Куповина диплома је криминал

Босанскохерецеговачку, али и регионалну јавност узбуркала је прича коју су објавили новинари магазина “Журнал”, у којој је новинарка за 1. 250 евра и свега 17 дана, без похађања наставе и полагања испита, успјела да доније диплому средње медицинске школе. И док у БиХ још нема конкретних реакција правосуђа, у Хрватској је у току провјера око 90. 000 особа запослених у систему образовања, након што је откривена једна особа са лажном дипломом у Министарству науке и образовања.

Регион 14.01.2019 | 20:01 Прича коју је објавио магазин “Журнал” отворила је Пандорину кутију о куповини не само средњошколских, већ и факултетских диплома, што је већ дуго јавна тајна. Основни проблем јесте перцепција јавности и некажњавање оних који тако нешто раде, каже за РСЕ бивши министар образовања Кантона Сарајево, Дамир Марјановић.

“И као грађанин, и као просвјетни радник, а и као неко ко се дијелом бави политиком, изузетно ћу инсистирати на томе да се то клупко коначно почне одмотавати, па по било коју цијену. Кад кажем 'по било коју цијену', наравно, ту цијену треба да плате сви они који злоупотребљавају образовни систем и који су, једноставно, криминалци”, каже Дамир Марјановић, бивши министар образовања Кантона Сарајево.

Ако се уђе у срж друштва, стиче се утисак да људи оне који су купили диплому виде као сналажљиве особе које су пронашле начин да се обезбиједе за своју будућност, каже Марјановић.

“Да појаснимо: онај који купује диплому није сналажљив, него није довољно интелигентан да до те дипломе дође легалним путем и онда је уједно и криминалац, јер крши закон. Онај који продаје диплому, на исти начин треба бити окарактеризиран, и поред тога што је криминалац, тај је и недовољно интелигентна особа, која не може на легалан начин да зарађује за свој живот. А они који то толеришу, толеришу највећу 'рак рану' друштва”, објашњава Марјановић.

Након овог случаја, јавност је реаговала, углавном, на начин да су пропале многе такве дипломе, да је многим људима пропала преквалификација, одлазак у иностранство. У прилог томе иде и информација из Коморе медицинских сестара Хрватске. Поручено је, наиме, да неће издавати одобрења за самосталан рад након преквалификације у другим државама. За то вријеме, у Министарству науке и образовања Хрватске откривено је да у тој установи ради особа с лажном дипломом и наложена је провјера 90.000 особа запослених у систему образовања.

“Јако је важно да се има повјерења у наш сустав знаности и образовања и зато смо потакнули, прије свега, школе и равнатеље, да провјере све оне дипломе које нису провјерили, да провјере њихову вјеродостојност и да то постане саставни дио приликом запошљавања”, каже Блаженка Дивјак, министар науке и образовања Хрватске.

Док Хрвати врше провјере, у БиХ таквих информација, за сада, нема. Нажалост, у босанскохерцеговачком друштву диплома се још увијек постматра као папир који вам отвара врата, а не као потврда о знању. Ради се о поремећеним вриједностима које тренутно владају на овим просторима, јер, оно што се сматра “сналажљивошћу”, у ствари је криминал, поручује бивши министар образовања Кантона Сарајево.