Избори у Израелу: Ко излази на црту Нетањахуу за 2 дана?

Општи избори у Израелу биће одржани у уторак, 27. октобра. То су први избори од напада Хамаса на Израел 7. октобра 2023. године и рата у Гази, као и сукоба са Ираном, Хезболахом и Хутима.

Многи их сматрају једним од најважнијих избора у историји Израела, са глобалним импликацијама.

Ко су главни претенденти?

Тренутне анкете указују на тијесну трку актуелног премијера Бењамина Нетањахуа за мјесто премијера са Гадијем Ајзенкотом, бившим командантом Израелских одбрамбених снага.

Популарност Гадија Ајзенкота дјелимично произлази из његових војних и академских заслуга, као и из чињенице да је релативно нов у политици. Своју странку "Јашар" основао је прошле године.

Изгубио је сина, војника, у првим мјесецима рата у Гази, а служио је у израелском ратном кабинету под Нетањахуом све до оставке 2024. године због неслагања око сукоба. 

Своју кампању заснива на позивима на одговорност због безбједносних пропуста који су довели до 7. октобра, наводи ББЦ.

Нетањаху је прихватио дио одговорности за пропусте који су претходили нападу, али тврди да одговорност сносе и други високи безбједносни званичници. Негира тврдње да је унапријед био упозорен на планирани напад.

Међу осталим опозиционим лидерима су бивши премијер Нафтали Бенет и Авигдор Либерман, обојица десничари који заузимају чврсте ставове о безбједности и залажу се за трајну израелску контролу над великим дијелом окупиране Западне обале, као и Јаир Голан, љевичар који подржава повлачење Израела са великих дијелова те територије. Упркос разликама, могли би да сарађују са Ајзенкотом на формирању владе.

Нетањаху предводи најдесније оријентисану владу у историји Израела. Да би остао на власти, вјероватно ће морати да се ослони на подршку неких од својих постојећих крајње десничарских коалиционих партнера. 

У трци су и два арапска партијска блока, пошто око петине становништва Израела чине Арапи, од којих се многи изјашњавају као палестински грађани Израела. Њихова подршка могла би да буде важна при формирању владе, али су готово све водеће јеврејске странке искључиле сарадњу са њима.

Како функционишу избори?

Скупштинска већина: Кнесет има 120 мјеста, па је за већину потребно најмање 61.

Изборни систем: Израел користи пропорционални систем гласања. Грађани гласају за страначке листе, а не непосредно за премијера, због чега владу углавном чине коалиције више странака.

Преговори о влади: Након избора могу проћи недјеље или мјесеци прије формирања владе, док странке преговарају о подјели функција и политичким уступцима. Ако ниједан блок не обезбиједи већину, могућа је и мањинска влада.

Који су главни проблеми?

Безбједност: Доминантна тема кампање су безбједност и одговорност за напад Хамаса 7. октобра 2023. године, када је убијено око 1.200 људи, а 251 особа одведена у Газу као талац. Нетањаху се поново представља као "господин Безбједност", указујући на војне операције против Хамаса и његових савезника, преноси Еуронеwс.

Војна обавеза: Дуго су ултраортодоксни Јевреји који редовно студирају вјерске текстове били изузети од служења војног рока. Рат је додатно заоштрио спор око тих изузећа, изазивајући подјеле унутар израелске политике.

Правосуђе: Нетањахуова влада спроводила је контроверзне планове реформе правосудног система, који су изазвали масовне протесте и прије 7. октобра. Критичари упозоравају да би реформе могле угрозити независност правосуђа и демократију. Нетањаху се, уз то, суочава са суђењем за корупцију, а оптужбе негира.

Трошкови живота: Раст цијена хране и становања учинио је животни стандард и економију важним темама кампање.

Шта то значи за Палестинце?

Годину дана након примирја у Гази, израелски напади нису потпуно престали, а Израел одржава контролу над више од половине територије. Према подацима Министарства здравља у Гази, којим управља Хамас, а које УН сматрају поузданим, у израелским нападима од 7. октобра 2023. године убијено је више од 74.000 људи.

На Западној обали напади јеврејских досељеника достигли су рекордни ниво према подацима УН, док се израелска насеља, илегална према међународном праву, шире.

Састав будуће владе зато ће бити важан за даљу политику према Палестинцима.

Газа: Нетањахуов и Ајзенкотов табор подржавају мировни план америчког предсједника Доналда Трампа, који предвиђа да Хамас преда оружје у замјену за постепено повлачење израелских трупа.  Ајзенкот је обећао да ће окончати владавину Хамаса у року од 18 мјесеци, ако буде потребно и војним средствима.

Западна обала: Нетањахуов табор углавном подржава наставак ширења насеља. Ајзенкот подржава израелска насеља, али се противи пројекту "Е1", који би додатно подијелио Западну обалу.  Залаже се и за затварање појединих неовлашћених насељеничких упоришта, стварање услова за мировно рјешење и сузбијање насиља екстремних досељеника.

Рјешење о двије државе: Идеја о независној палестинској држави која би мирно коегзистирала са Израелом деценијама је била дио политичких расправа. Нетањаху јој се дуго противио, а подршка том рјешењу у израелској политици опада.  Ниједна од водећих јеврејских странака на овим изборима не води кампању засновану на том рјешењу, док су га многе отворено одбациле.

Када ће бити познати резултати?

Излазне анкете: Израелски медији објавиће их у 22 часа по локалном времену, односно у 20 часова по ГМТ-у. Оне ће дати прве назнаке распореда снага, али се могу разликовати од коначних резултата.

Званични резултати: Прелиминарни резултати очекују се наредног дана, док је објава званичних резултата најављена за 4. новембар.

Формирање владе: Након консултација са лидерима странака, предсједник Исак Херцог повјериће мандат кандидату за којег процијени да има највеће шансе да састави владу. 

Ако први мандатар не успије, прилику може добити други. Ако ни након тога не буде договора, могуће је расписивање нових избора.

Избори 27. октобра биће шести национални избори у Израелу од 2019. године, али и први од 1988. који се одржавају у редовном термину, након што је Кнесет одслужио пуни мандат. 

(Еуронеwс) Фото: АП