Нестаје посљедњи глечер, угрожена питка вода у Европи

Словенија је остала без чувеног Триглавског глечера, док се посљедњи преостали глечер испод планине Скута убрзано топи. Стручњаци упозоравају да нестанак вјечног леда у Алпима покреће озбиљну хидролошку кризу која директно угрожава велике ријеке и залихе питке воде у цијелом региону.

Под врхом планине Скута, посљедњи словеначки глечер дословно нестаје пред очима. Због зима са мало снијега и екстремно топлих љета, некадашњи моћни ледени покривач сведен је на танки слој леда прекривен камењем. За локалне долине, ово значи губитак виталног извора живота.

Планински водич Андреј Слак истиче да је ова промјена посебно уочљива и драстична у посљедњој деценији.

„Стојимо поред посљедњег преосталог словеначког глечера – погледајте само шта је од њега остало: тек мала површина леда прекривена ситним камењем и крхотинама. Ови глечери нам током цијеле године служе као кључни резервоари воде за долину“, објашњава Слак.

Подаци Географског института „Антон Мелик“ у Љубљани, који прати стање алпског леда већ осам деценија, потврђују алармантне размјере овог губитка. Географ Миха Павшек наводи да се глечер испод Скуте драстично смањио, док је онај на Триглаву у потпуности изгубљен.

„Када смо почели мјерења, испод Скуте је било око два и по до три хектара леда. Сада се површина смањила на један и по хектар, а дебљина леда са неколико десетина метара на свега неколико метара. Глечер на Триглаву некада је покривао нешто више од 14 хектара, али лед је сада потпуно нестао“, каже Павшек.

Ова промјена у планинама представља директан ударац за ријечне сливове и водоснабдијевање. Нестанком глечера, читав регион суочава се са драстичним падом водостаја и пресушивањем подземних изворишта.

„Воде са глечера напајају наше велике ријеке, укључујући Драву и Муру. Према најновијим прогнозама, сви глечери испод 3.500 метара надморске висине нестаће до 2050. године. То значи да ће те ријеке имати знатно мање воде, а управо оне пуне подземне воде из којих црпимо воду за пиће путем бунара и пумпи“, упозорава Павшек.

Губитак ових природних резервоара није само проблем високих планина, већ озбиљан хидролошки аларм за милионе људи који зависе од алпских сливова. Забринутост дијеле и планинари који редовно обилазе ове врхове.

„Забринута сам због овога из шире перспективе, посебно у контексту климатских промјена, јер глечери представљају кључну резерву воде на Земљи. Како они нестају, са њима нестаје и та резерва“, истиче планинарка Тања Плавец.

Уколико се тренутни климатски трендови наставе, пресушивање алпских извора могло би трајно промијенити водни биланс овог дијела Европе много прије 2050. године.

(БН) Фото: Сцхреенсхот/Инсајдер видео