Чолић: - Породица је стуб свега!

Здравко Чолић који је не само због гласа већ и због начина живота био и остао омиљен међу свим народима бивше Југославије присјећа се како је празнике славио и открива како се они данас славе у његовом дому уз супругу Александру и кћерке Уну и Лару.

Забава 08.01.2019 | 18:15 С осмијехом на лицу пјевач признаје да се и данас искрено радује свим празницима.

– Еуфорија празника код мене није попустила с годинама. Без обзира на то што сам многе дочекао на бини, у души сам их славио како доликује. Божић има посебну драж и у мом дому се слави са посебним уживањем. Како за Нову годину углавном путујемо због мојих наступа, Божић је резервисан за породично окупљање у нашем дому. Супруга Александра је ту стуб породице. Она спреми разноврсна јела, па се сви окупимо за трпезом. То су тренуци који вриједе богатство, увијек је ту пуно смијеха, приче и љубави. Празници су прилика да се заиста опустим – каже Здравко, који кћеркама жели пренијети љубав према празницима, традицији и обичајима.

– Породица је стуб свега и то није само фраза. Одмалена су ме учили да је снага човјека у љубави и поштовању које добија и дијели са најближима. Памтим како смо се окупљали у Требињу, код баке и деке док нисмо пошли у школу и добијали поклоне од рођака, пријатеља и комшија. Другачије је то вријеме било, људи су били безбрижнији па самим тим и отворенији једни према другима. Дозивали су се преко улице на кафу или ручак, спавали једни код других, радовали се и туговали заједно. То се, нажалост, данас промијенило.

Здравко се радо сјећа свог дјетињства и празника који су имали свечани тон. Данас воли да на велике празнике оде у цркву и запали свијећу.

– Брзина живота, неке нове обавезе и то што сам постао нису ме промијениле у корјену. Поносан сам на то што сам успио да сачувам себе онаквог какав сам био са свим вриједностима које су ми родитељи усадили. Према празницима имам однос пун поштовања и трудим се да га пренесем на своје кћерке. Не форсирам их, само их усмјеравам јер вјера и љубав су човјекова два највећа пријатеља и богат је само онај који их има за савезнике – каже пјевач који се присјећа свог дјетињства.

– Били смо веома сретна породица иако смо живјели од једне плате, татине. Он је радио у државној служби па нисмо могли обиљежавати Божић у то вријеме на начин на који се то данас ради, али зато увијек смо са радошћу чекали мљекара из села код којих се празник обиљежавао са свим обичајима и који нам је доносио уз млијеко и божићне поклоне.

Без обзира на популарност, Здравко данас живи мирним породичним животом, посвећен је супруг и отац, та се улога никада није доводила у питање без обзира на пословне обавезе. Није заборавио дане дјетињства када је живио скромно, стога стално помаже онима којима је помоћ потребна, али ипак о томе не воли да прича.

– Не могу да не помогнем човјеку ако видим да могу. Волим људе и његујем пријатељства – каже Чола за Блиц, и обећава да ће се у овој години још више дружити са публиком.

– Биће много пјесме, концерата, још понеки спот и надам се приватних путовања са породицом. Жеље и циљеве увијек имам, то је оно што човјека чини живим.

Божић у дому Здравка Чолића слави се традиционално уз чесницу и мрсну трпезу и ако се деси да некада у то вријеме буду на некој планини, увијек води рачуна о томе да се обичаји испоштују:

– Годинама кованицу су извлачиле кћерке, некада млађа, а некада старија.

Он каже да воли са ћеркама отићи у цркву и на Бадње вече палити бадњак.

(БН/Вијести)