Прича: Звездино сутра послије Лиге шампиона...

Перцепција српске јавности, ослонци новог тима и хоће ли Милојевић и Терзић постати жртве сопственог стандарда?

Фудбал 16.12.2018 | 23:00
Прича: Звездино сутра послије Лиге шампиона...
Када једног дана дође до рокаде на клупи Црвене звезде – а тај дан природно мора да сване – наследнику Владана Милојевића неће бити лако. Анализа сваког резултатског подбачаја почеће са реченицом: „Како је Владан Милојевић могао да бележи такве резултате, а овај не...“.

Али док год Владан Милојевић буде био на клупи актуелног српског шампиона, сваки дан ће му бити све тежи и тежи. Не говоримо о притиску освајања новог трофеја, већ о подизању стандарда чије жртве би поред Милојевића могао да постане и комплетан Звездин управљачки систем предвођен Звезданом Терзићем.Да се не лажемо и не увијамо ствари – перцепција српске јавности можда је еуфорична и погрешна, али је једноставно природна, ослоњена на нека срећнија времена када се четвртфинале неког европског такмичења у Љутице Богдана сматрало нормалном појавом. И желело се више. Много више.

После сезоне у Лиги шампиона са освојена четири бода, тражиће се сезона у Лиги шампиона са пет освојених бодова… Јер после рушења Ливерпула, као вицешампиона Европе, нови епски подвиг представљао би скалп неког јачег имена. А то су Реал, Барселона, можда Јувентус. И опет о тој перцепцији. Има оних који би после презентације у Лиги шампиона – где једину мрљу представља двомеч са Парис Сен Жерменом, јер су Свеци први тим који је на Маракани постигао четири гола за 90  минута још од Барсине Марадоне – Лига Европе представља би за већинску јавност неукусну мрвицу славе и спектакла. То је крст који ће Милојевић, Мркела, Мијаиловић и Терзић морати да носе до наредног лета и новог покушаја.

Поменути четверац мораће да има непогрешив осећај вођења клупске политике и изабора нових играча како би Звезда испровоцирала срећу да јој буде истински савезник. Као у Салцбургу. Јер после шест утакмица у Лиги шампиона црвено-бели имају добру базу за наставак даље, али је као клуб Црвена звезда на новом почетку. Омча банкрота више јој не стеже врат као до пре три године, а до промена у свлачионици ће морати да дође. Прво и основно: Владан Милојевић ће морати да буде лишен било каквих емоција, мораће да препозна групу момака који су у интервалу од краја августа до почетка новембра, од Салцбурга до Ливерпула, додирнули максимум максимума у црвено-белом дресу. Био је то медени период ове Звезде и сасвим је разумљиво да у једном  тренутку дође до пада. Такође, постоји група момака који су ушли у последњу годину уговора и који се надају да би у скоријој будућности могли у иностранству да наплате све светле тренутке на Маракани. Говоримо о Савићу, Стојковићу, Борјану, Крстичићу, Родићу, Јовичичу.  Сасвим је нормално што појединици после пролећа у Европи, титуле и Лиге шампиона флетерују за засићењем. Бар тројица од шесторице набројних наредног лета неће бити на Маракани.

Лета 2017. године Црвена звезда се ослонила на повратнике из иностранства, жељне да у домаћим оквирима регенришу каријере у паду. Био је то један од најбољих пословних потеза у новијој историји, јер на крилима повратника Звезда урадила све што је урадила. Само постоји један озбиљан проблем: та повратничка бара је исушена. Тешко да у овом тренутку има у иностранству доступних српских играча који би се одмах уклопили у тежак Милојевићев систем. Као што су то урадили Савић, Родић, Јованчић, Борјан. Мораће Милојевић и Терзић да пронађу нови ресурс за експлоатацију кадра достојног конитинута у Европи.

Црвена звезда и поред тога што је учешћем у Лиги шампиона „убрала“ 20 милиона евра још није имуна да рескира одбијање понуда за седам цифара, посебно ако је први број четири или пет. Ту долазимо до опасности или потребе да Црвену звезду у догледно време напусте Ел Фарду Бен, Дејан Јовељић, чак и Душан Јованчић. Тржишно врло вредни играчи. Ипак, Терзић ће морати да пронађе начин и узак маневарски простор да задржи добар део кичме неког новог тима.

Пуцањ у здраву ногу представљао би евентуални одлазак или продаја Марка Марина. Са припремним периодом у режији Владана Милојевића, бивши репрезентативац Немачке би био значајнији за игру Црвене звезде него што је сада. А прилично је значајан, и поред тога што не може у истом ритму да одигра 90 миннута. Он је један од оних на којима би требало да почива нови тим црвено-белих. Просто и једноставно – то је квалитет Лиге шампиона. Говоримо о сувом таленту, искуству и примењивој техници којом су Нејмар, Кавани и Верати импресинирали  београдску публику.

Поред њега црвено-бели морају да наставе живот са Душаном Јованчићем, персонификацијом одличне трансфер политике и још боље куповине. Мада бивши капитен Војводине није купљен, већ је добијен за нулу и постао играч без кога се у Лиги шампиона просто не може. Он би могао да постане тихи и хладнокрвни вођа новог тима, без обзира што је ван сваке логике прошао испод радара менаџерским керовима који су навикли да у поднебљу печурака намиришу тартуфе. Чудно је како Јованчића нико раније није препознао.

Исто тако останак Милана Борјана је нешто што ће изазвати Звездину управу да иде до горњих граница финансијских могућности, јер бољег ће тешко наћи. Чак можемо да будемо пророци и кажемо да бољег сигурно неће наћи…

Дакле, Борјан, Јованчић, Марин, наравно Дегенек и Павков са којим је потписан нови уговор, као  предводници. Остали треба да се пронађу, што у сопственим редовима јер Звезда у овом тренутку има гломазан играчки кадар, што довођењем свеже робе (већ су потписали Милуновић и Јирка). А да би перцепција с почетка текста била испоштована Терзић и Мркела ће морати да имају бољи процеант него у летњем прелазном року. Они који у доведени да праве разлику нису ни на мапи. Нема нигде Кафуа који годишње инкасира 700.000 евра, Ебесилио се више користи у домаћем првенству, Чаушић није испунио очекивања као играч са обештећењем од 1.000.000 евра, још се траже Мелег, Стојиљковић и Јевтовић и велико је питање хоће ли се пронаћи у Љутице Богдана. Није се погодило ни са Рашидом Сумаилом.

И поред свега тога Звезда је играла Лигу шампиона и освојила четири бода. Само Звезда није направљена да би једне сезоне била међу елитом. Сви очекују да Европа редовно долази на Маракану и олакшава Звездин живот који је постао много скупљи. Само са УЕФА парама Звездан Терзић ће моћи да прави и одржава нове пројекте на стадиону, медицинском блоку, интернату...

Извор: моззартспорт

Коментари / 0

Оставите коментар