Дукић разочаран властима Српске

Предсједник Компаније Боксит - Рајко Дукић упутио је отворено писмо властима Републике Српске: члану Предсједништва БиХ Милораду Додику, предсједници Жељки Цвијановић, потпредсједници Владе Сребренки Голић, мандатару за састав нове Владе Републике Српске Радовану Вишковићу, министрима индустрије, енергетике и рударства Петру Ђокићу и финансија Зорану Тегелтији

Република Српска 10.12.2018 | 08:20 Писмо преносимо у цијелости: 

- Поштовани,

прије извјесног времена, дневни лист „Блиц“, објавио је повећи чланак, у коме аутор, познат по надимку Кракати, са Пала, на веома неписмен и примитиван начин, говори о мени и компанији „Боксит“ гдје, поред осталог, наводи да фабрику „Алумина“ из Зворника пљачкамо годинама и да ће томе ускоро доћи крај, када други преузму Фабрику.

Прије неколико дана, навратио је код мене, у Милиће, градоначелник из Зворника, господин Зоран Стевановић, који ми је рекао да се састао, у Бања Луци, са горе поменутим лицем, које му је рекло да ће, након што Влада прода своја потраживања у Фабрици „Бирач“ фирми из Швајцарске, Батагон Интернешенел, као први посао бити, да из Фабрике одувају Дукића.

Није спорно да горе поменуто лице, које наводно има добре везе у органима власти у Бања Луци, има значајну улогу, како по питању купопродаје државног дуга, тако и одређених пословних активности, које швајцарска компанија обавља на подручју Републике Српске, укључујући и увоз руде боксита.

Власник компаније Батагон Интернешенел, која је основана прије двије године, у Швајцарској, господин Далибор Матић, у неформалном разговору са неким одговорним лицима из „Алумине“ рекао је да, када ускоро преузме Фабрику, прво што ће учинити, раскинуће све пословне односе са Компанијом „Боксит“, руду ће увозити из Гвинеје, има наводно тамо концесије па и своје бродове, планира да изврши реструктуирање Фабрике, помињући притом и могућност да, 700 запослених остане без посла.

Када је у питању увоз боксита, односно увежени боксит, цца 100.000 тона, није спорно да је, због недостатка боксита на домаћем тржишту, требао боксит из увоза, он је у Фабрици, за око 2 и више пута скупљи, у односу на наш боксит, иако је дискутабилно да се исплати његова прерада обзиром на високу цијену.

Поштована господо,

Компанија „Боксит“ идуће године навршава 60 година успјешног пословања и развоја, дајући значајан допринос свеукупном развоју Регије, па и Републике Српске.

Фабрика глинице „Бирач“ за прераду боксита, која је требала, седамдесетих година, бити изграђена у Милићима, од стране водеће свјетске фирме из те области, Кајзера из Америке, одлуком тадашњих политичких структура, изграђена је у Зворнику. Све до прије неколико година, Компанија „Боксит“ је била једини снабдјевач ове фабрике рудом боксита, испоручивши јој око 23,5 милиона тона. Умјесто да се, у протеклим годинама, како је стајало у разним уговорима и договорима, код нас изграде одговарајући капацитети, из области алумосиликатне хемије, да је само једна марка по тони, за испоручену руду, уложена у то, за протеклих 40 година, и да је постојала добра воља и намјера, било би нешто од тога изграђено. Од 1978. године, када је фабрика почела са радом, па до почетка рата, мање смо оприходовали око 142 милиона марака, због тога што фабрика није поштовала Друштвени договор који је важио за све прерађиваче, у бившој Југославији, како по основу цијена, тако и по основу трошкова превоза, и по основу издвајања средстава за развој сировинске базе. У оквиру система Енергоинвеста, у коме смо некада били заједно са Фабиком, учествовали смо са више од 20 милиона марака у покрићу губитака Фабрике. Током рата, да би фабрика колико-толико радила, транспортовали смо руду, преко Власенице, Шековића, имајући притом, не само велике трошкове, већ и одређене људске жртве.

Велике напоре улагали смо и непосредно послије рата да Фабрика ради.

Двије хиљаде и друге године, предложио сам, тадашњој Влади, да се формира Конзорцијум домаћих предузећа, који би преузео фабрику. Умјесто тога извршена је криминогена приватизација, уступањем фабрике литванској фирми, која се бавила производњом кончане нити а ми смо тада, по захтјеву Владе, уз обећање да ће нама бити отписане одређене обавезе, цца 2,5 милиона, отписали Фабрици камате од 5 милиона и репрограмирали 9 милиона дуга, бескаматно, на пет година.

Тадашња Влада није испоштовала своје Закључке, па нам је касније принудом, наплатила своја потраживања (порезе и доприносе итд.).

За вријеме док је Фабрика била у власништву Литваница, од 2003-2013. године, у више наврата сам упозоравао Надлежне органе, укључујући и Тужилаштво, о незаконитим, односно криминогеним радњама Литванаца. У мојим књигама „Три успјешне приче“ и „Постдејтонска власт и безвлашће“ постоји на десетине докумената у којима сам наводио како се и на који начин извлачи новац из Фабрике, односно пљачка Република Српска.

Захваљујући томе што сам, са својим сарадницима, Вишковићем и Матићем, доставио одређене информације, односно приједлоге, шта под хитно урадити да, по одласку Литванаца, Фабрика „не оде низ Дрину“ и мјерама које је, тадашњи предсједник Владе, господин Додик, са својим сарадницима предузео, фабрика је спашена и наставила да ради, на срећу, од тада, сваке године, све боље и успјешније.

Компанија „Боксит“ је примјер како се природно, односно друштвено, богатство успјешно валоризује и улаже у развој, како у дјелатности које су комплементарне или тржишно интересантне, тако и многа друга добра, за опште друштвене потребе. Данас у Компанији ради око 950 лица, од чега је значајан број из сусједних општина. Поред значајних средстава, која се издвајају у државни буџет и другим корисницима, перманентно се улажу и велика средства у образовање, здравство, културу, спорт, комуналну инфраструктуру, као и у разне хуманитарне активности. Без обзира што данас у Компанији има десетак сектора, као што су: саобраћај, грађевинарство, машинство, Фабрика намјештаја и масивних плоча, производња хране, угоститељство итд., који успјешно послују, производња руде је основна и најважнија дјелатност и тако треба и да остане, како ради властитих потреба, тако и ради потреба фабрике. Током наредне двије године, планирано је петнаестак милиона властитих улагања у рударску производњу, како би фабрику, дугорочно обезбједили, квалитетном рудом.

Немјерљив допринос, запослени и Компанија „Боксит“ у цјелости, дали смо у стварању Републике Српске, њеној одбрани и изградњи. 136 запослених дало је своје животе, широм ратишта Републике Српске а највећи број бранећи простор Рудника. У Ратној болници, која је организована и била у саставу Компаније „Боксит“, спашено је хиљаде живота.

Компанија „Боксит“ и Фабрика „Алумина“, са запослених око 2.500, приходом од више стотина милиона, издвајањима за друштвене потребе у државни буџет и друго, више десетина милиона, са јасним дугорочним програмима и циљевима, не само да су гарант за опстанак становништва на нашој Регији, него и дају значајан допринос развоју Републике Српске и њеним институцијама. Може се као позитиван примјер томе навести и постигнути резултати, на последњим свеопштим изборима.

Недопустиво је, и неће бити допустиво, да они, који су са парама побјегли када је требало бранити Републику Српску или је изграђивати, након рата, помагати унесрећеним и бескућницима, задржати народ да не оде са ових простора или они који су на разне начине стекли енормно богатство, сада за јефтине паре дођу у посјед Фабрике, са циљем да је „реструктуирају“ и продају, доводећи притом у питање пословну стабилност и сигурну перспективу, односно опстанак Компаније „Боксит“. Ако већ треба да се продају државна потраживања, онда разумљиво је да је неопходно, прије тога, направити стручне анализе и процјене ефеката и последица тога, односно свеопште користи, имајући притом у виду да је у току стечајни поступак, да нису ни сви судски спорови окончани, због, на волшебан начин, куповине имовинских, односно хипотекарних права, од некадашњег литванског власника. Све активности морају бити транспарентне, а када је у питању продаја државних потраживања, нормално је, у пословном свијету, да се предност даје стратешким партнерима из исте бранше, у конкретном случају Метал Инвестменту из Лондона, Силкему из Словеније, који фабрику снабдјевају значајним сировинама, као што су боксит и лужина и највећи су купци роба из фабрике а не неком ко производи пелене и дјечију козметику. Имамо једно горко искуство када је фабрика, умјесто да се прода тадашњим заинтересованим из области алуминијумске индустрије, продата непознатом произвођачу предива из Литваније а за пљачке, односно штете, више стотина милиона нико није одговарао.

Запослени у ова два колектива, као високоморални и високоодговорни, изнад свега патриотски опредјељени, радни и одговорни, показали смо колика смо снага и како можемо да се бранимо, односно да се супроставимо разним мутљавинама штетним, не само по оба Колектива, него и по грађане регије па и Републику Српску у цјелости.

Надамо се да ова садашња власт, која је формирана и формира се, као израз воље народа Републике Српске, уз доминантан израз воље грађана регије Бирач, неће дозволити, да нам судбину кроје они који би да дају банку а узму хиљадарку. Запослени у колективима „Боксит“ и „Алумина“ имају више могућности и начина да то спријече.

Писмо је достављено и Управном одбору „Алумине“, стечајном управнику, синдикалним организацијама „Алумине“ и Компаније „Боксит“.

(БН)