Интервју: Зашто Златан на зиду има фотографију стопала?!

И како је постао гол-машина? Златан Ибрахимовић је и у 38. години један од најбољих нападача, а у интервјуу за ББЦ причао је о головима, повредама, Погби, Лос Анђелесу, али и стопалима.

Фудбал 01.12.2018 | 00:00 У његовој новој аутобиографији "Ја сам фудбал" нашла се фотографија његових стопала, иста као она што виси на зиду његове породичне куће.

"Супруга ми не дозвољава да се фотографишем. Каже да се већ превише прича о мени и да не жели да ме гледа и на зидовима. Довољно јој је што мора уживо да ме гледа", нашалио се Ибрахимовић, а онда објаснио поменуту фотографију стопала.

"Имам једну на зиду. То нам је донело све што имамо, то је подсетник породици, не само мени, на оно што имамо. То нам је створило све ово, направило целу буку око мене, ова два стопала. Играм ову дивну игру својим стопалима. Иако су ми палчеви ружни, брига ме, ставио сам је на зид као подсетник. Имамо храну на столу захваљујући стопалима, па би требало да их љубите сваког дана. Не шалим се. Палчеви и стопала свих фудбалера на свету су ружни, нема лепих".

Ибрахимовић је објаснио и шта значи Планета Златан.

"Долазим са сопствене планете, с нечим што нико није видео. Ја сам момак из овог краја за који мисле да је гето. Виде ме другачије, нисам дочекан као добродошао, као да сам попут осталих, али ја долазим са нечим другачијим и они то сад прате. Долазим са сопствене планете – Планете Златан".

"Погба врхунски професионалац кога је потребно усмеравати"

Пре две године први пут је заиграо у Енглеској потписавши за Манчестер јунајтед. Амбициозну епизоду уништила је тешка повреда колена.

"Када се то догодило, нисам знао кроз шта пролазим. Никад нисам имао озбиљну повреду. Био сам као Супермен, несаломив, нико ми није могао ништа, само је Златан могао да повреди Златана. Рекао сам себи да то није начин на који ћу престати да играм фудбал. Како сам дошао, тако ћу и да одем, не храмљући док ми говоре да сам готов. То је био нови изазов за мене и рекао сам себи да ћу се вратити и играти као што сам и пре тога играо. Када не будем више могао, нећу више ни играти јер нисам овде због милостиње. Рекао сам Мурињо да не желим да разочарам њега и саиграче, да не могу да им пружим Златана на кога су навикли. Нисам се осећао спремним у другој сезони у Јунајтеду, осећао сам се другачије, као да крећем испочетка, да морам да учим колена како да играју фудбал опет. Временом самопоуздање је расло, било ми је потребно друго окружење где бих се осетио удобно".

Једна од највећих звезда Јунајтеда, европског и светског фудбала је Пол Погба, који је попут Ибрахимовића такође прилично ексцентрична личност.

"Сви ми недостају из Јунајтеда. Било је фантастично. Ваза (Вејн Руни), Мајкл Карик, потом младићи који су желели да покажу свету колико су гладни. Са Погбом нисам играо раније, нисам га знао ни лично. Имамо истог агента и када смо се упознали открио сам фантастичну особу, фантастичног фудбалера, али некога кога је потребно усмеравати. Он је професионалац који не пропушта ниједан тренинг. Те ствари људи не виде, суде само по ономе што виде на телевизији или током 90 минута на стадиону. Када "кликнеш" с неким то је то. Однос на терену је био невероватан, добро смо помагали један другом, он је био потребан мени и ја сам био потребан њему".

"Премијер лига има среће што нисам дошао десет година раније"

Швеђанин жали што није успео да максимално искористи своје време на Олд Трафорду.

"У Јунајтеду сам се осетио као Бенџамин Батон. Постајао сам све млађи и млађи, а онда сам се нажалост повредио. Премијер лиге би требало да буде срећна што нисам дошао десет година раније јер би то била другачија прича. Видели сте моје бројке (голове), све то би тако било и у ПЛ. Дошао сам у прави клуб, у Јунајтед. То су клуб и дрес у којем је требало да засијам и успео сам".

Ибрахимовић је на 757 утакмица за Малме, Ајакс, Јувентус, Интер, Барселону, Милан, ПСЖ, Јунајтед и Л.А. Галакси постигао 443 гола, а за Шведску 62 на 116 наступа (рекордер у обе категорије).

"На почетку није све било у постизању голова, већ у томе ко је вештији, ко има бољу технику, а то сам носио са собом где год сам ишао. У једном тренутку сам помослио: 'Ово је врхунски ниво, мораш да се покажеш, ти си центарфор и мораш да постижеш голове, ако не дајеш голове ниси им потребан'. То се променило када сам дошао у Јувентус, све је било ново за мене. Помислио сам: 'Вау, велики клуб, велики играчи, велики тренер, велика историја'. Од првог тренинга чуо сам тренера Фабија Капела како урла "Ибра!" и показује. Довео би моммке из академије и младог тима и ја бих тренирао с њима. Они су убацивали лопту, а ја постизао голове".

"Кад тренираш са Тирамом, Канаваром и Буфоном..."

Гол машина је постао управо на "Чизми".

"Сваког дана сам желео да идем кући колико сам био уморан, нисам више желео да шутирам, нисам више желео да видим гол или голмана. Само бих чуо "Ибра!" и знао сам шта следи. Само сам шутирао, шутирао, лоши шутеви, добри шутеви. На крају сам постао машина пред голом, посебно је у Италији тешка позиција нападача јер су тактички одлични".

"Сећам се утакмице против Паола Малдинија и Алесандра Несте (Милан), добијеш само пола шансе, а иза њих имаш Диду, врхунског голмана. Али ја сам имао ту срећу да имам Ђанлуиђија Буфона на тренингу, а испред себе Лилијана Тирама и Фабија Канавара. Ако икад успеш да их прођеш осетићеш бол, а онда мораш да прођеш Буфона. Тако сам имао добро окружење да постижем голове, а голови долазе док год тренира".

Медији спекулишу да би у јануару могао да се врати у Италију, у Милан. Надамо се да хоће.

Извор: Б92