Балкан између интереса и мржње

- Пријатељство у дипломатији не постоји. Интереси одређених земаља диктирају и такозване пријатељске односе којима долази крај оног момента када једна од страна изгуби интерес да подржава другу страну, рекли су вечерас саговорници емисије ,,Глобално“ БН ТВ. Истакнуто је да митови постоје јер их је неко свјесно направио и подгријавао у народу да би лакше бранио сопствене, не опште интересе.

Република Српска 21.11.2018 | 22:34 Сва дипломатска пријатељства су наводна и лажна, иако грађани држава Балкана воле да гаје идеју о томе да баш њихову државу или њихов народ, неки државници у свијету воле или не воле. 

"У суштини - ради се о томе да у вријеме када су нашу државу водили озбиљни политичари и домаћини, они су знали да то да ли неко са вама воли да попије, да ли сте са неким пријатељ или нисте, ништа не значи. Ако заступате неке људе, ви одговарате тим људима. Тада, док смо били озбиљније друштво, док нас нису деструирали, ми смо знали да је у политици међународног стандарда најбитније поклопити интерес с интересима неке друге силе јер је то одговорност коју они представљају“, каже Владан Глишић из СПАС-а. 

Тако се, рецимо, у ФБиХ заклињу у љубав према Турској, док Турска с друге стране, неколико пута више новца улаже у Србију него у ФБиХ. Слично је са Србијом и Русијом, оцјењује професор Зоран Милошевић и наводи да се Србија налази на трећем, никако на првом мјесту руског интереса. 

„Први интерес Русије јесте централна Азија, а тамо не живе ни православни, ни словенски народи. Али ту у први план избија гас, ресурси, геополитички положаји итд. Ми смо у трећој интересној зони, а друга је Украјина“, сматра проф. др Зоран Милошевић, социолог. 

Велике силе чак могу себи да дозволе луксуз да се у одређеним ситуацијама не воде својим интересима, али мале државе попут балканских - никако.

„Мислим да смо били на погрешној страни у једном моменту историје и да смо због тога бомбардовани. То се дешавало и већима од нас. Њемачка је два пута била на погрешној страни. Други пут је окупирана и распарчана“, каже Остојић. 

„Утицај Ватикана, европских структура и тако даље је толико мрачан и везан за погрешну страну историје да мислим да је бесмислено говорити да ли смо били на правој или кривој страни. Сто година историје српског народа на правој страни, а то је свакако одбрана међународног права, посљедица је тога да ми данас не знамо гдје су нам државне границе, да умиремо и да не знамо колико нас има. Зато је можда рационална политика била све супротно од ове приче о правој страни“, тврди Глишић. 

Професор Милошевић наводи да је мало познато да се уласком у НАТО потписује анекс уговора којим се НАТО обавезује да сруши сваку владу која покуша да ту државу искључи из НАТО-а.

„Због тога организују тајне армије, врше убиства и терор и то неко назива правом страном.“

Милошевић је увјерен да су грађани балканских држава преморени од свађа и конфликта, те да се неслога одржава само на подршци страног фактора који врши утицај под паролом ,,завади, па владај“, притом мислећи на Велику Британију.

БН ТВ