Откривени тајни папири - како Монако вара систем!

Механизми које су челни људи клубова користили како би се заобишле регулативе. . .

Фудбал 20.11.2018 | 23:45 Монакова криза на свим пољима продубљује се готово из дана у дан и чини се као да се крај не назире.

Долазак Тијерија Анрија није много помогао, Радамел Фалкао жели да побегне већ у јануару, а чињеница да је власник клуба Дмитри Риболовљев ухапшен под сумњом да се бавио неким мутним радњама само су додале уље на ватру.

Међутим, ту није крај Монаковим невољама. После резултатског краха ове сезоне и многих проблема у кадровским службама, у јавност су процурели тајни папири који показују како се клуб бави(о) проналажењем рупа у закону и тако изиграо и овако лабилан систем.

Познато је да је Монако фудбалско царство по питању пореских олакшица, али чак и за клуб из Кнежевине важила су одређена правила која је утемељила Лига 1 као кровна организација клупског фудбала у држави.

Један од параграфа каже да клубови не могу ни на који начин да исплате агентима провизију за трансфер већу од 10 одсто. Монакови људи су нашли начин да премосте ову препреку. Како? Тако што су са агентима, независно од трансфера играча, правили тајне уговоре који су досад били „под кључем“. Неку врсту хонорарне исплате са радном етикетом „трансакција на основу сервисних услуга“. Француски Екипнаводи пример, где практично агент на одређено време постаје човек на платном списку клуба, а све под изговором да је ангажован да проналази играче, спонзоре и филијале широм планете.

Монако би тако добио легитимни разлог да агенту исплати много веће суме новца од тих, законом прописаних десет одсто на име трансфера неког играча. Све далеко од очију надлежних органа. Примери оваквог пословања јесу трансфери Николе Исимат Марана 2013. године, а онда и Антонија Марсијала две године касније.

Као једна од регулатива Лиге 1 наводи се да клуб не може у уговорима својих играча да ставља клаузуле по којима следи аутоматски продужетак сарадње након одређеног броја утакмица. Због тога је Монако правио нове уговоре, такозване „приватне споразуме“ који немају везе са папиром који се потписује при озваничењу сарадње. Такав вид пословања Монако је имао са Ериком Абидалом, Рикардом Карваљом иЖеремијем Тулаланом, којима су уговори продужавани за по годину дана када би одиграли 25, односно по 30 утакмица. Монако те, приватне споразуме није презентовао челницима Лиге 1, што им је омогућавало да не плаћају одређене таксе и порезе. Наводно, потписник оваквих уговора био је генерални директор Вадим Васиљев.

Челници Монака су такође са појединим „клубовима продавцима“ склапали тајне договоре како би им помогли да смање исплате на име солидарних уговора. Наведен је пример трансфер Радамела Фалкаоа из Атлетика 2013. године. Атлетико Мадрид је за његов трансфер добио 43.000.000 евра, а познати сајтФоотбалл Леакс разоткрио је 2016. године детаље сарадње. Ипак, оно што је и њима промакло јесте да је Атлетико кроз одређене, сиве канале, добио још 10.000.000 евра од Монака, што није порески обрађено. Штос је у томе што је тако Атлетико за добијених 43.000.000 евра кроз фонд солидарности исплатио 2.150.000 евра. Да је трансфер пријављен на 10.000.000 евра већу суму, онда би се у фонд уплатило још 500.000 евра више.

Због, објективно, релативно мале суме новца, Монако би сада могао да се нађе у великом проблему и подложан је евентуалним санкцијама од стране Фифе.

Понекад се човек запита - чему све то?

Извор: моззартспорт