Анализа: Да ли је "овај" Новак, бољи од "оног" Новака?

Ђоковић делује заиста застрашујуће на терену, руши све пред собом и игра можда и боље него што је икада, а прво место на АТП листи му је буквално на дохват руке. Све указује на то да је подигао ниво чак и у односу на дане највеће славе.

Тенис 12.10.2018 | 21:40 Шетња по планини са супругом, помирење са Марјаном Вајдом и Гебхардом Филом Гричом, веганска исхрана или већ нешто друго, те ми опет, након две године агоније због повреде и пада форме и мотивације гледамо старог, убитачног Новака Ђоковића.

Заправо не старог, већ чини се побољшаног, еволуираног у издање које утерује страх у кости. Новак игра све боље и боље, и делује све јаче и јаче. Вратио се апсолутно у победничку фазу када је велики фаворит против било ко да стане на другу страну мреже. И чини се да једино ко може да га победи је он сам.

То се могло видети и овог јутра када је у Шангају за нешто преко 100 минута готово перфектне игре савладао седми пут узастопно Кевина Андерсона. У питању је тренутно један од најбољих тенисера света, човек који заиста игра фантастично и све боље. Али против овог и оваквог Новака он једноставно нема шта да тражи. То је била Ђоковићева 16. победа у низу пошто је последњи пут изгубио још почетком августа у осмини финала мастерса у Торонту у три сета од фантастичног Стефаноса Циципаса. А међу ривалима које је савладао у том периоду издвајају се имена Роџера Федерера, Хуана Мартина дел Потра, Кеија Ниикорија, Марина Чилича, Милоша Раонића, Григора Димитрова... А освојио је баксузни мастерс у Синсинатију и УС Опен.

Можда управо тај Синсинати говори више од било чега, пошто је у питању био једини мастерс који му је недостајао, толико да је већ постало фрустрирајуће. Управо тај Синсинати говори о томе да је ово вероватно још боље издање Новака од оног које је жарило и палило између 2015. и 2016 када је везао четири гренд слем трофеја и обезбедио вечну спорстку славу.

Тренутно, наш ас јури за првим местом на АТП листи, а не заборивамо да је још колико почетком јула био изван Топ 20! Ако подигне титулу, четврту у Шангају, а 32. мастерс у каријери биће на само 35 поена иза Рафе у АТП трци, то јест пласману по успеху у 2018, а на АТП листи код које се рачунају сви резултати у последње 52 седмице недостајаће му само 205 бодова (7.660:7.445) да "ухвати" владајућег Мајорчанина којег у последње време поново муче колена због чега је и пропустио "азијску турнеју".

А када смо већ код Азије, да не заборавимо да поменемо да је она дефинитивно талична за Ђоковића који је тамо већа звезда него на Западу. Кинези, Јапанци и Индијци га посебно цене и нема меча на којем нема неколико стотина локалних навијача са српским заставама. Он својим азијским фановима узвраћа пре свега резултатима, а ова данашња му је била 56. победа на 60 мечева на највећем континенту.

Новак, Рафа, Федерер и Енди Мари заједно скоро 15 година владају врхом белог спорта. Тако је Швајацарац у последњих 767 седмица (14,75 година), пре колико је преузео лидерску позицију владао 310 недеља, други је Ноле са 223, трећи Надал са 193, а четврти Мари који је 41 недељу држао прво место АТП листе. Сви остали  - 0! Хегемонија "велике четворке", пре свих "велике тројке" се наставља и сви су свесни да је Ђоковић, по свему судећи следећи који ће понети штафету.

До краја године га сигурно очекују мастерс у Паризу и завршни мастерс у Лондону, а могуће да ако му буде требало, одигра и један АТП 500 турнир, да ли у Федексовом Базелу или пак Бечу, накнадно ће бити одлучено. У сваком случају, пред њим, али и нама је заиста узбудљива завршница сезоне, а пре само годину дана се чинило да је готов и да је његово време прошло.

Освајање врха АТП листе му је први велики циљ, други је понављање "Новак слема" то јест везивање четири гренд слем пехара. Како сада ствари стоје сасвим реалне пројекције, али се поставља питање, наравно ако му пође за руком - шта даље? Одакле ће онда да ископа мотивацију?

Извор: моззартспорт