Интервју: Сале Ђорђевић отворено о свему...

Увек ће се наћи изговор ако играч не жели да игра за репрезентацију! Али ако жели. . .  Селектор каже да нико, па ни НБА клубови, не могу да забране играчу да игра за репрезентацију ако то он стварно хоће.

Кошарка 19.09.2018 | 23:10 Србија је победом против Естоније завршила септембарски „прозор“ у квалификацијама за Мундобаскет 2019, а селектор Александар Ђорђевић је први пут у току такмичења имао на располагању и играче из НБА клубова.

У саставу са неколицином светских, европских и олимпијских вицешампиона, Србија је пружила вече за уживање навијачима у Пиониру. Селектор Ђорђевић се у опширном интревјуу Милошу Јовановићу за Вицедотакао проблема неодазивања неких играча на позиве у национални тим.

Прво је похвалио однос Богдановића и Бјелице према репрезентацији...

„Они су били овде и пре него што су отишли у НБА и већ имају један однос према националном дресу. Они су сада овде као бољи играчи, постоје играчке промене, али њихов однос према репрезентацији, утицај на друге играче и посвећност раду су увек били беспрекорни. Нису они ништа ново донели, они су „стари“ прави лидери ове групе, и на прави начин одговарају на све изазове који су пред њима“.

Упркос договору ФИБА и Американаца да НБА клубови морају да пусте играче у репрезентације, то се у већини случајева не дешава.

„Не знамо ни ми на крају крајева какви су то договори, и то најмање треба да нас интересује. Моје лично мишљење, невезано за улогу коју имам у овој селекцији, јесте да нико не може да забрани играчу да игра за репрезентацију ако он то жели. Уколико он има неку малу сумњу, или не жели да игра, или шта већ, увек ће наћи нећи изговор – мало ће га подупрети екипа, да му сугерише да ово лето прескочи, одмори, ради нешто друго... али ево, да вам кажем шта је ту највећа цака“.

Потом је Ђорђевић навео пример легенде шпанске и европске коашрке, Хорхеа Гарбахосе.

„Чини ми се 2006. године, Хорхе Гарбахоса је одиграо за Шпанију са једном малом повредом, одбивши захтеве Торонта да прескочи то лето. Он је хтео да игра, донео је медаљу својој земљи, али је после током године имао неки проблем, и НБА је видела да ту има штету у односу на његов учинак за клуб. Дакле, они њега плаћају, а он није на терену него само у протоколу. И отад је кренуло са тим договорима, и ја увек споменем Гарбахосу као некога ко је желео да игра за своју репрезентацију. Клуб увек може да се позове на неки медицински проблем, на неку стару повреду, може да се сакрије иза било чега. Али уколико играч осећа да може, да жели, врата су му отворена и нико не може да му забрани да игра за репрезентацију. Да ставимо на крају све на страну, задња је играчева“.

Један од криваца за оваку ситуацију је и ФИБА због чијег рата са Евролигом, трпи кошарка...

„Ни једни ни други не желе да слушају, а највише трпе сами играчи и ми актери на терену. Играчи су некада и вољни и жељни да играју за своју земљу, али им календар такмичења то не допушта. То ће се десити у следећа два прозора, а исто се десило и у прошла два, тако да неке екипе попут наше које имају играче у врхунским лигама не могу да рачунају на њих. Долази до промене у хијерархији резултата у европској кошарци, а ја сам још пре пар година прокоментарисао да је то урађено на један неприродан начин. Дешава се да разне репрезентације које немају толико евролигашких или НБА играча остају заједно, уиграни су, знају шта траже и полако подижу ниво квалитета. Сада свако сваког може да добије, а ми смо то уосталом и искусили против Аустрије од које смо замало изгубили. И нико ту не би рекао да је изгубила друга, трећа селекција Србије од најбоље селекције Аустрије, него би рекли „Аустрија победила Србију“.

Словенци су најбољи пример...

"Они су тек у проблему – још од Евробаскета не могу да зову неке играче, и сада су на ивици да испадну из квалификација. То је, дакле, та неприродна промена резултатске хијерархије од стране људи који постављају календаре, и о томе мора да се размишља и те како. Постоји ту још ствари које бих ја лично, као селектор, волео да предложим људима из ФИБА када се следећи пут сретнемо и то ћу сигурно и урадити. За почетак, то су адекватне материјалне награде за континуитет резултата, доношење медаља од било којих селекција. Ми смо ти који историјски стално имамо резултат, доносимо медаље, улажемо у кошарку, трудимо се свим снагама дођемо до медаља у свим категоријама и у мушкој, и у женској селекцији. Према томе, кровна организација би нас морала адекватно наградити“.

Дотакао се селектор и улоге појединих менаџера у европској кошарци...

„Још један од проблема је неадекватно награђивање агената и менаџера од стране клубова за уговоре који се потписују у Европи. У НБА лиги, менаџер ради за играча и плаћен је до четири посто, и то му је то – овде у Европи, клубови плате 10% менаџеру у односу на уговор, а онда му још и играч дода. То мора овде да се промени, јер ми радимо да формирамо кошаркаше и направимо резултате, а са друге стране имамо једно неадекватно награђивање људи који баш и немају много везе са тим делом посла, тј. подизањем индивидуалног и тимског квалитета“.

Ђорђевић сматра да новац данас има превелики утицај на младе играче.

„Млад играч је сада вођен од стране не само свог тренера и свог клуба, већ и од стране неких других људи, неких утицаја којима његов развој није у искључивом интересу. Ту су и неки други аршини, попут новца, а када се вратимо уназад видећемо да млади играчи у том стадијуму своје каријере нису имали новац, већ би прво морали да покажу своје квалитете, зараде место у репрезентацији, покажу неки ниво и онда тек путем неког одласка у иностранству стекну право да зараде мало озбиљније паре. Сада је то потпуно окренуто – ниси направио никакав резултат, нити дошао до неких индивидуалних циљева, а већ имаш прилику да зарађујеш. То је постала једна потпуно апсурдна ситуација, али добро – како је тако је, ми се адаптирамо и идемо даље“.

Сале се нада да ће неки нови људи у европској кошарци исправити актуелне грешке...

„Сви ми хоћемо да кажемо шта не ваља, а има много тога и што ваља, и то треба сваки пут пружити људима. А ониме што не ваља нека се баве ти људи које смо изабрали да воде федерације. Мислим да има довољно играчких легенди на челу европских федерација, људи попут Даниловића, Сабониса, Вранковића, Кириленка, Туркоглуа, Гарбахосе – уз помоћ других кошаркашких функционера, као и земаља које имају озбиљне буџете за кошарку, ту се може направити једна озбиљна синергија и они нас могу повести и направити нови баланс у кошаркашкој политици. Они би нас представили на прави начин пред свима“.

По први пут, неће бити неког српског клуба у Евролиги.

„То је апсолутно један од циљева било ког од наших клубова, да се пре свега врате тамо заслугама, то јест на терену. Иначе, ја сам имао идеју када сам преузео ову функцију одржим састанак са Ђордијем Бертомеуом, где сам желео да га питам шта ми то као кошаркашка Србија, земља са једним великим кошаркашким квалитетом не само на терену него и на трибинама, јер то како су навијачи Звезде и Партизана пратили своје клубове у Евролиги је један феномен којег нема у Европи, треба да уради да би добила неку А лиценцу. Ја сам, дакле, хтео да питам – шта ми као држава, као друштво, треба да урадимо? Да ли постоји шанса да закуцамо на ваша врата и кажемо – наша два клуба са оваквом историјом и традицијом, наша репрезентација која представља једну снагу и реалност европске и светске кошарке, ми ето хоћемо да имамо стално два клуба унутра. Шта треба да урадимо, шта све треба да спремимо, колико новца, колико чега, јер ми имамо све. Имамо квалитет, имамо тај феноменални кошаркашки амбијент, имамо све“.

Ипак, Каталонац на челу Евролиге није имао разумевања...

„Бертомеу је у почетку био за тај разговор, ја сам то мало започео, јер ипак није на мени да се примарно бавим тим стварима, па сам пустио да се то изнесе. То касније није наишло на неко разумевање, али то је по мени неки правац којим би наша два београдска клуба, наша два најзначајнија српска клуба требали да са воде, да као један блок представе тај пројекат Евролиги. Евролига се шири, и спомињали смо већ да су правили одређена лутања, видели да то не функционише, да то није толико атрактивно...а кошарка у Београду, када се игра против Звезде или Партизана, то је итекако, итекако атрактивно за све у Европи. И то је оно што ми поседујемо, та нека страст и љубав према кошарци, навијачка сила која се пренесе на играче и тимове, а ето, ти си добро споменуо и културу. Некад то буде и негативно мало, али на нама је да све то исправимо, црпимо позитиву и све то пласирамо у свет – да то буде наша дика и понос. То је јако тешко контролисати, али за све има начина ако се наступи заједно"

Ђорђевић сматра да је регионалном лигом највише изгубила српска коашрка.

"Ми годинама са четири-пет екипа идемо по региону и дижемо неке нове центре попут, не знам, Широког Бријега где нисам ни знао да се играла кошарка, или Новог Места. Босанци, Хрвати, Словенци не треба да нас инетерсују. Ми треба да гледамо у свој тањир. Ја сам увек био мишљења да смо требали да правимо нашу лигу – што јаснију, чак и мању, никакав проблем, и да се кроз инстанце и институције боримо за место у најјачим клупским такмичења. Значи, да шампион Србије иде да игра Евролигу“.

Извор: моззартспорт/Вице

ФОТО: МН Пресс