Intervju: Sale Đorđević otvoreno o svemu...

Uvek će se naći izgovor ako igrač ne želi da igra za reprezentaciju! Ali ako želi. . .  Selektor kaže da niko, pa ni NBA klubovi, ne mogu da zabrane igraču da igra za reprezentaciju ako to on stvarno hoće.

Košarka 19.09.2018 | 23:10 Srbija je pobedom protiv Estonije završila septembarski „prozor“ u kvalifikacijama za Mundobasket 2019, a selektor Aleksandar Đorđević je prvi put u toku takmičenja imao na raspolaganju i igrače iz NBA klubova.

U sastavu sa nekolicinom svetskih, evropskih i olimpijskih vicešampiona, Srbija je pružila veče za uživanje navijačima u Pioniru. Selektor Đorđević se u opširnom intrevjuu Milošu Jovanoviću za Vicedotakao problema neodazivanja nekih igrača na pozive u nacionalni tim.

Prvo je pohvalio odnos Bogdanovića i Bjelice prema reprezentaciji...

„Oni su bili ovde i pre nego što su otišli u NBA i već imaju jedan odnos prema nacionalnom dresu. Oni su sada ovde kao bolji igrači, postoje igračke promene, ali njihov odnos prema reprezentaciji, uticaj na druge igrače i posvećnost radu su uvek bili besprekorni. Nisu oni ništa novo doneli, oni su „stari“ pravi lideri ove grupe, i na pravi način odgovaraju na sve izazove koji su pred njima“.

Uprkos dogovoru FIBA i Amerikanaca da NBA klubovi moraju da puste igrače u reprezentacije, to se u većini slučajeva ne dešava.

„Ne znamo ni mi na kraju krajeva kakvi su to dogovori, i to najmanje treba da nas interesuje. Moje lično mišljenje, nevezano za ulogu koju imam u ovoj selekciji, jeste da niko ne može da zabrani igraču da igra za reprezentaciju ako on to želi. Ukoliko on ima neku malu sumnju, ili ne želi da igra, ili šta već, uvek će naći neći izgovor – malo će ga podupreti ekipa, da mu sugeriše da ovo leto preskoči, odmori, radi nešto drugo... ali evo, da vam kažem šta je tu najveća caka“.

Potom je Đorđević naveo primer legende španske i evropske koašrke, Horhea Garbahose.

„Čini mi se 2006. godine, Horhe Garbahosa je odigrao za Španiju sa jednom malom povredom, odbivši zahteve Toronta da preskoči to leto. On je hteo da igra, doneo je medalju svojoj zemlji, ali je posle tokom godine imao neki problem, i NBA je videla da tu ima štetu u odnosu na njegov učinak za klub. Dakle, oni njega plaćaju, a on nije na terenu nego samo u protokolu. I otad je krenulo sa tim dogovorima, i ja uvek spomenem Garbahosu kao nekoga ko je želeo da igra za svoju reprezentaciju. Klub uvek može da se pozove na neki medicinski problem, na neku staru povredu, može da se sakrije iza bilo čega. Ali ukoliko igrač oseća da može, da želi, vrata su mu otvorena i niko ne može da mu zabrani da igra za reprezentaciju. Da stavimo na kraju sve na stranu, zadnja je igračeva“.

Jedan od krivaca za ovaku situaciju je i FIBA zbog čijeg rata sa Evroligom, trpi košarka...

„Ni jedni ni drugi ne žele da slušaju, a najviše trpe sami igrači i mi akteri na terenu. Igrači su nekada i voljni i željni da igraju za svoju zemlju, ali im kalendar takmičenja to ne dopušta. To će se desiti u sledeća dva prozora, a isto se desilo i u prošla dva, tako da neke ekipe poput naše koje imaju igrače u vrhunskim ligama ne mogu da računaju na njih. Dolazi do promene u hijerarhiji rezultata u evropskoj košarci, a ja sam još pre par godina prokomentarisao da je to urađeno na jedan neprirodan način. Dešava se da razne reprezentacije koje nemaju toliko evroligaških ili NBA igrača ostaju zajedno, uigrani su, znaju šta traže i polako podižu nivo kvaliteta. Sada svako svakog može da dobije, a mi smo to uostalom i iskusili protiv Austrije od koje smo zamalo izgubili. I niko tu ne bi rekao da je izgubila druga, treća selekcija Srbije od najbolje selekcije Austrije, nego bi rekli „Austrija pobedila Srbiju“.

Slovenci su najbolji primer...

"Oni su tek u problemu – još od Evrobasketa ne mogu da zovu neke igrače, i sada su na ivici da ispadnu iz kvalifikacija. To je, dakle, ta neprirodna promena rezultatske hijerarhije od strane ljudi koji postavljaju kalendare, i o tome mora da se razmišlja i te kako. Postoji tu još stvari koje bih ja lično, kao selektor, voleo da predložim ljudima iz FIBA kada se sledeći put sretnemo i to ću sigurno i uraditi. Za početak, to su adekvatne materijalne nagrade za kontinuitet rezultata, donošenje medalja od bilo kojih selekcija. Mi smo ti koji istorijski stalno imamo rezultat, donosimo medalje, ulažemo u košarku, trudimo se svim snagama dođemo do medalja u svim kategorijama i u muškoj, i u ženskoj selekciji. Prema tome, krovna organizacija bi nas morala adekvatno nagraditi“.

Dotakao se selektor i uloge pojedinih menadžera u evropskoj košarci...

„Još jedan od problema je neadekvatno nagrađivanje agenata i menadžera od strane klubova za ugovore koji se potpisuju u Evropi. U NBA ligi, menadžer radi za igrača i plaćen je do četiri posto, i to mu je to – ovde u Evropi, klubovi plate 10% menadžeru u odnosu na ugovor, a onda mu još i igrač doda. To mora ovde da se promeni, jer mi radimo da formiramo košarkaše i napravimo rezultate, a sa druge strane imamo jedno neadekvatno nagrađivanje ljudi koji baš i nemaju mnogo veze sa tim delom posla, tj. podizanjem individualnog i timskog kvaliteta“.

Đorđević smatra da novac danas ima preveliki uticaj na mlade igrače.

„Mlad igrač je sada vođen od strane ne samo svog trenera i svog kluba, već i od strane nekih drugih ljudi, nekih uticaja kojima njegov razvoj nije u isključivom interesu. Tu su i neki drugi aršini, poput novca, a kada se vratimo unazad videćemo da mladi igrači u tom stadijumu svoje karijere nisu imali novac, već bi prvo morali da pokažu svoje kvalitete, zarade mesto u reprezentaciji, pokažu neki nivo i onda tek putem nekog odlaska u inostranstvu steknu pravo da zarade malo ozbiljnije pare. Sada je to potpuno okrenuto – nisi napravio nikakav rezultat, niti došao do nekih individualnih ciljeva, a već imaš priliku da zarađuješ. To je postala jedna potpuno apsurdna situacija, ali dobro – kako je tako je, mi se adaptiramo i idemo dalje“.

Sale se nada da će neki novi ljudi u evropskoj košarci ispraviti aktuelne greške...

„Svi mi hoćemo da kažemo šta ne valja, a ima mnogo toga i što valja, i to treba svaki put pružiti ljudima. A onime što ne valja neka se bave ti ljudi koje smo izabrali da vode federacije. Mislim da ima dovoljno igračkih legendi na čelu evropskih federacija, ljudi poput Danilovića, Sabonisa, Vrankovića, Kirilenka, Turkoglua, Garbahose – uz pomoć drugih košarkaških funkcionera, kao i zemalja koje imaju ozbiljne budžete za košarku, tu se može napraviti jedna ozbiljna sinergija i oni nas mogu povesti i napraviti novi balans u košarkaškoj politici. Oni bi nas predstavili na pravi način pred svima“.

Po prvi put, neće biti nekog srpskog kluba u Evroligi.

„To je apsolutno jedan od ciljeva bilo kog od naših klubova, da se pre svega vrate tamo zaslugama, to jest na terenu. Inače, ja sam imao ideju kada sam preuzeo ovu funkciju održim sastanak sa Đordijem Bertomeuom, gde sam želeo da ga pitam šta mi to kao košarkaška Srbija, zemlja sa jednim velikim košarkaškim kvalitetom ne samo na terenu nego i na tribinama, jer to kako su navijači Zvezde i Partizana pratili svoje klubove u Evroligi je jedan fenomen kojeg nema u Evropi, treba da uradi da bi dobila neku A licencu. Ja sam, dakle, hteo da pitam – šta mi kao država, kao društvo, treba da uradimo? Da li postoji šansa da zakucamo na vaša vrata i kažemo – naša dva kluba sa ovakvom istorijom i tradicijom, naša reprezentacija koja predstavlja jednu snagu i realnost evropske i svetske košarke, mi eto hoćemo da imamo stalno dva kluba unutra. Šta treba da uradimo, šta sve treba da spremimo, koliko novca, koliko čega, jer mi imamo sve. Imamo kvalitet, imamo taj fenomenalni košarkaški ambijent, imamo sve“.

Ipak, Katalonac na čelu Evrolige nije imao razumevanja...

„Bertomeu je u početku bio za taj razgovor, ja sam to malo započeo, jer ipak nije na meni da se primarno bavim tim stvarima, pa sam pustio da se to iznese. To kasnije nije naišlo na neko razumevanje, ali to je po meni neki pravac kojim bi naša dva beogradska kluba, naša dva najznačajnija srpska kluba trebali da sa vode, da kao jedan blok predstave taj projekat Evroligi. Evroliga se širi, i spominjali smo već da su pravili određena lutanja, videli da to ne funkcioniše, da to nije toliko atraktivno...a košarka u Beogradu, kada se igra protiv Zvezde ili Partizana, to je itekako, itekako atraktivno za sve u Evropi. I to je ono što mi posedujemo, ta neka strast i ljubav prema košarci, navijačka sila koja se prenese na igrače i timove, a eto, ti si dobro spomenuo i kulturu. Nekad to bude i negativno malo, ali na nama je da sve to ispravimo, crpimo pozitivu i sve to plasiramo u svet – da to bude naša dika i ponos. To je jako teško kontrolisati, ali za sve ima načina ako se nastupi zajedno"

Đorđević smatra da je regionalnom ligom najviše izgubila srpska koašrka.

"Mi godinama sa četiri-pet ekipa idemo po regionu i dižemo neke nove centre poput, ne znam, Širokog Brijega gde nisam ni znao da se igrala košarka, ili Novog Mesta. Bosanci, Hrvati, Slovenci ne treba da nas inetersuju. Mi treba da gledamo u svoj tanjir. Ja sam uvek bio mišljenja da smo trebali da pravimo našu ligu – što jasniju, čak i manju, nikakav problem, i da se kroz instance i institucije borimo za mesto u najjačim klupskim takmičenja. Znači, da šampion Srbije ide da igra Evroligu“.

Izvor: mozzartsport/Vice

FOTO: MN Press