Како апстиненте извући на гласање

Излазност на предстојећим општим изборима који се одржавају у октобру ове године, према мишљењу стручњака, биће као и претходних година, око 55 одсто, али не искључују могућност да она чак буде и мање него претходних година, што је ситуација која иде у корист странкама на власти.

Босна и Херцеговина 10.09.2018 | 07:58 Аналитичари и стручњаци кажу да се нико на озбиљан начин није бавио апстинентима и није им понудио мотив да изађу на биралишта с обзиром на то да се углавном окрећу сигурним гласовима и дисциплинованим страначким војницима који углавном ураде оно што се од њих очекује.

"Политичке партије годинама се не посвећују апстинентима, имају своје опредијељене и сигурне гласаче и то одговара странкама на власти. У посљедњих неколико година влада атмосфера безнађа и апатије, тако да не постоји нити један начин да се апстиненти мотивишу за изборе", рекла је Тања Топић, политички аналитичар, додајући да ће излазност и ове године отприлике бити као и прије четири године те да се опозиција у неку руку понаша "зихерашки" и игра на сигурно, иако су јој у тим околностима шансе за побједу далеко мање.

Оно о чему се сви слажу јесте да су гласачи, посебно они који апстинирају, изгубили повјерење у политику и политичаре те да сматрају да ништа не могу промијенити, што је у једну руку погрешно. Такође наглашавају да у БиХ тренутно ни у једном националном корпусу нема партије која нуди неку врсту наде и која тврди да се на овим просторима може живјети, радити и стварати.

"Апстиненти се могу анимирати достојном и кредибилном политиком и политичким радом усмјереним на добробит свих, а не само на лидере, њихову камарилу и родбинско-кумовску пирамиду", рекао је Енес Османчевић, политички аналитичар, додајући да млађи, углавном образованији људи не излазе на изборе јер сматрају да ништа не могу промијенити.

У посљедњих петнаестак година излазност на општим изборима кретала се око 55 одсто, мада је с обзиром на неуређен бирачки списак, како тврде стручњаци, велико питање колика је стварна излазност у БиХ. У сваком случају, слажу се да је то далеко мање него што би требало бити, те да је то ситуација која одговора искључиво људима који већ дуже од двије деценије живе од политике било да су на власти или опозицији.

"И ове године излазност ће бити негдје око 50 одсто, мада би било добро да је далеко далеко већа. Приступ политичара није онакав какав би требало да буде и грађани то препознају и схватају да је све лаж и обмана јер одмах 8. октобра ујутро политичари ће заборавити на њих и на оно што су обећавали", рекао је Вехид Шехић, аналитичар и бивши предсједник Централне изборне комисије БиХ.

Ако је за утјеху, ситуација са апстинентима иста је и у земљама региона, гдје странке, углавном опозиционе, током сваког изборног циклуса истичу како су им управо они најважнији за побједу, међутим ријетко ко или готово нико још увијек није нашао начин да их извуче на гласачка мјеста.

Излазност:

Општи избори

2002. године - 55,5 одсто

2006. године  - 55,31 одсто

2010. године  - 56,5 одсто

2014. године - 54,47 одсто

Локални избори

2004. године - 46,8 одсто

2008. године - 55,28 одсто

2012. године - 56,5 одсто

2016. године - 53,88 одсто

(Независне)