ЛШ: Легија - шта чека Црвену звезду?
Бољи од Спарте, слабији од Краснодара. . . ! Мирослав Радовић и Марко Вешовић су најпознатија имена српској фудбалској јавности, али има ту још занимљивих играча.
Фудбал 23.07.2018 | 19:45
Легија је попут Звезде највећи клуб у својој земљи и има огромну подршку навијача који подсећају на Звездине ултрасе по томе што у последње време често умеју да одмогну свом клубу. У неколико наврата је Легија кажњавана, а стадион затваран јер је трибина водила политику и сипала (често оправдане) прозивке на рачуна УЕФА. Али „кадија те тужи, кадија ти суди“ па је на крају испаштала Легија. Тај детаљ је врло битан и на Маракани морају да ураде све како би двомеч са Легијом прошао без инцидената јер се клуб налази под условном казном. Навијачи два клуба су слични и по томе што праве најбоље кореографије у Европи, па ће из тог угла бити занимљиво надметање. Можда Легијини ултраси добију и добродошлицу на Маракани због политичких ставова и порука подршке српској покрајини Косово и Метохија.
Историја и традиција кажу да је реч о клубу који заслужује поштовање. Основан је током Првог светског рата као клуб војних легија које су се бориле на страни Централних сила против царске Русије на источном фронту. После Другог светског рата су пољски комунисти преузели клуб и на неколико година му променили име у СВКС Варшава што је у преводу био војни клуб попут ЦСКА у другим земљама.
Легија у комунистичкој Пољској није била главна фудбалска сила као Звезда у Југославији већ је углавном била у сенци Руха и Горњика. Али се зато Легија сматра симболом пољског национализма. Њени навијачи су први почели на стадионима да скандирају „доле комунизам“ и да полицију пореде са Гестапом. Били су једна од ударних песница током револуције којом је 1989. Пољска раскрстила са комунизмом.
До тада је Легија имала само четири титуле првака државе и седам трофеја у националном купу, а од тада креће велики успон. Легија је у последње 24 године освојила девет титула, од чега пет у последњих шест година. И седам трофеја у Купу Пољске у последњих 10 година. Круна је било учешће у Лиги шампиона претпрошле сезоне када су завршили такмичење у групи с Реалом, Борусијом и Спортингом и када су примили 24 гола на шест утакмица. Пре тога су много пута испадали у квалификацијама, а најчувенији је случај када су у два меча декласирали Селтик и обезбедили палсман у Лигу шампиона, али их је УЕФА казнила и избацила јер је у једном мечу ушао играч који није имао право да игра. Од тада траје рат Легијиних навијача са УЕФА.
Разлога за поштовање има, али никако за страх. Ривал је по мери ако црвено-бели хоће нешто да покажу и играју у групној фази неког од еврокупова. Легија је нешто између Спарте и Краснодара прошлог лета. Јачи од Чеха, слабији од Руса. Дакле, не само да „може да се игра“ са њима, него се могу и победити. Ако будемо видели ону дисциплиновану, конкретну и озбиљну Звезду од прошлог лета, онда ће Легија бити та која је у проблемима.
Прошлог лета је Армија испала у квалификацијама за Лигу шампиона од Астане пошто је лако поражена у Казахстану са 1:3, па јој у реваншу није била довољна минимална победа. И тако су завршили учешће у Европи већ на другом степенику пошто су на првом са укупних 9:0 разнели фински Мариехман.
Чини се да Легија није ништа јача од прошлог лета, већ чак и слабија... Поготово што су зимус остали без можда и најбољег играча тима, бразилског везисте Гиљермеа који је прешао Беневенто а једно време се помињао и као жеља баш Црвене звезде.
На клупи Легије од априла седи млади хрватски стручњак Деан Клафурић. Три године је био селектор женске репрезентације Хрватске, пре него што је дошао у Динамо. Тамо је био тренер у скоро свим млађим категоријама од 2012. године, а паралелно је радио и као асистент у млађим селекцијама Хрватске. Сигурно да и људи попут њега носе заслуге за Мамићеву фабрику талената. Ту је упознао Ромеа Јозака који је био директор омладинске школе и са њим је дошао у Легију. После смене Јозака и хулиганског „преваспитавања“ играча и стручног штаба је прихватио да води екипу као привремено решење у неизвесном финишу сезоне и успео је Легији да донесе дуплу круну. Такав преокрет сезоне га је зацементирао на клупи пољског великана...
Легија је целу прошлу сезону углавном играла у систему 4-2-3-1 и повремено би прелазила на 4-3-3. Међутим, у прва три меча ове сезоне, Клафурић се одлучио за 3-5-2. У Европи се то против Корка показало као погодак, јер је Легија преслишала Ирсе са укупних 4:0, али на отварању првенства је у тој формацији добила шамар од Заглебја на свом терену – 1:3.
На голу Легије је 38-годишњи ветеран Аркадијуш Малаж иза којег је живописна, али на баш богата каријера. Испред њега у последњој линији су двојица репрезентативаца. Једина двојица Легијиних репрезентативаца на претходном Мундијалу – Михаел Паздан и Артур Јенџејчик. Јенџејчик је после повратка из Русије доживео хладан туш и сазнао да није лиценциран ни за друго коло против Спартака из Трнаве. Има понуду Трабзона и врло је могуће да ће бити продат. Паздан је такође због мундијалског одмора пропустио мечева са Корком, али је лиценциран за друго коло. Међутим, и он има понуду Бешикташа, па би Легија могла без једине двојице репрезентативаца на Звезду.
Ако Паздан буде играо у трећем колу, а Клафурић остане при идеји са тројицом штопера у линији, преостала два места ће попунити Шпанц Астис и Француз Реми. На левом боку је недодирљив Чех Хлоушек, а десно се очекује бивши Звездин играч Марко Вешовић који је претходне сезоне играо у везном реду, а садашњи систем 3-5-2 му више одговара.
За још три места у везном реду, два сигурно припадају искусном Криштофу Маћинском и талентованом Себастијану Шиманском који је у овом тренутку највећи таленат Легије и пољског фудбала. Искусни Маћинскиби сигурно ишао на Мундијал да није било проблема с повредом, али је отпао са коначног списка јер селектор Навалка није желео да ризикује. Млади Шимански (19) експлодирао је минуле сезоне, али селектор није имао храбрости да га води у Русију и одлучио се са ветерана Пешка што је наишло на осуду многих љубитеља фудбала у Полсјкој. Трећу позицију у везном реду ће попунити Португалац Кафу који је стигао пре шест месеци из Меца и оставио јако добар утисак.
Напад Легије је требало да предводи тренутно највреднији и вероватно најбољи играч тима ЈарославНиезгода. Био је први стрелац тима у прошлој сезони са 13 голова, пре тога малди репрезентативац и велики капитал Легије за будућност. Али средином јуна је откривено да има проблеме са сфцем, недавно је оперисан и прве пргнозе су биле да ће у најбољем случају моћи да се врати на терен за осам недеља. Дакле, тешко да ћемо га видети на терену у квалификацијама.
У одсуству Ниезгоде, тренер Легије је мешао карте и тражио добитну комбинацију. Играли су ветерани Мирослав Радовић, Финац Хамалаинен и Шпанац Канте, а полако у тим улази и најскупље појачање Карлитос. Он је дошао из Висле за 450.000 евра и у претходним мечевима је улазио са клупе јер још није уигран. Али до трећег кола би требало да заузме место у шпицу напада. Најмање шансе да заигра има Едуардо који жели да напусти клуб и у наредним данима би могао да реализује трансфер у Бразил. Зато треба очекивати Карлитоса или Кантеа као класичне „деветке“у тандему са Радовићем или Хамалиненом који су више крилни или „лажни“ нападачи.
Да би дошло до судара Црвене звезде и Легије, наш првак мора да оправда уогу фаворита против литванске Судуве, док Легија има тежи посао против комшија из Словачке. Ипак, скоро је сигурно да ћемо у трећем колу квалифкација за Лигу шампиона видети двомеч Црвене звезде и Легије. У којем ће српски шампион имати добре изгледе да се нађе на корак од пласмана у елитно такмичење.
Извор: моззартспорт
ФОТО: Ацтион имагес
Коментари / 0
Оставите коментар