Бразил прецијењен, Енглези потцијењени, Хрвати до титуле?!
Остало је осам најбољих, или бар оних који су показали највише и искористили тренутак па се пласирали у четвртфинале Светског првенства.
Фудбал 06.07.2018 | 00:00
Четвртфинале је већ друга прича, велики терет је скинут с леђа, борба за трофеј је два корака далеко, а ни нежељени пораз неће толико болети као у претходној рунди.
Француска, Белгија, Хрватска, Енглеска, Шведска и Русија из Европе, те Бразил и Уругвај из Јужне Америке су преостале екипе на турниру.
Док је већина њих још пре турнира била "виђена" у четвртфиналу, није се то очекивало пре свега од Русије, мада су ретки давали сличну шансу и Уругвају, па чак и Енглеској.
Борба почиње у петак, а парови су: Уругвај – Француска, Бразил – Белгија, Шведска – Енглеска, Русија – Хрватска.
Шта кажу кладионице?
Према најпознатијој светској кладионици фаворит за титулу је исти као онај пред почетак Мундијала – Бразил.
Међутим, Виллиам Хилл је променио главног конкурента "Селесау" па као другог фаворита сада види "своју" Енглеску.
После њих највише шанси за титулу у Русији имају Французи, док занимљиво више шанси за трофеј дају Хрватској него Белгији, што је опет и логично с обзиром да не очекују да "Црвени ђаволи" прођу Бразилце.
Минималне шансе да се домогну трофеја према "букмејкерима" имају двоструки шампион Уругвај, домаћин Русија и према њима апсолутни аутсајдер Шведска.
Већина је уверена да ће полуфинални парови бити следећи: Француска – Бразил и Енглеска – Хрватска. А ту је већ све могуће.
петак, 16:00 Француска – Уругвај
Французи су након освајања Групе Ц са две победе и ремијем импресионирали у осмини финала разбивши Аргентину у мечу са седам голова. Било је "тесних" 4:3, али су "Гаучоси" тек у финишу успели да смање заостатак.
Ова утакмица је показала сву моћ "Триколора" и разоран потенцијал који имају у нападу, јер нису звезде победе били Пол Погба, Антоан Гризман, Оливије Жиру или неки четврти искуснији фудбалер, већ 19-годишњи Килијан Мбапе, двоструки стрелац.
С друге стране, Уругвајци су очекивано покорили Групу А без примљеног гола у три меча, али их нико ни тада није схватио довољно озбиљно јер су им ривали били Русија, Египат и Саудијска Арабија.
Међутим, сви су потценили супериорност тандема Луис Суарес – Единсон Кавани који је у кључном тренутку засијао својом највећом снагом.
Звезде Барселоне и Пари Сен Жермена су буквално сами срушили првака Европе Португал 2:1 (два гола Каванија) и послали кући Кристијана Роналда много раније него што је то најбољи фудбалер света за прошлу годину очекивао.
Нема сумње да нас чека неизвесан дуел, а то најављује и прошлост. Оба претходна дуела која су имали у групној фази на СП 2002. и 2010. су завршена без голова.
Последњи пут срели су се у пријатељској утакмици у јуну 2013, када је Суарес донео Уругвају минималну победу.
Француска несумњиво има најталентованији тим, не само у овој фази такмичења него на целом СП, пребродили су најтежи део турнира током ког је Дидије Дешан донекле и уигравао своју екипу, али јасно је да "Триколори" могу и морају много боље него што смо видели укупно гледајући цео турнир.
Јесу дали четири гола Аргентини, али су били сувише рањиви у одбрани, три пута се тресла мрежа Француза, уз то су дозволили "Гаучосима" десет шутева, а ређе су имали и посед над лоптом (40%).
Проблем у средини терена би могао да буде још израженији на следећем мечу с обзиром да због искључења против Аргентине неће играти Блез Матуиди. Његова замена Корентан Толисо је изузетан таленат, али је питање да ли може да пружи тиму поред Погбе и Кантеа оно што је доносио Матуиди.
С друге стране, највећа снага Уругваја је, упркос поменутом звезданом тандему у нападу, управо тим и уиграност, али ће на наступ Уруса против Француске умногоме утицати статус Каванијеве повреде. Није тренирао претходних дана па земљаци стрепе да ли ће бити спреман.
Чак и ако се појави на терену питање је колико ће бити лимитиран да покаже свој таленат који смо видели против Португала, а то би могао да буде највећи адут Француза.
петак, 20:00 Бразил – Белгија
Како се то често каже – финале пре финала. Још пре почетка Мундијала Бразил је важио за првог фаворита турнира, док је Белгија један од најталентованијих тимова на првенству.
Ни једни ни други нису на доминантан начин дошли до четвртфинала, али се нису ни "провлачили" и пролазили искључиво захваљујући срећи или моменту.
Бразилци су након траљавог ремија са Швајцарском и тесне победе у надокнади против Костарике у кључном мечу са Србијом одиграли како се очекује од њих и "оверили" осмину финала.
Тамо их је дочекао мотивисани Мексико са импресивним Гиљермом Очоом испред гола, али ни он није био свемогућ против тандема Нејмар-Фирмино, па је "Селесао" може се рећи рутински прешао прву препреку у нокаут фази.
Уз то, Бразилци су били десетковани неиграњем сјајног бека и једног од лидера тима Марсела, те сјајног крилног нападача Дагласа Косте.
Док је и даље неизвестан наступ бека Реала у четвртфиналу, Коста се опоравио и биће у тиму против Белгије, што је само адут више за све уигранији "Селесао".
С друге стране, Белгијанци су показали класи у групи са три победе против Туниса, Панаме и Енглеске, који су надиграли са комбинованим тимом.
Нису "Црвени ђаволи" деловали претерано моћно како показују резултати, али нису имали ни превише проблема у групи. Међутим, осмина финала је показала да су више него рањиви.
Од свих отписана селекција Јапана, која је до нокаут фазе стигла захваљујући "фер-плеју", искористила је све мане ривалове формације 3-4-3 и на "препад" повела са шокантних 2:0 почетком другог полувремена.
Да су имали мало више среће и стрпљења могли су "Самураји" и можда до 3:0, јер су крини фудбалери Харагучи и Инуи с лакоћом пробијали бочне позиције поред незаштићеног дефанзивног трија Белгије Фертонген-Компани-Алдервирелд.
Ипак, класа је класа и то је спасило Белгију, али и чињеница да имају за њих савршеног стратега. Роберто Мартинес је показао да без обзира на имена играча у тиму селектор није само особа која их бира (селектује).
Са две правовремене измене (Фелаини, Чадли) и инструкцијама за своје носиоце игре (Де Брујне) преокренуо је ситуацију на терену за 15-ак минута, а шлаг на торти био је гол за победу у 94. минуту после импресивне тимске контре.
Историја је на страну Бразила, у једином претходном сусрету два тима, на Мундијалу 2002. у Јапану и Јужној Кореји, "Селесао" је славио 2:0, управо у нокаут фази (осмина финала), погоцима Ривалда и Роналда у другом полувремену.
Главни адут Бразила свакако ће бити све разигранији Нејмар који се голом против Мексика решио и великог терета и притиска с леђа, јер се од њега очекују голови на свакој утакмици с обзиром да је лидер тима.
Осим тога, Јапанци су показали колико може бити рањива одбрана Белгије, а "Селесао" има вишеструко талентованију навалу где су осим Нејмара, Фирмина и Косте још сјајни Жезуси, Кутињо и Вилијан.
Не зна се ко је опаснији, а то посебно потврђује чињеница да је од свих наведених можда у најбољој форми онај који је и најпотцењенији и последњи поменут – Вилијан.
Наравно, Белгија није ни Швајцарска, ни Србија ни Мексико, то је тим за који није поштено набројати само тројицу, четворицу, па ни седморицу, осморицу играча који се истичу, има их Мартинес више од десет који су међу најбољима на свету на својим позицијама.
То је тим који је скоро 30 пута шутирао ка голу Јапана!
Јапан јесте открио мане Белгије, али је истовремено и показао "Црвеним ђаволима" шта морају да промене и исправе па је сигурно да ће у петак против Бразила бити ако не значајно бољи, онда пре свега спремнији, концентрисанији и мотивисанији.
Осим неизвесног Марсела, Бразил ће сигурно бити без једног стандардног првотимца Каземира, који је суспендован због жутих картона, али његово одсуство не би требало уопште да се осети.
Штавише, Фернандињо је више него достојна замена, резервиста који може да донесе додатни квалитет на терену.
субота, 16:00 Шведска – Енглеска
Након што су коначно скинули "клетву" једанаестераца са себе сада је све могуће за репрезентацију Енглеске.
Тек други пут на великим такмичења "Горди Албион" је прошао на пенале, из осам покушаја, а први пут на Светским првенствима, након три разочарања због "беле тачке".
Гарет Саутгејт за разлику од својих претходника не може да се похвали изразито талентованом екипом, нема ту играча као што су били Рио Фердинанд, Џон Тери, Пол Сколс, Френк Лампард, Стивен Џерард, Мајкл Овен, Алан Ширер, али за разлику од тога има тим, има концепцију, има систем, има резултат.
Нису се Енглези намучили да прођу групу, жреб им је омогућио "зицере" против Туниса и Панаме, док меч са Белгијом не може да се разматра као конкретан показатељ снаге јер је Саутгејт одмарао носиоце игре.
Није "Албион" посебно импресионирао ни против агресивне Колумбије, често је био у подређеном положају, али је ова Енглеска показала да коначно зна да игра на резултат.
Мањак среће у финишу меча их је коштао пролаза после 90 минута, након чега је само додатно поресла стрепња навијача јер су пенали били све извеснији, а прочитали сте како су претходних деценија Енглези пролазили у тим ситуацијама.
Када је Давид Оспина у трећој серији одбранио шут Џордану Хендерсону и донео предност Колумбији, сви су на трибинама Откритје арене, али и пред малим и великим егранима широм Енглеске имали "дéјà ву".
Међутим, после година и година трагања за голманом на кога тим може да се ослони коначно је један израстао у хероја. Џордан Пикфорд је оправдао величину свог имена и још једном ућуткао све критичаре и статистичаре који га оспоравају због недостатка висине.
Исписао је историју енглеског фудбала и одвео "Три лава" у четвертфинале. А тамо његову екипу чека, бар на папиру, можда лакши посао него у осмини финала.
Швеђани јесу освојили своју групу, јесу били на корак од победе над Немачком, јесу разбили Мексико у кључном мечу за пласман међу 16, јесу стигли и до осам, али искрено речено далеко су премашили своје могућност.
Скандинавци су захваљујући индивидуалном квалитету и тренутку инспирације Емила Фосрберга савладали Швајцарску у осмини финала, али није то била игра достојна осам најбољих тимова на свету.
Швајцарци су у потпуности надиграли "Викинге", али нису имали довољно стрпљења, концентрације и среће у завршници напада, јер би у супротном резултат био потпуно другачији.
За разлику од Швајцарске, Енглеска у нападу имају, између осталих, моћног Харија Кејна, фаворита за најбољег стрелца турнира, па уколико се надају полуфиналу, Швеђани ће морати знатно боље да одиграју много више да уреде и покажу како би "прескочили" и "Албион".
Све у свему, овај енглески тим, колико год далеко мање талентован од неких ранијих генерације, је без сумње најбољи ТИМ који "Албион" има у последњих неколико деценија.
То су многи пропустили да примете па су можда и претерано потценили "Три лава" уочи, али и током самог турнира у Русији. Сада, како ствари стоје, Енглеска је један од главних кандидата да стигне до финалног меча и борбе за трофеј на Лужњикију 15. јула.
Наравно, још су далеко од тога, неће им бити лако ни против Шведске, ни евентуално у полуфиналу (посебно ако ту наиђу на Хрватску), али се од данас Енглези морају гледати као кандидат за титулу.
Давно је била 1966, а ништа не траје вечно, па ни енглеска немоћ на Мундијалима.
субота, 20:00 Русија – Хрватска
Једини пар за који се може слободно рећи – "кућу у имање" на победу једног тима. Наравно, у питању је Хрватска, али опет, ово је Светско првенство, четвртфинале, све је могуће.
А колико је све могуће показали су управо Руси. Јесу као домаћин имали доста "среће" са жребом групе (Саудијска Арабија, Египат, Уругвај), али нико не може да им оспори резултат из осмине финала.
Убедљиве победе над Саудијцима и Египћанима нису биле релевантан репер квалитета овог тима, на шта је посебно указало треће коло и дебакл од Уругвај, али је "Зборјана" ућуткала све критичаре у нокаут фази.
Домаћин или не, Русија је елиминисала једну Шпанију! Без обзира на ситуацију и све што се дешава у редовима "Црвене фурије" ипак је то тим за који играју најбољи играчи света.
А Руси су их избацили, на пенале, али избацили. Станислав Черчесов је укомпоновао изузетно компактан тим чији је фокус на одбрани из које се тражи неки интелигентан потез Семедова, Дзагојева или прве звезде тима Головина.
"Зборнаја" није претерано актрактивна екипа, али за разлику од ранијих генерација ова је врло дисциплинована и фокусирана на обављање тимских задатака које поставља селектор.
Тако су Руси и успели да одоле Иску, Силви, Кости и осталим Шпанцима који су 75% времена имали лопту у својим ногама и чак 25 пута шутирали ка голу.
А испред тог гола стоји годинама оспоравани и незаслужено потцењени голман Игор Акинфејев, који није заборавио да брани нити је деградирао у односу на оног момка кога је пре десетак година био на корак од лондонског Арсенала.
Управо је тај момак, кога су више од деценије многи исмевали јер је на чак 43 утакмице Лиге шампиона у низу примио гол, постао херој нације каквог Русија у фудбалу није имала од Лава Јашина.
Међутим, с друге стране је тим који је победио Аргентину са 3:0. То је довољно рећи. Сви су знали да Хрватска има изузетно талентовану екипу, и више од тога, скуп појединаца који обећава највише домете.
Ипак, због балканског менталитета, а колико год се они ограђивали од њега не могу побећи од тога, те смене тренера у финишу квалификација, било је упитно да ли овај тим може даље од осмине финала, која је била очекивана.
Али тај тријумф над Аргентином је показао да је ова генерација "ватрених" зрела за највеће домете, а уз то Хрватима се "отворио" жреб и пут ка полуфиналу.
Последња препрека ка том степенику је, слично као ко Енглеза, можда и лакша него претходна. Хрвати су се намучили против Данске и прошли такође захваљујући пеналима и импресивној вечери свог голмана Данијела Субашића.
Ипак, и у тој утакмици су показали свој квалитет, доминирали током целог меча, контролисали лопту, вребали гол са свих страна, али Ракитић, Модрић, Перишић, Манџукић и остали нису имали решења за компактну задњу линију "Викинга" и сјајног Каспера Шмајхела између статива.
Нема сумње да је проласком у четвртфинале и Хрватима пао терет с леђа јер победа над Аргентином је свакако повећала амбиције јавности, а судар са Русијом је посебна мотивација за ову екипу.
То показује и последњи окршај, из новембра 2015, када је Хрватска надиграла Русе 3:1, уз гол Манџукића.
Уколико прескоче и домаћина, пред Хрватском је реалан пласман у финале, мада им је потенцијални ривал у полуфиналу Енглеска.
Ипак, неће бити изненађење, штавише, Хрвати су можда фаворит у свом делу "костура" да се 15. јула нађу на Лужњикију у борби за највећи трофеј који постоји у овој дивној игри.
Ниједан тим уочи дуела нема проблема са суспензија, док је код Руса неизвестан наступ искусног крила Јурија Жиркова због повдеде у првом полувремену против Шпаније. Он вероватно неће бити на располагању Черчесову, што је значајан ударац за "Зборнају".
6. јул 16:00 Уругвај – Француска
6. јул 20:00 Бразил – Белгија
7. јул 16:00 Шведска – Енглеска
7. јул 20:00 Русија – Хрватска
Извор: Б92
Коментари / 0
Оставите коментар