Дан борца: Не заборавимо жртве

Дан борца, празник устанка народа Југославије против фашизма у Другом свјетском рату, обиљежен је полагањем вијенаца и цвијећа на централно спомен-обиљежје у Рачи.

Република Српска 04.07.2018 | 15:51 Прије 77 година, на сједници Централног комитета Комунистичке партије Југославије донијета је одлука о дизању устанка. Један од учесника Народно-ослободилачког рата је и 92-годишњи Петар Бобар. Истакао је да се не смију заборавити они који су дали животе за слободу у Другом свјетском рату.



„Наша борба није била узалудна. Трагови те борбе трају. Сви су се борили за слободу. Када је слобода извојевана, онда смо сви градили пруге, путеве, фабрике. Ми имамо шта да покажемо. Нисмо џаба живјели. Иза нас стоје градови, успјеси, резултати. Немамо чега да се стидимо. Данас се фабрике затварају. Мора да завлада људска слобода и радна атмосфера да бисмо ми и даље живјели“, казао је 92-годишњи Петар Бобар, један од најстаријих, али и најактивнијих чланова бијељинског СУБНОР-а.

Борислав Славкић из Лаћарка код Сремске Митровице од почетка устанка борио се против непријатеља. Жртва за слободу не смије бити заборављена, поручује Борислав.



„Важно је обиљежавати овај дан зато што смо све то радили за ослобођење нашег народа од фашистичког и усташког терора. Када сам отишао у Партизане, имао сам 17 година. Био сам бомбаш, похваљен пред цијелим одредом, митраљезац, диверзант, командир диверзантског одељења, командир диверзантске чете, учесник на пробоју Сремског фронта и поносан сам на то. Овдје смо извршили многе акције.



Моји диверзанти су у Зворнику минирали мост на Дрини да Нијемци, који су бјежали из Грчке и Албаније натраг за Њемачку, не би могли да се повуку. Четници су убили свих пет мојих диверзаната када су се враћали натраг. Борио сам се и на Теочаку, Расточници, Лопарама и широм земље“, казао је он.

Предсједник градске Скупштине СУБНОР-а Бијељина Михајло Видић каже да је потребно очувати сјећање на оне који су се борили против фашизма и споменике који свједоче о великој жртви.



„Дан Борца представља веома значајан датум у историји свих југословенских народа, јер је 1941. године донесен Проглас који је упућен народима Југославије за подизање оружаног устанка. Након 4. јула, услиједио је устанак у Србији, Црној Гори, БиХ... Дан борца, 4. јули, посматрам у континуитету догађаја који су се прије тога дешавали, а то су: демонстрације 27. марта, бомбардовање Београда 6. априла и на крају оружани устанак и борба народа против фашизма, односно када је народ Југославије стао на праву страну“, казао је Видић.



Видић је истакао да народ треба да буде поносан због чињенице да је био на страни антифашизма.



„Наша је порука да увијек морамо настојати да пружимо отпор доминацији човјека над човјеком, нације над нацијом, расе над расом и да се боримо за основне и темељне принципе на којима данас почива и савремена Европа“, нагласио је предсједник Градске скупштине СУБНОР-а Бијељина Михајло Видић.



Око 5.000 бораца из Семберије, Мајевице и Војводине учествовало је у антифашистичкој борби.



У спомен костурници која је подигнута 1969. године, а обновљена 2006. године, сахрањено је око 600 бораца, док су на спомен плочама уклесана имена више хиљада бораца Семберије, Војводине, Мачве и цијеле БиХ који су погинули у борби против фашизма.



БН ТВ