Прича: Артур Еш - љубав се не може забранити!

Као детету су му због боје коже бранили да уђе на терен, да би 20 година касније исписао историју “белог спорта”.

Тенис 04.07.2018 | 22:45 Артур Џуниор Еш је, осим завидне каријере, остао упамћен и по много чему у свету тениса. Успео је оно што за шта је мислио да није рођен и постао узор наредним генерацијама.

Ропство је у Америци укинуто 1865. године, али је у многим градовима широм Америке остало на снази и у време када је Артур рођен 1943. године у Ричмонду, главном граду америчке савезне државе Вирџиније.

Артур Еш Исписао је историју “белог спорта” као једини Афроамериканац који је освојио три Грен слем турнира.

Артур је почео професионално да се бави тенисом 1968. године и те исте године освојио је Отворено првенство Америке, а годину дана касније победио је на Отвореном првенству Аустралије.

Једини Грен слем који никада није успео да освоји јесте Ролан Гарос – највише је стигао до четвртфинала 1970. и 1971. године.

Један је од двојице Афроамериканца који су освојили Грен Слем тиулу у појединачној конкуренцији – Француз, Јаник Ноа је освојио Отворено првенство Француске 1983.

"Кунем се, сваки пут када прођем поред Џимија Конорса у свлачионици, суздржавам се из све снаге да га не ударим по сред уста".

Најпрестижнији турнир на трави Вимблдон је освојио 1975. године. Тада је приредио изненађење пошто је у финалу био бољи од Џимија Конорса, свог најљућег противника.

Очи целог света биле су упрте ка централном терену 'Ол Ингланд клаба'.

Артур Еш је на терен ушао у одећи америчке Дејвис куп репрезентације, провоцирајући Конорса, који је раније одбио да игра за државни тим.

"Кунем се, сваки пут када прођем поред Џимија Конорса у свлачионици, суздржавам се из све снаге да га не ударим по сред уста".

Публика на најстаријем и најпрестижнијем турниру била је на страни Конорса, па је Артур осим љутог противника морао да се “бори” и са навијачима.

Иако је важио за ударача са основне линије, променио је тактику против девет година млађег играча, од којег је редовно губио.

Али ово финале је било његово – сјајном волеј игром супроставио се фавориту и освојио Вимблдон и тако постао први тамнопути играч и једини који је подигао трон на теренима 'Ол Ингланд клаба'.

Конорса је добио резултатом 6-1, 6-1, 5-7, 6-4, а на путу до финала победио је Бјорна Борга у четвртфиналу.

Његов успех на Вимблдону је проглашено 95. највећим моментом у историји спорта.

“Не желим да будем упамћен само по својим тениским достигнућима”

Артур је остао упамћен као велики борац за људска права.

Био је члан делегације Афроамериканаца која је у свом саставу бројала 31 члана.

Као део те делегације посетио је Јужноафричку Републику, како би се борили за људска права и прихватљивију политику за црнце у тој земљи.

Два пута је хапшен – први пут 1985. јер је испред Јужноафричке амбасаде у Вашингтону протествовао против апартхејда у ЈАР.

Неколико месеци пред смрт, иако озбиљно нарушеног здравља, био је ухапшен током демонстрација против односа Бушове администрације према избеглицама са Хаитија.

Трагичан крај

Освајање Вимблдона био је његов највећи тријумф у каријери, а уједно и последњи.

Четири године од подизања пехара на трави, доживео је први од три срчана удара, када је одлучио да се повуче из света тениса.

Артур је 1988. године сазнао је да је зарађен ХИВ вирусом, после уграђивања бајпаса током трансплантације крви.

Јавност дуго није знала шта се дешава са Ешом, који је крио своју болест због ћерке, која је тада имала само две године.

Његова болест била је тајна све до 1992. када је часопис "Ус Тодаy" објавио његов здравствени проблем, па је и сам Еш признао.

У свом признању базирао се на великом броју заражених у свету и да је то озбиљан проблем.

Неколико месеци пред смрт основао је Артур Еш Институт за здравље. Те године изабран је за спортисту године.

Последње дане живота провео је пишући своје мемоаре “Даyс оф Граце”, које је завршио недељу дана пред своју смрт.

Умро је 6. фебруара 1993. у 49. години живота у Њујорку због упале плућа изазаване сидом.

Највећи тениски стадион на свету од 1997. године носи његово име.

"Стадион Артур Еш" је заменио "Луј Армстронга" и постао главни стадион УС Опена са капацитетом од 22.547 седишта: 90 луксузних ложа, пет ресторана и простор за играче на сва спрата.

Стадион је коштао 254 милиона долара.

Тениски комплекс се налази у близини домаћег игралишта Њујорк Метса, а током Ус Опена одржава се и манифестациј Дани Артура Еша.

Један од највећих проблема на стадиону био је кров, јер је киша ћесто реметила програм, а чак четири година заредом, од 2008. До 2012. финале је играно у понедељак.

Од 2016. на стадиону где се играју најважнији мечеви УС Опена представљен је покретни кров.

После опроштај од професионалне тениске каријере, Артур се бавио многим стварима, као што су нпр: писање за магазине Тајмс, коментатор на АБЦ Спорту, и основао је Националну тениску јуниорску лигу. Такође, основао је фондацију за борбу против сиде.

Часопис “Тенис магазин” га је 2005. именовао 30. најбољим тенисером 20. века.

У избору америчког листа УС Тодаy Еш је изабран за једног од најинспиративнијих људи последње четвртине 20. века.

На почетку тениске каријере залагао се за већа права играча, а један је од оснивача АТП, а касније је био и директор ове организације.

Артур је постао први тамнопути члан Дејвис куп селекције САД где је освојио четири “Салатаре”.

Најстарији је освајач Вимблдона –31 година и 11 месеци.

Извор: Б92