Прича: ''Гвардиола ефекат'' и у Бразилу пред Србију!

Неће бити лако Орловима. . .

Фудбал 26.06.2018 | 21:00 Мајстори импровизације, рекао је Милан Раставац за Бразилце. И то јесте тачно кад погледајте на какве се потезе понекад одлучују Нејмар, Филипе Кутињо, па чак и Марсело. Бразилцима је то у крви. Да се мало заиграју лопте. Жога бонито! Међутим, оно што овај Титеов Селесао разликује од неких ранијих јесте баш у томе што се код актуелног селектора шестоструких првака света систем у игри и те како виде.

И мења се, што је одлика тимова који баш и не препуштају много тога случају. Бар док не дођу до последњих 30 метара. Онда нека Нејмар, Кутињо и Марсело, па и сви остали, раде шта желе са лоптом. Зато су ту. Зато што знају. Уосталом, још августа 2015, годину дана после страдања од Немачке, Пеп Гвардиола је рекао да му је сан да води селекцију Бразила. Не у смислу да ће се то заиста и десити – јер сматра да на клупи Селесаа увек треба да седи Бразилац – већ зато што му је фудбал са Копакабане увек био инспирација.

Три године касније – Гвардиола је инспирација Бразилцима…

Специјализовани медији у јужноамеричкој земљи тако се данас баве промена које је Тите извршио у тренуцима док се његов тим мучио са Костариком. Не толико кадровске, колико тактичке. И примећују да је Бразил у финишу меча у Санкт Петебургу неодољиво подсећао на неке утакмице Гвардиолиних тимова.

Где се то најбоље видело? Нејмар се није враћао по лопту и покушавао да организује акције. Не, Нејмар је – као и Даглас Коста на другој страни терена – држао своје место и везивао последњу линију ривала. Самом поставком освајао је простор. Костариканци нису смели да крену напред, јер би Нејмар и Коста остали усамљени. Игра акције и реакције. Ти направиш корак напред – противничка одбрана мора корак назад. Позициони напад. Настао још 20-их година прошлог века са формацијом 2-3-5 мада то наравно нема много везе са овом садашњом веријом, усавршеном код Гвардиоле. Бразилци су га приихватили. Где год да је лопта сви држе своје позиције. Идеја је да онај који буде имао лопту у ногама у сваком тренутку буде свестан да увек има слободног саиграча на терену. А они најофанзивнији лопту ће добијати тамо где су најопаснији. Ако је не добијеш – ти си крив зато што ниси био тамо где је требало.

У Пеповом Бајерну тако су Давид Алаба и Филип Лам умели да уђу у центар и дају простор Арјену Робену и Франку Риберију по крилима. Њихово је било да чекају на својим местима. У мечу против Костарике улогу “плејмејкера” у бразилском тиму неочекивано су добили Марсело, Каземиро, па и Фагнер. Они су диктирали ритам, слали лопту напред или назад, лево или десо. Фелипе Кутињо и Паулињо су били у “џеповима”, тражили простор између противничких линија. Уједино их везивали, опет тако да се ствара вишак на крилу. Знали су Бразилци и да ће Костарика највише чувати Нејмара, па се и он пар пута смењивао са Марселом. Нејмар у центар, Марсело на крило. Тамо где има места. Кад ривали изађу на бок, последња линија се развуче, Кутињо се ту шуња…

Баш Кутињо је и постигао преломни гол у 91. минуту. Главом му је лопту додао Паулињо. Он је, као и Кутињо, у напад улазио из другог плана. Габријел Жезус је био на свом месту, Марсело у том тренутку на крилу, Нејмар је ушао ближе центру, сасвим супротно Даглас Коста… Двојица ривала чувају Нејмара, Фирминои Жезус су везали тројицу… Коста на другој страни сам. На Кутиња Костариканци нису стигли да обрате пажњу… Он се, наравно, шуњао између линија.

Звучи просто, изгледа просто, али није лако стићи дотле.

Уосталом, баш аутоматизам је оно што Србија нема после смене селектора шест месеци уочи Мундијала...

Извор: моззартспорт

ФОТО: Ацтион Имагес