БиХ: Ризик од дјечије парализе

Босна и Херцеговина се нашла на листи са још двије земље у којима постоји ризик од дјечје парализе.

Здравље 24.06.2018 | 11:17 Европска регија иако нема зараженх дјечијом парализом, није сигурна од поновног повратка ове болести, закључили су стручњаци на годишњем састанку Европске регионалне комисије за цертификацију (РЦЦ) истребљења дјечје парализе (полио) одржаног у Копенхагену крајем маја.

Дјечја парализа је отежавајућа и потенцијално фатална заразна болест. Не постоји лијек за њу, али постоје сигурне и ефикасне вакцине. У Пакистану, Афганистану и Нигерији ова болест је још увијек ендемска, но из РЦЦ-а су три нове земље назначили као ризичне када је у питању дјечја парализа. Једна од њих је и Босна и Херцеговина гдје због пада у степену имунизације, слабог надзора и недостатка материјала постоји страх од ширења ове болести.

За Радио Слободна Европа (РСЕ) о проблему пада стопе имунизације у Босни и Херцеговини али и ризику од поновог појављивања неких болести говори доктор Патрик О'Цоннор, лидер тима у склопу одјела за вакцинисање спријечивих болести и имунизације европске канцеларије Свјетске здравствене организације.

РСЕ: Према налазима РЦЦ- а Европа и даље нема заражених дјечјом парализом, али Босна и Херцеговина, Украјина и Румунија су назначене као ризичне земље. Зашто је Босна и Херцеговина завршила на листи земаља које би могле ставити под ризик цијели регион?

О’Цоннор: Како би утврдили потенцијалне ризике дјечије парализе у Европи, РЦЦ прати пар фактора који су повезани са превенцијом али и одговором на потенцијално избијање болести. Један од најважнијих фактора јесте степен вакцинисања. Босна и Херцеговина се налази међу оним земљама гдје је вакцинација против дјечје парализе опасно ниска на нивоу цијеле државе, док је у неким рањивим групама она је још нижа.

Даље, такође је од виталног значаја да свака земља има високо квалитетни систем за откривање и истраживање случајева акутне флацидне парализе у случају да би могли бити повезани са полиовирусом те и да имају направљен план у случају избијања болести.
РЦЦ такођер гледа и на који начин реагују земље на избијање других болести које је могуће спријечити цијепљењем. Босна и Херцеговина је међу смањеним бројем земаља у регији у којима су оспице и рубеола још увијек ендемске.

РСЕ: Од 1988. године случајеви обољења од дјечје парализе пали су за 99 посто. Но, данас у 2018. години ми се суочавамо са опасношћу повратка дјечје парализе и генералног угрожавања имунитета. Зашто је то случај?

О’Цоннор: Можемо рећи да је све до недавно, до касних 80-их, више од 350.000 дјеце годишње било парализовано због дјечије парализе. Подаци од 12. јуна ове године нам показују да, глобално, имамо 11 заражених људи. Но, дјечја парализа је заразна болест. И све док се глобално истребљење не деси, опасност поновног појављивања ове болести ће се наставити у свакој земљи која није остварила и задржала висок ниво вакцинације становништва.

РСЕ: Посљедњи подаци Свјетске здравствене организације показују да је у неким дијеловима Босне и Херцеговине имунизација пала на чак 40 посто, те да се наставља смањивати. Са овако ниском стопом имунизације, са чим би се могли сусрести у будућности?

О’Цоннор: Подаци о вакцинацији који су прикупљени у Босни и Херцеговини омогућили су Свјетској здравственој организацији да укаже како је имунизација са трећом дозом полио вакцине опала са 86 посто у 2014. години на 75 посто у 2017. години. Сличне су бројке и за другу дозу вакцине против оспица, дешава се пад са 92 посто на 80 посто.

Дјеца и одрасли који су вакцинисани у складу са распоредом вакцинације у њиховој земљи су заштићени од барем десет опасних болести. Захваљујући вакцинама, болести попут дјечије парализе, тетануса и дифтерије су готово заборављене. Али без одржавања високог степена ванцинисања, било која од ових опасних болести би се могла вратити. Избијање великих богиња у европском региону у посљедње двије године, јасан је подсјетник на те ризике.

РСЕ: Шта је по вашем мишљењу разлог за смањење стопе вакцинисања?

О’Цоннор: Разлози за пад у броју вакцинисаних људи у Босни и Херцеговини су веома комплексни и не могу бити објашњени са анти-вакцинационим активностима, дезинформацијама и проблемима са повјерењем.

Тренутно се спроводи пројекат којим се настоје идентификовати баријере за вакцинацију те развити стратегије засноване на доказима како би се повећао број вакцинисаних. Пројекат се води и имплементира у земљи а Свјетска здравствена организација га подржава.
Генерално, важно је запамтити да већина родитеља препознаје корист вакцинације те се осигурају да су им дјеца у потпуности и благовремено вакцинисана.

Међутим, обзиром да су вакцине биле тако ефективне у смањивању толико болести, неки родитељи не схватају да оне и даље представљају пријетњу за здравље њихове дјеце. Са константним ширењем дезинформација, страх од болести може бити замијењен страхом од вакцина, који у коначници, могу ставити здравље дјеце у ризично стање.
Неким родитељима је скупо или превише компликовано да вакцинишу сву своју дјецу у потпуности и на вријеме.

Истраживања стално показују да радници за здравствену заштиту остају најутицајнији извор информација за родитеље када су у питању вакцине. Доктори, медицинске сестре и бабице се можда нису сусретали са болестима које вакцине спријечавају и неки од њих можда нису довољно припремљени да помогну родитељима како би на основу доказа донијели одлуке о вакцинисању дјеце.

Поред тога, прекид у опскрби вакцинама је исто тако проблем у неким земљама. Европски огранак Свјетске здравствене организације ради на рјешавању овог изазова тако што подржава земље у јачању њихових система набавке и испоруке вакцина.

РСЕ: Данас свједочимо повратку болести које су раније биле под контролом, актуелан је и анти - вакцинациони покрет, недостатак повјерења у медицинске стручњаке, ниска стопа имунизације али и угрожавање колективног имунитета. Које препоруке РЦЦ или Свјетска здравствена организација имају за ову ситуацију у којој смо се нашли?

О’Цоннор: Успостављање контроле и коначно истребљење болести је комплексан изазов, али и приоритет Свјетске здравствене организације у склопу циљева Универзалне здравствене заштите и одрживог развоја. Све земље европског региона су 2014. године прихватиле, кроз Европски акциони план, скуп циљева за имунизацију, као и стратегија кроз које ће да постигну те циљеве и да мјере напредак. Овај план даје јасне препоруке те води посао Свјетске здравствене организације и европских земаља за рјешавање комплексних изазова са којима се суочавају при програмима имунизације, укључујући недостатак вакцина, неједнак приступ вакцинама али и неодлучност ка самом вакцинисању.

(Радио Слободна Европа)