Пријетња уласку Балкана ка ЕУ

Напредак Балкана према ЕУ и НАТО суочен је са троструком пријетњом - руским утицајем, унутрашњим слабостима демократија западног Балкана и актуелном америчком политиком према том региону, рекли су учесници скупа на Универзитету "Џонс Хопкинс" у Вашингтону.

Регион 15.06.2018 | 13:45 На скупу је истакнуто да ако се договор Грчке и Македоније у вези са именом и формално реализује, чланство Македоније у НАТО и ЕУ могло би да буде убрзано, а што не иде у прилог Русији, пренио је Глас Америке.

Професор Едвард Џозеф сматра да та вијест "сигурно није обрадовала Русију", али да не сматра да ће нови развој догађаја нужно да појача притисак Русије на Србију, која остаје при војној неутралности.

"Русија види НАТО као непријатеља, али то је њен проблем и не би требало да постане и проблем Србије", рекао је Џозеф.

Како је истакао, Србија ће одлучити шта ће и не мора да постане чланица, али је, додао је Џозеф, чињеница да су њени сусједи Хрватска и Црна Гора већ у НАТО, а да је Македонија на том путу.

"Русија би стога могла да појача притисак на Србију, али би исто тако могла и да призна да је изгубила", рекао је Џозеф.

Професор на "Универзитету Џонс Хопкинс" и стручњак за Балкан Данијел Сервер каже да разумије флертовање Београда са Москвом, али да треба јасно да се одреди шта је заиста у интересу Србије.

"Моје мишљење је да је тај интерес на Западу. Чули смо овде од амбасадора Србије да би 99 одсто Срба, када би имало избора, студирало и радило на Западу, а не у Москви. А зашто је то тако? Запад једноставно има више да понуди", рекао је Сервер.

Амерички дипломата Томас Кантримен сматра да није проблем само у такмичењу Вашингтона, Москве и Брисела, него и у томе што у западнобалканским земљама и даље има корупције, а нема владавине права и слободе медија.

Кантримен је оцијенио да "путинизам" није пут ка ЕУ, али је признао и да запад не чини много да то промијени.

"Питање је како једна демократска земља може да примора другу земљу да постане више демократска, транспарентнија? Мислим да се то не постиже притиском", истакао је Кантримен.

Он је рекао да ЕУ треба да буде моћни магнет који охрабрује реформе потребне тим земљама, како би оствариле свој пуни потенцијал.

"Дакле, то је питање привлачности, а не притиска", рекао је амерички дипломата.

Виши сарадник Центра за трансатлантске односе Мајкл Халцел сматра да би за Балкан могла да буде проблематична и тренутно непредвидива америцка спољна политика.

"Америчка политика за Балкан, када је препуштена професионалцима, разумна је и изводљива. Али, шта онда?", рекао је Халцел.

Он даље наводи да ће амерички предсједник "можда да искористи своју непогрешиву способност да процијени неког за минут и да одлучи да је неки од анти-демократских лоших момака на Балкану, који му је можда ласкао - частан и да би требало да га подржимо".

"Или да се не би требало супроставити штетном утицају Русије на Балкану, јер би можда било изгубљено превише радних мјеста у ''Гаспрому'' ", додао је Халцел.

На скупу о Балкану био је бивши заменик помоћника државног секретара САД, а тренутно дипломата без ангажмана Брајан Хојт Ји, добитник награде "Медитерранеан Леадерсхип" за 2018. годину, због изванредних достигнућа за вријеме свог мандата.

Хојт Ји, који се током цијеле каријере бавио Балканом, полу-шаљиво је описао како то утиче на америчке дипломате.

"За америчког дипломату бављење Балканом почне као хоби, онда прераста у зависност, а завршава се као болест", рекао је Хојт Ји.

(Глас Америке)