Расте број дјеце жртава педофила

Број кривичних дјела сексуалног злостављања и искориштавања дјеце у прва четири мјесеца ове године знатно се повећао у односу на исти период лани, потврђено је у МУП-у РС.

Република Српска 28.05.2018 | 07:57 "У периоду јануар - април 2018. године на подручју РС евидентирано је 13 кривичних дјела сексуалног злостављања и искориштавања дјеце, док је у истом периоду 2017. године евидентирано једно кривично дјело у којем је дијете било жртва сексуалног искориштавања и односило се на кривично дјело трговина малољетним лицима", истакли су за "Независне" у МУП-у РС.

Према њиховим ријечима, од укупно 13 кривичних дјела сексуалног злостављања и искориштавања дјеце, која су забиљежена ове године, шест се односи на искориштавање дјеце за порнографију, једно кривично дјело упознавања дјеце са порнографијом, три кривична дјела обљуба дјетета млађег од 15 година, два кривична дјела полна злоупотреба дјетета старијег од 15 година, као и, како кажу, једно кривично дјело производња, посједовање и приказивање дјечје порнографије.

Нагласили су да су у 2017. години расвијетљена сва евидентирана кривична дјела која су у тој години почињена, осим једног, које је расвијетљено у току 2018, док су, како тврде, сва кривична дјела у 2018. расвијетљена.

А дугоочекивани регистар педофила, чија је сврха превенција, односно спречавање извршења оваквих кривичних дјела, требало би напокон да буде успостављен до краја октобра.

"Регистар педофила ће се успоставити најкасније у року од шест мјесеци од дана ступања на снагу Закона о посебном регистру лица правоснажно осуђених за кривична дјела сексуалне злоупотребе и искориштавања дјеце", истакли су у МУП-у.

Нагласили су да је према овом закону МУП РС задужен за успостављање и вођење овог регистра, за давање података из регистра, за тражење података о осуђиваности за кривична дјела о чијим починиоцима се води регистар надлежног органа који ту евиденцију води уколико лице за које се траже подаци није уписано у казненој евиденцији која се води у РС.

Додали су да су још надлежни и за фотографисање лица уписаног у овај регистар приликом сваког његовог обавезног личног јављања у року од 15 дана од издржане казне, као и за обавјештавање лица која су уписана у споменути регистар на основу података и казнене евиденције о обавезама из закона.

Истакли су да се према овом закону подаци из регистра могу дати суду, тужилаштву и органима унутрашњих послова, као и органима који учествују у поступку давања условног отпуста, амнестије или помиловања.

"Подаци се могу дати и органима, организацијама, установама, институцијама и удружењима који у обављању послова из своје надлежности остварују непосредан контакт са дјецом, ако за то постоји оправдан интерес", истакли су у МУП-у.

Казали су да се поред тога подаци из регистра могу дати и иностраним државним органима у складу са правилима међународне правне помоћи.

"Према споменутом закону, ови подаци воде се трајно и не бришу се, а у складу са чланом 4 они представљају тајни податак", истичу у МУП-у.

Сања Џомбић, портпарол Министарства правде РС, казала је да је циљ да сва лица правоснажно осуђена за наведена кривична дјела буду под сталним надзором надлежних институција.

"Циљ је и да се прати њихово кретање, како би им се онемогућило да након издржане казне раде с дјецом, али и да се приближавају објектима у којима бораве дјеца", казала је Џомбићева за "Независне".

Она је додала да би по сличном моделу, по којем је израђен овај регистар у РС, било корисно да поступе и остали нивои власти у БиХ, а с крајњим циљем унапређења у превенцији и сузбијању овог облика криминалитета. 

(Независне новине)