Прича: Мундијал 1998. године - Француска...
Како се отровао Роналдо?
Фудбал 28.05.2018 | 23:00
Нокаут фаза почела је од осмине финала, као и раније, а места у њој било је за по две најбоље екипе из сваке од осам група. Више није постојала могућност провлачења са треће позиције у групи, тако да се играло са мање калкулација него у САД, Италији и Мексику. За нешто више од месец дана, на десет потпуно нових или темељно реновираних стадиона, одигране су рекордне 64 утакмице.
Пошто је путем квалификација за Мундијал требало попунити чак 30 места, отворио се већи простор за селекције из Азије и Африке, а приликом жребања група за СП, ФИФА је први пут успоставила такозвани географски принцип. У складу са таквим опредељењем, седам од осам група чиниле су по две европске, једна америчка и једна афричка или азијска земља.
За разлику од претходног СП у САД, на ком нису учествовале Енглеска, Француска, Португал и Југославија, може се рећи да су се 1998. на окупу нашле репрезентације буквално свих земаља чија су имена нешто значила у свету фудбала (осим Португала који је опет извисио). Изненадјења је у првој фази било мало, али их је ипак било. Нигерија и Парагвај отишле су даље на рачун Шпаније и Бугарске, док је Мексико надмашио Белгију.
"Црвена фурија" је у последњем колу победила Бугаре чак са 6:1, само што јој то после пораза од Нигерије (2:3, уз пројектил Сандеја Олисеха за памћење) и ремија са Парагвајем (0:0) није ништа вредело. Нигерија је после два кола осигурала прво место и њен селектор Бора Милутиновић је Парагвајцима супротставио комбиновани тим, у жељи да пред нокаут мечеве сачува кључне играче од повреда. Наравно, Хозе Луис Чилаверт и другови нису пропустили такву шансу. Без већих проблема су победили са 3:1 и пласирали се на друго место у групи, сломивши срца "малом Наполеону" Хавијеру Клементеу и његовим изабраницима.
Селекција Шкотске по ко зна који пут није успела да преброди групу. Камерун, Јужна Африка, Мароко и Тунис експресно су се вратили кућама, као и сви представници Азије, при чему су Иранци вероватно били презадовољни победом од 2:1, коју су остварили у дуелу са "непријатељским" Сједињеним Америчким Државама. Јапанци су демонстрирали напредак у фази одбране, али баш ништа на пољу креативности, док су "реге бојси" са Јамајке остали упамћени по својим раздраганим навијачима (и навијачицама), много више него по играма које су приказали.
Осмина финала донела је прву утакмицу у историји светских шампионата одлучену "златним голом". После максималног учинка и само једног примљеног поготка у конкуренцији која се тешко могла назвати "групом смрти" (Данска, Саудијска Арабија, Јужна Африка), на путу Французима испречили су се тврди Парагвајци. Врло добро организовани, одржали су 0:0 у регуларном току, а од изводјења пенала делило их је само седам минута, када је искусни Лоран Блан коначно затресао Чилавертову мрежу.
У тој рунди Мундијала, деведесет минута није било довољно да се одлучи победник још у епском дуелу Аргентине и Енглеске. Прво полувреме донело је игру од које застаје дах. Већ у првих 10 минута досудјен је по једанаестерац и резултат је био 1:1. Мајкл Овен онда је после муњевитог трка довео Енглезе у водјство, да би у последњој акцији пред одлазак на одмор изједначио Хавијер Занети. Била је то увежбана акција приликом изводјења слободног ударца, на коју су Острвљани насели.
Друго полувреме остаће упамћено по црвеном картону који је тада голобради Дејвид Бекам добио због осветничког шутирања Дијега Симеонеа са земље. Иако са играчем мање, Енглеска је могла да победи, али је гол Сола Кемпбела поништен због наводног прекршаја над голманом Карлосом Роом. Коначно је уследила пенал-серија, која је после промашаја Ернана Креспа и Пола Инса одлучена успешном парадом Рое на ударац Дејвида Батија. Сутрашњи наслов у једним лондонским новинама гласио је: "Десеторица хероја и један глупи дечко".
Све четвртфиналне утакмице биле су одличне. Хрватска је разбила времешну репрезентацију Немачке (3:0) и тако послала Матеуса и Клинсмана у фудбалске енциклопедије. Данска је пружила жесток отпор Бразилцима, медјутим, разлику у том дуелу је са два гола направио Ривалдо - 3:2. Кад су Французи једва сломили Парагвај, са Италијом је могло да им буде само још теже. Два сата игре на новоизградјеном стадиону у Сен Денију нису резултирали ниједним поготком, па се приступило изводјењу пенала, где је трагичар испао Луидји Ди Бјадјо.
Можда и најквалитетније четвртфинале одиграно је на марсејском Велодрому. Холандија је мајсторским голом Дениса Бергкампа у 89. минуту, на пас дуг педесетак метара, елиминисала никад позитивнију Аргентину (2:1). Петнаестак минута пре краја "лале" су због другог жутог картона Артура Нумана остале са играчем мање, али је због ударања без лопте ускоро искључен и Ариел "Бурито" Ортега и Холандјани су се боље снашли у ситуацији 10-на-10.
Турнир је ушао у саму завршницу и остало је да се види да ли Хрвати и Холандјани могу да спрече финале Француска - Бразил, ком су се надали Организациони комитет на челу са Мишелом Платинијем и огромна већина светских медија. И једни и други били су близу рушења Голијата, али нису успели.
Хрватска је почетком другог полувремена повела голом Давора Шукера, најбољег стрелца Мундијала, да би преокрет са два гола донео Лилијан Тирам, центархалф који је у националном тиму играо на позицији десног бека. Просто невероватно, али полуфинале је одлучио играч који никада раније није био стрелац на једном медјународном мечу и који је после те утакмице изјавио да се "не сећа" када је последњи пут постигао погодак. Ко не жели да верује у судбину, не мора...
Под стручним водјством Гуса Хидинка, мајстора игре на резултат, Холандија је "одгурала" Бразил до пенала, пошто је Патрик Клајверт у самој завршници одговорио на Роналдов гол из 46. минута. У пенал-серији "кариоке" су биле непогрешиве, док на другој страни Филип Коку и Роналд де Бур нису смогли снаге и концентрације за прецизније шутеве.
Финале је званично одиграно 12. јула увече, али се његова врло важна предигра десила претходне вечери, када је Роналдо доживео случај "тровања" који још увек није разјашњен. Непобитна чињеница је само једна: у то време најбољи светски фудбалер прво је изостављен са списка кандидата за наступ у финалу, да би га селектор Марио Загало ипак послао на терен пошто је Роналдо после "зеленог светла" добијеног на лекарском прегледу сам дошао на стадион Француска и рекао да жели и може да игра.
Иако на папиру нису били ништа слабији од домаћег тима, Бразилци на терену нису личили на себе, Роналдо поготово. Мотивисани да искористе шансу генерације, "триколори" су из свих оружја запуцали на Тафарелов гол и до предности су дошли после корнера који је Роберто Карлос неспретно скривио у 27. минуту. Центрирао је Емануел Пети, а Зинедин Зидан, несвојствено себи, главом послао лопту у мрежу.
Све је практично било готово када је Зидан у финишу првог полувремена повећао на 2:0. Бразилци нису имали снаге да ураде нешто конкретније чак ни када је Марсел Десаи у 68. минуту отишао у свлачионицу због другог жутог картона. Штавише, Пети је из контре у 90. минуту поставио коначних 3:0, а сутрадан се на шампионској паради на Јелисејским пољима окупило више од милион људи. Шта се десило са Роналдом, можда ћемо сазнати кроз коју деценију.
ЈУГОСЛАВИЈА: Како смо играли, добро смо прошли
Репрезентација СР Југославије прве званичне утакмице такмичарског карактера одиграла је у оквиру квалификација за Мундијал у Француској. После две и по године спортских санкција и још две године чекања на почетак новог циклуса, шансу је добила репрезентација која је "пуцала" од индивидуалаца доказаних у великим клубовима широм Европе.
На простору од Суботице до Улциња у то време вероватно није постојала особа која је иоле пратила фудбал, а није мислила како наш државни тим припада самом светском врху. Уосталом, ево имена: Стојковић, Савићевић, Мијатовић, Југовић, Михајловић, Јокановић, Дјукић, Милошевић, Дјоровић, Ковачевић, Брновић, Мирковић... Конкуренција на појединим позицијама у тиму била је толико јака, да неки играчи којима су се у иностранству клањали, једноставно нису могли ни да придју терену када би дошао ред на састављање националне селекције.
Друловићеви центаршутеви донели су Жарделу "златну копачку" УЕФА, Пантићу су испред стадиона Атлетика у Мадриду подигли споменик, а Ћурчић је у Болтону одиграо тако добро да је на крају сезоне могао да бира за који ће енглески клуб потписати уговор.
Медјутим, селектор Слободан Сантрач ишао је линијом мањег отпора, састављао је тим искључиво на основу рејтинга и звучности презимена, односно "сугестија" водећих репрезентативаца. Његова снисходљивост несумњиво је утицала на то да плави на Мундијалу изневере нацију, упркос пласману у осмину финала (што само по себи, наравно, не представља лош резултат).
За одлазак на Мундијал Југославија се борила у Групи 6, са Шпанијом, Чешком, Словачком, Фарским Острвима и Малтом. Плави су жестоко разочарали игром и поразом од Шпаније у Валенсији (0:2), али су зато одушевили двоструком победом над актуелним вицешампионима Европе, Чесима (1:0 у Београду, 2:1 у Прагу). Шпанци, као некрунисани краљеви квалификација, обезбедили су директну визу за Француску, док је наша репрезентација у мечевима баража демолирала Мадјарску (7:1, 5:0)
Жреб за СП био је милосрдан према Југословенима, доделивши им за ривале Немачку, САД и Иран. Медјутим, тако је изгледало у теорији, на терену се ствари нису одвијале у складу са очекивањима. После тријумфа над Нигеријом (3:0) у последњој припремној утакмици, више од 50.000 људи са Маракане је испратило плаве потајно се надајући полуфиналу или чак финалу. Али минималац против Ирана (1:0), до ког су дошли без праве прилике, голом Синише Михајловића из слободног ударца, наговестио је да од тако смелих маштарија неће бити ништа.
Када су се многи већ охладили од еуфорије, наши играчи су у окршају са Немачком одиграли као да су они ти прави Немци. Нажалост, само 65-70 минута. После сречног гола Дејана Станковића и ушетавања Пиксија Стојковића у мрежу Кепкеа, све је преокренуо топовски ударац Тарната из прекида, који је успут закачио Михајловића, променио правац и одсео у мрежи Ивице Краља. Германи су "намирисали крв", јурнули у напад и убрзо изједначили голом Бирхофа - 2:2.
Последњи меч у групи, против Американаца (1:0), био је реприза оног против Ирана, с том разликом што је Слободан Комљеновић постигао гол већ у четвртом минуту. Била је то врло лоша увертира за сусрет са Холандјанима у осмини финала, нарочито што су Клајверт, Овермарс, Давидс, Бергкамп и други, у групној фази најавили велике домете. Победа над Корејом и два ремија, против Белгије и Мексика, нису били показатељ реалне снаге овог тима.
Сантрач је "лалама" супротставио формацију са само једним нападачем, Предрагом Мијатовићем, а касније је објашњавао како је то била тактичка поставка 4-4-1-1. У пракси је то више личило на 8-1-1 и казна за такав приступ стигла је у 38. минуту, када је Краља савладао Денис Бергкамп. Шта се десило у паузи, није познато, тек, плави су на самом почетком другог полувремена изједначили, а онда пропустили прилику да направе потпуни преокрет.
Прво је Комљеновић, на центаршут Стојковића, главом матирао Ван дер Сара, а свега три минута касније, шпански судија Гарсија Аранда досудио је пенал после наизглед безазленог старта на Југовићу у шеснаестерцу Холандјана. Мијатовић, који је на Мундијал дошао овенчан славом стрелца јединог гола у финалу Лиге шампиона Реал - Јувентус, пришао је лопти, снажно шутнуо и погодио пречку!
"Лале" су опет успоставиле доминацију, плави су се нашли у "мишјој рупи" и право је чудо да су издржали до 90. минута, у ком је Давидс ударцем по земљи са двадесетак метара донео Холандији победу од 2:1 и пласман у четвртфинале.
Селектор: Слободан Сантрач. Играчи: Ивица Краљ 4 (наступа) / 0 (голова), Зоран Мирковић 2/0, Горан Дјоровић 4/0, Славиша Јокановић 4/0, Мирослав Дјукић -, Бранко Брновић 3/0, Владимир Југовић 4/0, Дејан Савићевић 2/0, Предраг Мијатовић 4/1, Драган Стојковић 4/1, Синиша Михајловић 4/1, Драгоје Лековић -, Слободан Комљеновић 3/2, Ниша Савељић 1/0, Љубинко Друловић -, Жељко Петровић 4/0, Саво Милошевић 2/0, Дејан Говедарица 1/0, Мирослав Стевић 1/0, Дејан Станковић 3/0, Перица Огњеновић 3/0, Дарко Ковачевић 2/0.
РЕЗУЛТАТИ ПЛАВИХ
Прва фаза
Југославија - Иран 1:0 (Михајловић 72)
Југославија - Немачка 2:2 (Станковић 13, Стојковић 54 - Тарнат 73, Бирхоф 80)
Југославија - САД 1:0 (Комљеновић 4)
Осмина финала
Југославија - Холандија 1:2 (Комљеновић 48 - Бергкамп 38, Давидс 90)
РЕЗУЛТАТИ
ОСМИНА ФИНАЛА
Италија - Норвешка 1:0
Бразил - Чиле 4:1
Француска - Парагвај 1:0 (0:0 у регуларном току)
Данска - Нигерија 4:1
Немачка - Мексико 2:1
Холандија - Југославија 2:1
Хрватска - Румунија 1:0
Аргентина - Енглеска 4:3 пеналима (2:2 после продужетака)
ЧЕТВРТФИНАЛЕ
Француска - Италија 4:3 пеналима (0:0 после продужетака)
Бразил - Данска 3:2
Холандија - Аргентина 2:1
Хрватска - Немачка 3:0
ПОЛУФИНАЛЕ
Бразил - Холандија 4:2 пеналима (1:1 после продужетака)
Француска - Хрватска 2:1
ЗА ТРЕЋЕ МЕСТО
Хрватска - Холандија 2:1
ФИНАЛЕ
Француска - Бразил 3:0
КОНАЧАН ПЛАСМАН
1. Француска, 2. Бразил, 3. Хрватска, 4. Холандија
---------------------------------------------------------
Утакмица са највише голова: Шпанија - Бугарска 6:1 (прва фаза)
Укупно голова на турниру: 171
Просек голова по утакмици: 2,67
Најбољи стрелац: Давор Шукер (Хрватска) - 6
Највише голова на утакмици: Габриел Батистута (Аргентина) - 3
Највећа посета: 80.000 (Бразил - Шкотска, прва фаза)
Укупна посета: 2.774.891
Просечна посета: 43.357
Дебитовали: Јужна Африка, Јамајка, Хрватска, Јапан.
Извор: мондо.рс
Коментари / 0
Оставите коментар