Како су срушени снови најскупљег српског талента…?!

Исповест Слободана Рајковића о каријери која је требало да буде другачија. . .

Фудбал 15.05.2018 | 23:40 Данас има 29 година, а ЦВ изгледа као ветерански. Сада би требало да је у најбољим годинама за штопера и да максимално наплаћује редак таленат због којег су га као клинца желели највећи европски клубови. На листи највећих трансфера за играче испод 17 година је и данас на четвртом месту свих времена. Испред су само Пјетро Пелегри, Тео Волкот и Андерсон. Био је један од највећих вундеркиндова светског фудбала…

Слободан Рајковић данас игра за Палермо у Серији Б и један је од адута сицилијанског клуба за повратак у Серију А. Није требало тако да буде... Био је планиран за много веће домете. Много тога се десило уРајковићевој каријери што није требало да се деси. Ретко који 16-годишњак је тако залудео фудбалску Европу као што је то био Рајковић када се појавио у тиму ОФК Београда и када га је Челси капарисао пре других великана.

“Био сам јако млад када ме је купио Челси.  Са 16 година сам дебитовао у ОФК Београду. Убрзо сам био у младој репрезентацији са именима као што су Ивановић, Коларов, Баша. Довели су ме као чудо од детета и платили 5.200.000 евра. Требало је да пређем на виши ниво. Глава ми је била пуна гласова, желели су ме Арсенал, Милан, Јувентус, Реал Мадрид… Провео сам 10 дана код Венгера и осетио додир његове магије. Али онда је дошао Челси, био упорнији и понудио више пара. Сви су ми говорили да ћу једног дана наследити Терија. Уместо тога, уследили су проблеми са радном дозволом, суспензије, повредама и цела та прича је изгледала као проклета”, каже Рајковић у великом интервјуу за Коријере дело спорт.

Четири године је Рајковић био члан Челсија, а да никада није званично дебитовао за Плавце. Иако је КарлоАнчелоти у свом мандату желео да га остави и пружи му шансу. Испречила се папирологија.

“Једну грешку сам ја лично направио. Челси ми је понудио петогодишњи уговор који сам одбио. Био бих на каљењу у Европи. Био сам на правом месту у погрешно време. Одговорио сам да бих желео да потпишем за тим у којем могу да играм и напредујем. Велика грешка које сам постао свестан тек касније”.

Рајковић није имао среће да крене стопама Немање Матића и да се у великом стилу врати на Стамфорд Бриџ. После позајмица у ПСВ Ајндховену, Твентеу и Витесеу је потписао за Хамбург. Уклет клуб у којем никада ништа не функционише како треба…

“У Холандији сам освојио де титуле, у Хамбургу је кренуло лоше од старта. Истина је, имао сам незгодан темперамент. Гурао сам нос у све. На тренингу смо играли пет на пет, а ја сам урлао на Сона зашто не дода лопту, зашто не шутира… Једна реч је водила ка другој и дошло је до туче. Тај инцидент је постао моја лична карта. Када сам се вратио у екипу, ствари више нису биле исте. Сада бих неке ствари урадио другачије да могу, али учио сам на таквим грешкама”.   

Неки погрешни избори, грешке и повреде су каријеру једног од најталентованијих фудбалера Европе одвели у другом смеру.

“Нисам могао да замислим живот без лопте, али повреде и несреће су ме пољуљаље. Данас само размишљам како оно најбоље тек следи”.

А то најбоља је освета. Слободан Рајковић има зацртан циљ. За остале је Серија А ствар престижа, новца, каријере…

“И за мене је то исто, али изнад свега - освета! Желим прво пласман у Серију А, па повратак у међународни фудбал. Биће то освета прошлости и животу који ми је дао илузије и срушене снове. Имам још две године уговора у којима желим да уживам. Превише пута у животу сам био издан”.

Врло је мотивисан да са младом екипа Палерма избори повратак у Серију А.

“Желим да дам све од себе. Тешки дани су иза мене. Са толико младих играча у екипи се осећам као клинац”.

Италијанима је открио и за кога је навијао као клинац.

“Тата ме је водио на утакмице Црвене звезде. Одрастао сам уз постере Михајловића, Стојковића, Савићевића, Панчева, Просинечког… Касније сам навијао сам за Лацио када су тамо играли Михајловић и Станковић, потом и за Интер због њих двојице”.

Иако је прошао много тога у каријери, фудбалска страст га не напушта.  

“Фудбал ми је једини хоби. У нашој кући је фудбал на телевизији од јутра до мрака. Свиђа ми се Премијер лига, пратим Реал Мадрид због Рамоса, дивим  се Барси због Пикеа. И даље проучавам игре дефанзиваца на телевизији, посебно Пикеа. Ипак, идол међу штоперима ми је Рио Фердинанд, а у фудбалу уопште Зинедин Зидан”.

Негде у лондонској магли и сивилу лучког Хамбурга се изгубио дијаманстки таленат због којег је лудела фудбалска Европа. Сада га греје сунце Сицилије и можда се распали пламен освете каријери која му је толико обећала, а мало дала на крају. Слободан Рајковић има 29 година и можда је оно најбоље заиста пред њим.

Извор: моззартспорт