Борац као да је са Сицилије?!
Бањалучком Борцу недостају још шест промјена на клупи да сустигне легендарног италијанског власника Палерма Мауриција Зампаринија кад је ријеч о отпуштању, смјенама или изнуђеним оставкама тренера.
Фудбал 18.03.2018 | 20:15
Иако бањалучки Борац географски не припада Сицилији, веома је близу овом броју отказа шефова стручних штабова јер је од уласка у Премијер лигу Босне и Херцеговине 2002. године, када је и формирано заједничко првенство, кроз Платонову продефиловало чак 34 стручњака.
Било је ту разних имена, разноврсних мајстора фудбалске игре, али се и у Бањалуци, отпуштало без реда и без смисла изгледа по узору на "лудог" Зампаринија, који је у италијанској штампи добио и такве надимке.
Тако су се челници црвено-плавих поприлично огријешили о најмање три-четири озбиљна тренера, који су могли и морали, свако у свом времену, да остану на клупи бањалучког великана.
Од дежурног „ватрогасца“ Владе Јагодића, који је једини освојио титулу првака БиХ 2010. године, преко Велимира Стојнића, који је остварио најбољи старт у Премијер лиги БиХ у историји црвено-плавих, до Вулета Тривуновића, рекордера по броју побједа у 90 и кусур година Бањалучана.
Посљедњи у „импозантном низу“ одлазака био је Игор Јанковић, такође могуће "дугорочно" рјешење, који је додуше отишао сам јер се усудио тражити плату за свој посао, а коју по његовим ријечима није примио неколико мјесеци.
Услиједила је са Градског стадиона потом „прозивка“ да је захтијевао огроман новац, што Јанковић није експлицитно демантовао, али је рекао да нема намјеру да се препуцава са бившим клубом и да ће да остане господин.
Господски или не, да не буде забуне, нису Бањалука и Сицилија једина мјеста гдје су тренери потрошна роба, већ су људи на клупама фудбалских екипа увијек први на удару када кола крену низбрдо. Тако је од Урала до Гибралтара, од Владивостока до Средоземног мора и тако треба и мора да буде уколико су резултати једино мјерило свачијег рада.
Међутим, код "лудог Сицилијанца" Замперинија, али и код појединаца у Борчевим руководствима у претходних 16 година то није био баш једини случај већ су неријетко сујете и ситни „шићари“ знали да буду кључни разлози пресијецања "Гордијевог чвора".
Јагодић је по многима био "превише опширан", а поред тога је у том периоду добио мјесто селектора младе репрезентације БиХ, па није могао да обавља два посла (?!), Стојнић је с друге стране добио "ногу" јер је испустио титулу јесењег шампиона БиХ послије два минимална пораза у Приједору од Рудара и Сарајева у Бањалуци. Дотад је Стојнићев тим забиљежио седам побједа и реми што је најбољи старт Борца икада у Премијер лиги БиХ.
Тривуновић се пак до отказа наобарао рекорда у Првој лиги Републике Српске и суверено освојио титулу, а онда је због несугласица са актуелним руководством разријешен дужности. Као објашњење су наведени његови иступи у јавности и недостатак профи лиценце, уз констатацију да „ниједан појединац није изнад бањалучког клуба“.
Посљедњи, који је отишао сам или штагод, био је Јанковић, са професионалном лиценцом, која је формално недостајала Тривуновићу и била један од наводних разлога отказа, и са тренерским искуством у стручном штабу репрезентације БиХ под Мехмедом Баждаревићем.
Да се вратимо на Замперинија, осим што се као у причи надавао отказа тренерима, учинио је и неколико несвакидашњих ствари - једног те истог стручњака Ђан Пјера Гасперинија је отпустио три пута током једне сезоне.
Запослио је Гасперинија 12. септембра 2012, отпустио га је у фебруару 2013. године, да би га поново запослио 20 дана касније, а потом поновно отпустио након само 19 дана!
У сезони 2015/16 промијенио је чак осам тренера и то Ђузепеа Јакинија (два пута), Давидеа Балардинија (два пута), Фабија Вивијанија, Ђованија Тедеска, Ђованија Босија и Валтера Новалина. Најбржи отказ у Палерму добио је Ђовани Боси, послије једне утакмице, а рекордер по броју отпуштања је клупска легенда Франческо Гвидолин са четири отказа!
Кад је „лудом Замперинију“ било свега доста прије неких годину дана, или је прекипјело неком и над „попом попу“ у Англо-америчком фонду, који је иначе власник сицилијанског клуба, потписао је отказ и самом себи!
У Борцу се тако нешто не може догодити...Јер нити постоји Англо-амерички фонд, нити клуб има власника, па се не зна "ни ко пије ни ко плаћа".
Уствари, зна се ко плаћа.
Сви тренери Борца од 2002. године:
Слободан Каралић, Стојан Малбашић, Борче Средојевић, Никола Ракојевић, Драган Вукша, Славољуб Стојановић, Зоран Смилески, Михајло Бошњак, Станислав Караси, Миломир Одовић, Владо Јагодић, Велимир Стојнић, Зоран Марић, Владо Јагодић, Звездан Цветковић, Велимир Стојнић, Славиша Божичић, Слободан Старчевић, Бранислав Крунић, Драган Јовић, Винко Мариновић, Владо Јагодић, Петар Курћубић, Жељко Врањеш, Александар Јањић, Борче Средојевић, Зоран Драгишић, Владо Јагодић, Вуле Тривуновић, Марко Тешић, Жељко Врањеш, Зоран Милинковић, Игор Јанковић, Марко Максимовић.
Извор: мондо.ба
Коментари / 0
Оставите коментар