Додик пуно прича, а мало зна!

Коначни биланс спољнотрговинске размјене БиХ у првој години примјене адаптираног ССП-а, свједочи да је Додик без икаквог разога нападао предсједавајућег Савјета министара БиХ Дениса Звиздића и министра Мирка Шаровића, тврдећи да ће усвајењам ССП уништити привреду и пољопривреду Републике Српске.

Босна и Херцеговина 12.02.2018 | 20:46 У  2017. години извоз БиХ први пут након рата премашио је износ од 11 милијарди КМ, и у поређењу с годином раније, повећан је за 17,4 посто. Ријеч је заправо о двоструком послијератном рекорду - прошлогодишњи извоз је номинално највећи након рата а и стопа раста у једној години такође је највећа након рата. 

Занимљив је и податак да је привреда БиХ највећи раст извоза - више од 30 посто – остварила на тржишту Хрватске. Растао је извоз у најближе државе – извоз у Хрватску повећан је за 350 милиона КМ, у Србију за 260 милиона КМ, у Словенију за 171 милион КМ, у Црну Гору за 107 милиона КМ, у Њемачку за 105 милиона КМ, у Италију за 85 милиона КМ, итд.

Пособно је значајан податак да је повећан извоз прехрамбених производа, попут млијека и млијечних производа (+ 16 посто), што значи да се нису обистиниле црне прогнозе предсједника РС Милорада Додика, који је својевремено подигао буну против примјене адаптираног Споразума о стабилизацији и придруживању,тврдећи да ће домаће тржиште бити преплављено увозним производима и да ће пољопривредни сектор мањег ентитета бити потпуно уништен.

Наиме, средином јуна 2016. године, предсједник Републике Српске Милорад Додик резолутно се успротивио примјени адаптираног Споразума о стабилизацији и придруживању с ЕУ, тврдећи да ће "РС у том случају годишње губити 210 милиона КМ", оптужујући ресорног министра Шаровића и предсједавајућег Звиздића да су, залагањем за примјену адаптираног ССП-а, спремили мртвачки ковчег за пољопривредни сектор БиХ.

Додик је тада тврдио да нису прихватљиве измјене тог документа, јер се за БиХ не дозвољава реципроцитет у робној размјени, док се за Хрватску жели омогућити да извози у БиХ робу и производе као у вријеме ЦЕФТА споразума.

Све државе из окружења раније су прихватиле адаптирани ССП, изузев БиХ, која је због противљења Додика, то учинила посљедња, с више од пола године закашњења. Проблем с примјеном адаптираног  ССП-а, ријешен је након вишемјесечне кризе у коју се напослијетку укључила њемачка канцеларка Ангела Меркел, која је обећала да ће ЕУ помоћи пољопривредницима БиХ ако се докаже да их је примјена адаптираног ССП-а довела у неравноправан положај.

Насупрот Додику, министар спољне трговине БиХ Мирко Шаровић и предсједавајући Савјета министара Денис Звиздић тврдили су да примјена адаптираног Споразума о стабилизацији и придруживању неће нанијети штету БиХ него ће, управо супротно, омогућити снажан развој прехрамбеног сектора, па и мљекарске индустрије БиХ, за коју је Додик посебно страховао.

Звиздић је рекао тада за „Слободну Босну“ да би одбијање предложене адаптације ССП-а знатно отежало процес економске интеграције БиХ у ЕУ. Звиздић је рекао да  аргументи предсједника РС Милорада Додика немају економско упориште, те да отварање граница и интензивирање трговинске размјене користи свим укљученим странама.

Сличне аргументе износио је и ресорни министар Мирко Шаровић, али Додик је истрајавао у катастроффалним прогнозама како ће примјена адаптираног споразума бацити на кољена и привреду и пољопривреду Републике Српске.

Попустио је тек након интервенције њемачке канцеларке Меркел,која је на молбу бошњачког члана Предсјенфиштва БИХ, Бакира Изетбеговића, у Сарајево послала њемачког министра пољопривреде Цхристиана Сцхмидта, који је обећао помоћ пољопривредном сектору БиХ ако се покаже да ће им примјена адаптираног ССП-а нанијети штету.

Наравно, од обећане помоћи није било ништа, јер се убрзо показало да адаптирани СПП, који је ступио на снагу почетком јануара 2017. године, супротно Додиковим тврдњама, доноси велику корист привредном и пољопривредном сектору БиХ.

Коначни биланс спољнотрговинске размјене БиХ у првој години примјене адаптираног ССП-а, свједочи да је Додик говорио напамет, без икаквих озбиљнијих анализа и да је без икаквог разлога клеветао и вријеђао Шаровића и Звиздића.

Да је џентлмен, као што није, Додик би сада признао грешку и јавно би се извинио Шаровићу и Звиздићу.

(Агенције)