ЕП: Одличан отпор Србије, Казахстан поново кобан!
Футсал репрезентација Србије није успела да се пласира у полуфинале Европског првенства у Словенији, пошто је од Казахстана поражена са 3:1. Сјајна Србија иде кући! "Орлови" поражени од Казахстана у четвртфиналној утакмици Европског првенства, иако су диктирали ритам и створили велики број шанси.
Фудбал 05.02.2018 | 20:15
’Орлови’ су пружили изузетно јак отпор Казахстанцима, али нису имали среће и поново су изгубили од истог противника.
На прошлом шампионату у Београду местом међу четири најбоље селекције исписана је историја српског футсала, а управо је Казахстан, након што је Русија била боља у полуфиналу, славио против Србије (5:2) у борби за бронзу.
Ни сада ништа не може да се замери изабраницима Горана Иванчића који су „скупо продали кожу“ и показали да нису случајно међу осам најбољих на Старом континенту.
Прво полувреме у ’Стожицама’ било је веома занимљиво и Србија је одиграла изузетно агресивно – Рајчевић је на почетку и крају уводног дела погађао стативе, у међувремену је промашио и једну велику прилику, а проблем у игри Србије било је недовољно учешће Перића и Коцића.
Казахстанци су, као и обично, нападали са шест играча у пољу, пошто је голман Игита константно излазио, али су до гола дошли после прекида.
Све је почело грешком капитена Перића, који је морао да прави фаул јер га је противник предриблао. Даглас је извео слободан ударац, Аксентијевић је одбранио, али се лопта одбила до натурализованог Бразилца који је са седам метара шаље кроз ноге српског голмана.
Аксентијевић је играо изузетно у првих 20 минута, у неколико наврата је сјајно интервенисао и, поред споменутих статива, био најзаслужнији што се на паузу отишло са само једним поготком.
’Орлови’ су много ангажованије кренули у друго полувреме, Перић и Коцић су се пробудили, али је казна за нове промашене шансе стигла после неколико минута. Управо је Коцић изгубио лопту на средини терена и остао на земљи, она је експресно дошла до Тајнана који погађа за 2:0.
Од тог тренутка Казахстан је пропустио неколико добрих ситуација да докусури ривала и Србија је кренула да се буди – покушавали су наши момци из свих позиција, играчи у плавим дресовима, предвођени голманом Игитом се невероватно бранили, а тек када је Коцић узео голмански дрес, постигли смо гол.
Само неколико секунди пошто смо почели да играмо са играчем више Перић је проиграо Рајчевића, овај у пријему ушао унутра и уз мало среће закуцао лопту под пречку!
Драма у ’Стожицама’ била је све већа, Србија је била близу изједначујућег гола, али је у последњим секундама Даглас решио питање победника и одвео свој тим у полуфинале.
Тамо ће Казахстанци играти са бољим из дуела Украјина – Шпанија.
Репрезентација Србије није успела да се пласира у полуфинале шампионата Европе у Љубљани, али је по приказаној игри била много ближе тријумфу него што се могло предвидети по бројним параметрима.
Изабраници Горана Иванчића напали су од првог минута, међутим, пропустили су бројне шансе и морали да пруже руку искуснијем и срећнијем ривалу, на чијем голу је блистао натурализовани Бразилац Игуита.
Србија - Казахстан 1:3 (0:1)!
Гол наде за "орлове" дао је Слободан Рајчевић у 36. минуту, а на другој страни су стрелци били Жаманкулов у седмом, Тјанан у 23. и Даглас у последњем, 40. минуту.
Водећим поготком су кажњени промашаји српских фудбалера, који су били решени да се реванширају за пораз у мечу за бронзану медаљу (2:5), пре две године у Београду, па су у првих шест минута морали да дођу макар до минималне предности.
Прво је Рајчевић погодио стативу, затим из три узастопна шута у једном нападу није успео да затресе мрежу (две одбране Игуите и трећи непрецизан ударац), а онда је и Денис Рамић лоше завршио контру коју је "повукао" Младен Коцић.
Уследио је "слободњак" за Казахстан, Миодраг Аксентијевић је одбранио оштар ударац, а наши играчи споро реаговали и омогућили Жаманкулову да са шест метара смести одбитак у мрежу - 0:1.
До краја полувремена издвајамо пречку Казахстана у 13. минуту и стативу малерозног Рајчевића минут касније, након чега је утакмица, под утицајем умора играча, ушла у мирнију фазу.
"Орлови" су и друго полувреме почели агресивно, упутили неколико удараца ка голу, међутим, Тјанан је из контре "2 на 1" у 23. минуту повисио на 0:2.
Коцић је изгубио лопту на средини терена, по реакцији је деловало да је добио ударац, али судије нису ништа свирале и био је то још један "јефтино" примљен гол. Постало је врло тешко за "орлове", али не и завршено.
Тражила се могућност да се једним голом врате у живот и то се десило у 36. минуту, када је Рајчевић са седам метара, на пас Марка Перића - коначно - послао лопту на право место, својим 14. ударцем на овој утакмици!!!
Само минут касније Младен Коцић је топовским ударцем са 10 метара уздрмао место где се спајају пречка и статива.
Србија је повукла голмана како би у нападу имала играча више, изједначујући гол је "висио" у ваздуху, али 23 секунде пре краја је све дилеме отклонио Даглас, постигавши гол на празну мрежу, после изгубљене лопте Коцића.
И игра, и шансе, и срце на терену! Све смо имали! И није било довољно. Када је тако, остане нам само да чврсто стиснемо руку ривалу и честитамо му. Био је бољи. Али исто тако честитке заслужују и Орлови који су се како доликује опростили од Европског шампионата у Словенији: Србија - Казасхтан 1:3! Легија странаца -углавном Бразилаца - у комбинацији са домаћим играчима из двоструког шампиона Европе - Каирата, показала се као непремостива за наше момке. Пружили смо најбољу игру на првенству, борили се и - часно испали.
Орлови су одлично отворили утакмицу, имали посед, добро комбиновали и долазили лако до ситуације да игрозеИгиту, голмана светски познатог по свом карактеристичном стилу - у фази напада он је пети играч - али у тренуцима када смо били надмоћни заиста нисмо имали среће. Уосталом, податак да смо у првих десетак минута утакмице имали више шанси него ли на претходна два меча против Словенаца и Италијана - довољно говори. Слободан Рајчевић био је наш најагилнији играч у тим моментима. Он је два пута погађао стативу и имао стопостотну шансу у 4. минуту, када је три пута у две секунде гађао на гол Казахстанаца - сваки пут му се лопта одбијала у ноге - али Игита као да је зачарао своју мрежу.
И онда након свих тих промашаја стиже казна. Жаманкулов у 7. минуту погађа Аксентијевићеву мрежу. Од тог момента Казахстан је постајао све опаснији, а наши момци услед пет фаулова морали да смање интензитет одбране, што је значајно утицало на однос снага на терену. Прешли смо на нешто плићу одбрану, чак осам минута морали смо да се чувамо, па је у том периоду Аксентијевић у више наврата спасавао нашу мрежу чудесним одбранама.
И друго полувреме Орлови су почели боље. Имају лопту, имају квалитетан пас, но Казахстанци се заиста сјајно бране. И срећа их служи. После неколико добрих комбинација из отворених позиција за шут наши су погађали леђа ривала. А то је оно што уме да убија у појам...
Прву нашу грешку у наставку ривал је казнио и направио чиновски корак ка тријумфу. Коцић је изгубио једну лопту на средини терена, пао, остао на паркету, а Казахстанци не марећи много јурнули у контру коју нико није могао да заустави. Тајнан је био егзекутор - 2:0.
У баш тај Тајнан вероватно је заслужио и епитет играча утакмице. Не само да је одлучио победника тим другим поготком, него је одрађивао велике ствари у одбрани. На блоку, у маркирању, уклизавању... Свукуда га је било. Ако ћемо по лоптачком знању слободном можемо да костатујемо да нисмо далеко од Казахстанаца, али ако нам нешто недостаје онда је то играч попут тог поузданог и "отровног"Тајнана.
У последњих пет минута кренули смо на све или ништа. С много више ризика, са жутим маркером. И опет је било шанси. У једном тренутку постало је фрустрирајуће како се момци у плавом добро бране, односно како промашујемо те неке полуприлике. Да би у 36. минуту Србија коначно постигла гол и активирала драму у Стожицама. Перић за Рајчевића, овај "гази" лопту и ђоном је односи удесно - шут, 1:2! Врхунац иде минут касније. Коцић са велике удаљености, као последњи играч, у маркеру, гађа страшно и опет та проклета статива!
Игита у последњем минуту још једном чува Казахстанце, после новог покушаја Коцића. То већ тера сузе на очи наших играча...
Крај! Испали смо...
Оно после и није било важно. Даглас на 20 секунди до краја погађа нашу празну мрежу за коначних 1:3, а ми у последњем нападу погађамо још једну стативу.
Извор: Б92/мондо.рс/моззартспорт

Коментари / 0
Оставите коментар