Дјеца нам гладна одлазе у школу

Вест да је отворена прва дечја јавна кухиња у БиХ, у Лукавцу, шокирала је целокупну јавност у БиХ, а нарочито најава да за тим има потребе широм земље.

Босна и Херцеговина 07.01.2018 | 13:45 Тако се у Лукавцу дели 100 оброка дневно, сваким радним даном, за децу предшколског и школског узраста, а која су у стању социјалне потребе. Ради се о пројекту лукавачког Удружења алтруиста „Руке пријатељства.

Потпредседница овог Удружења Селма Зукић каже да потреба за дечјом јавном кухињом тренутно постоји и у Сарајеву, Бањалуци, те Мостару где се ускоро очекује отварање пунктова.

"За овим постоји велика потреба. Знају и политичари, али то они гурају под тепих. Довољно је сваки дан да прођете поред контејнера и да видите од деце па све до старијих који ваде храну и једу", наставља Зукић.

Каже да оброке тренутно делимо пет дана у седмици, а у плану је да рад проширимо и на дане викенда.

"С обзиром да је децу срамота рећи да се хране у дечјој јавној кухињи, по оброке могу доћи и њихови родитељи", каже Зукићева.

Не постоји податак колико је деце у БиХ у стању социјалних потреба, али, по последњим подацима УНИЦЕФ, процена је да је око 170.000 деце у земљи сиромашна. Већина њих потиче из мањинских категорија, као што су Роми. Рурално сиромаштво двоструко је веће од сиромаштва у урбаним подручјима.

Јован Радовановић, председник Удружења породица “4 плус” из Бањалуке, каже да су подаци са терена застрашујући и да многи не могу ни да замисле у каквим условима живе деца.

"Деца код нас имају сва законска права, али на папиру. Међутим, доста деце из вишечланих породица је гладно, немају шта да једу", објашњава Радовановић.

Чак 70 одсто родитеља са четверо и више деце су, како каже, незапослена, немају никаква примања.

"Њихова деца одлазе у школу гладна", каже Радовановић и додаје да је таквим породицима незамисливо да за децу обезбеде нешто више од хране.

Каже да је леп потез Владе РС то што ће незапослене породиље да добијају 405 КМ месечно на боловању, али сматра да би било боље да сва деца добијају дечји додатак.

Весна Поповић, виши стручни сарадник за односе са јавношћу при Омбудсману за децу РС, каже да се економска ситуација у којој се данас налази породица директно одражава на квалитет остваривања права деце. Недовољна финансијска средства узрокују бројне проблеме који носе ризике који су у вези са задовољавањем основних потреба детета,задовољавањем развојних потреба детета и потребама детета за социјалном интеграцијом.

"Свака од наведених ситуација, у којој је дете онемогућено у задовољавању његових потреба, повреда је права детета. У категорији деце најугроженији су они најмлађи, они који су потпуно зависни од одраслих и чији развој и одрастање зависи од тога колико смо им пружили, да ли смо препознали њихове основне потребе и да ли смо на њих уопште реаговали, почевши од исхране беба, здравствене заштите, проблема деце са сметњама у развоју и слично", наводи она.

Борба против сиромаштва деце, како каже, захтева свеобухватан приступ заштити деце попут системског решења заснованог на стратешким документима, са дефинисаним политикама у различитим областима, са плановима и роковима деловања и носиоцима тих активности.

Секретар Црвеног крста РС Ђоко Михајловић каже да међу корисницима јавних кухиња у Српској има и деце, али да су већински корисници стари о којима се нико не брине. Црвени крст има јавне кухиње у шест општина и градова у РС, а теже да их отворе у свакој локалној заједници.

"Локална власт сматра да је то њихов пораз, а не схватају да је то најбољи начин да се збрину они којима то заиста треба. Сиромаштво се не може сакрити", истиче Михајловић.

Утицај на правилан раст и развој

Сиромаштво је и више од имовинског стања, сиромашно је свако дете које није уписано у школу, дете које напусти школовање, које трпи насиље било које врсте, а трпи га и због свог сиромаштва, оно које ради још у основној школи и оно које са испруженом руком на улици тражи милостињу, објашњава Поповићева.

Све те ситуације, децу док су још у развоју одводе на маргине друштва и тако их онемогућавају у остваривању елементарних права, што дугорочно оставља последице на развој детета, јер им у најранијем узрасту није омогућен приступ и остваривање оних потреба које су кључне за њихов правилан раст и развој.

Извор: Блиц