Шапекоенсе, годину дана касније: "Још се будим ноћу..."

Прошло је тачно 12 месеци од страшне трагедије бразилског фудбалског клуба.  Година од трагичног лета ЛаМиа 2933! У планинама изнад Медељина у праскозорје 28. октобра 2016. срушио се авион и однео 71 живот, међу којима и 22 играча бразилског Шапекоенсеа који су путовали на прву утакмицу финала Копа Судамерикане.

Фудбал 28.11.2017 | 20:00 Дан 28. новембар 2016. године остаће заувек упамћен као један од најтрагичнијих у историји фудбала и спорта уопште.

Пре тачно годину дана, авион са фудбалерима Шапекоенсеа срушио се у Колумбији у 21.58 часова, а погибија 71 од 76 путника и чланова посаде потресла је читав свет.

Летом на линији Боливија - Колумбија тог несрећног дана путовала су 22 играча и 23 члана стручног штаба и управе бразилског клуба, на прву утакмицу Копа Судамерикана у Медељину, против Атлетико Насионала. Ипак, авион се срушио због лошег планирања пауза због досипања горива и усмртио огромну већину путника, међу којима је био и 21 новинар и два госта.

Преживела су четири члана посаде, три играча и још два путника.

Овај новембар, годину после, у Шапекоенсеу протиче у неизбежном сећању на трагедију, али и на прославу опстанка у највишем рангу бразилског фудбала. Клуб је кренуо испочетка, направио нови тим и храбро остварио запажен резултат, одбивши званични предлог "имунитета", којим би му био гарантован опстанак у лиги.

Наравно, ране још боље и болеће дуго, што потврђују и приче оних којима су страдали најближи. Једна од њих је и Аманда Мачадо, која је 28. новембра 2016. у Порто Алегреу куповала венчаницу. Свадба је била заказана за петак, четири дана касније, а вест о погибији њеног венерике, левог бека Денера затекла је у стану.

"ХТЕЛА САМ ДА СЕ БАЦИМ С ТЕРАСЕ"

"Била сам потпуно изгубљена. Прва помисао била ми је да скочим са балкона, али сам чула глас свог сина, Бернарда и нисам продужила. Било је ужасно. Стала сам јер сам схватила да морам остати жива да бих помогла свом детету", памти Аманда.

Њен син сада има три године и мајка му је објаснила да је Денер погинуо у авионској несрећи коју малишан и даље не може да објасни.

"Бернардо говори да би воле ода посети рај, јер сам му рекла да му отац сада тамо станује. Он се нада да ће се његов отац вратити једног дана. Компликовано му је да схвати шта се догодило. Много му недостаје Денер, као и мени", памти она.

"Децембар је био најгори период мог живота. Нисам хтела да видим сина, јер личин на оца. Сваки дан сам излазила, да бих побегла, да бих сакрила своју депресију. Читав месец спавала сам по сат дневно, а онда сам једног дана после Божића слупала ауто. Није било ништа озбиљно, али је било довољно да ми промени те навике и да ме подстакне на борбу".

СИН ТРЕНЕРА ЖИВ ЗБОГ ПАСОША

Попут ње, Адријана Сароли такође се дуго борила и још се бори са последицама те несреће. Она је у паду авиона остала без двојице блиских - Каио Жуниора, свог супруга, који је био тренер и Едуарда Де Кастра, помоћног тренера, свог нећака. Сплетом заиста невероватних околности, њен син Матеус Сароли био је са оцем на аеродрому пре лета, али није ушао у авион јер је заборавио пасош!

"Каиова највећа жеља у животу била је унука. Увек је због тога задиркивао моја два сина. Верујем да би сада био срећан, јер је истог месеца када је погинуо на свет дошла Ана Клара. Она је дар и она нас сада чини срећним", каже она.

У такође болном сећању на прошли новембар, једина преживела стјуардеса Ксимена Суарез памти да је то вече почело уобичајено и да није имала предстабву да ће се догодити нешто страшно.

"Нико није знао како ће посада реаговати у случају опасности. Нико није спреман за то. Тренирали смо, прошли кроз симулације таквих ситуација, али је тешко када се то заиста догоди", рекла је она.

Годину после, она и даље има кошмаре због пада.

"Некад ноћу сањам лоше и будим се, па не могу да заспим. Још се трудим да оставим пилуле, али не могу, јер се некад пробудим у току ноћи. И зато морам да их узимам. Ипак, знам да би требало да будем јака", каже она...

Оваквих прича је много и све су веома болне, јер сећају на трагедију која је у тренутку збрисала практично цео клуб. "Шапе" је, ипак, нашао снагу да крене даље и да из рушевина саобраћајне несреће започне нови живот. Није лако, али полако успева да стане на ноге, сећајући се страдалих.

Погледајте како је прошле недеље у свлачионици Шапекоенсеа прослављен останак у лиги, песмом коју је прошлог новембра заволео цео свет.



Данас се навршава тачно годину дана од једне од највећих традегдија коју је доживео фудбал.

Тог 28. новембра 71 путник, од чега чак 22 играча Шапекоенсеа изгубило је живот у планинама око Медељина где се срушио авион који их је водио на прву утакмицу финала Копа Судамерикане против Атлетико Насионала.. Збрисана је практично цела генерација овог веома талентованог тима од кога се очекивало да оставља траг у бразилском и јужноамеричком фудбалу барем наредних пет година. 

Авионска несрећа је приписана грешци пилота, то јест слабом планирању пута које је довело до тога да летелица остане без горива практично пред самим циљем. Кобна грешка и непрофесионализам, уз лоше временске прилике однела је много младих живота.  Пут који је требало да означи почетак "нове историје" мало познатог бразилског клиуба из града Шапеко, на крају се испоставило да је то и био. Нажалост, по цену крви.

Јер клуб је опстао, а на иницијативу Атлетико Насионала додељен му је пехар победника Копа Судамерикане уз два милиона долара награде. Трагедију лета ЛаМиа 2933 преживело је само шест путника, од чега три играча Шапеа, Алан Рошел, Жексон Фолман и Нето. Голман Данило је био један од живих када су га извукли из олупшине авиона, позвао је жену да би јој јавио да је жив да би касније изгубио борбу са повредама.

Шапекоенсе се уз помоћ пријатеља из целог света опоравио и даље је стабилни учесник бразилске Серије А где тренутно заузима респектабилну девету позицију, а играо је и у прошлом издању Копа либертадорес. Живот иде даље.

Извор: мондо.рс/моззартспорт