Интервју: Кежман о Богу, репрезентацији и Сергеју...

Бивши фудбалер Матеја Кежман присетио се многих детаља из своје каријере и времена после ње.

Фудбал 27.11.2017 | 22:00 Говорио је о религији, Милинковић-Савићу и незаобилазном дербију.

Иако је из Београда и препознатљив по црно-белом дресу Партизана, Кежман је каријеру почео више ван главног града него у њему – Земун, Пирот, Лозница, Смедерево... каже да је било тешко, али је у Пироту осетио прву популарност.

"Први пут сам тада осетио неку популарност. Пирот је мали град, али фудбал је тамо све. Играли смо другу лигу, борили се за улазак у елитни ранг, клали се са Приштином за пролаз, имали пуно навијача на сваком мечу – по десет хиљада људи је долазило да нас гледа. Људи те препознају на улици, лепо је то", каже Кежман за ВИЦЕ. 

На утакмице Партизана је, каже од малих ногу ишао са друговима из краја међу којима је био и певач Марко Булат. Уследило је интересовање Звезде док је играо у Смедереву. Тренер Смедереваца је био пријатељ са Драганом Џајијћем, али се у целу причу укључио и Партизан и све је брзо договорено. У наредне две године у црно-белом дресу, Кежман је посебно био ефикасан у дербијима са Црвеном звездом. 

"Пет утакмица – пет голова. То ваљда довољно говори. Све је почело од првог дербија, заиста. Та утакмица ме је лансирала", каже Кежман који је потом добио и своју песму на јужној трбини.

Уследиле су одличне сезоне у ПСВ из Ајндховена, те мање успешне у Челсију, Атлетико Мадриду, Фенербахчеу и Паризу. Са Дидијеом Дрогбом у Челсију објашњава да није могао да се мери јер је нападач из Обале Слоноваче био и снажнији и бољи, али је очекивао да ће играти у пару са њим. "Плавци" су играли с једним нападачем, он је био резерва и отишао је.

"Можда је и то, сада кад погледам, била грешка. Мурињо је инсистирао да останем, убеђивао ме да сам одиграо добру сезону, да је сад прошао период адаптације и да ће бити још боље. Истакао је колико сам значио екипи на тренинзима, јер ја сам природно агресиван, држао сам их будним тамо, ја радим двеста посто сваки тренинг. Он никако није желео да ме прода", каже Кежман.

И у репрезентацији је као и у клупској каријери било успона и падова од почетка 21. века до одласка у пензију. Кежман сматра да је заслуживао да игра више. Крај репрезентативне каријере поклопио се са фијаском на Мундијалу у Немачкој.

"За нас је то цело светско првенство било фрустрирајуће. Било је ту много пропуста у савезу, много је аматерски приступљено свему томе, и наравно, ту је велика грешка селектора Петковића који је позвао свог сина у репрезентацију. Он јесте имао најбољу могућу намеру, и сигурно му нико од играча није то узео за зло, али он није очекивао да ће реакција бити таква каква је била. Од тог момента, ми смо били без селектора – он се повукао у себе, био под великим притиском и ја га негде ту заиста и разумем. Све му се срушило на главу", каже Кежман.

Након тога није добијао репрезентативни позив, али јесте много сугестија да се врати у Партизан. Зашто га нико после Немачке више није звао у репрезентацију не зна, али зна зашто се није враћао у Партизан пред крај каријере. Већ је био, победио је и није хтео да квари утисак који је оставио.

"Иста прича и за Партизан. Сале Станојевић, мој бивши саиграч, ме је звао да се вратим пре него што сам отишао у Хонг Конг, али зашто бих то урадио. Остао сам запамћен као легенда, човек са својом песмом, није било потребе да се ја сад враћам и да ме псују неки људи по трибинама домаћих стадиона. Нисам, уосталом, био ни брз ни добар колико сам био тада када сам први пут играо за Партизан"

Део његове личности и појаве често се везује за религију због које каже да није имао проблема ни док је играо у Турској. Након Фенера и одласка у Пари Сен Жермен уследио је тежак период у фудбалском смислу јер га тренер Пол Ле Гвен није ни тражио, већ је дошао на инсистирање Клода Макелелеа и председника клуба.

"Религија ми је помогла да се изборим са неким тешким тренуцима у фудбалу, као што су те епизоде у репрезентацији или у Паризу. Захваљујући вери ја сам враћао своју снагу, енергију и духовни мир. Фудбалери током каријера дођу у велике психолошке кризе јер у себи немају ту снагу и немају коме да се обрате када им је тешко, као што сам ја имао Господу. Њихов вапај често нико не чује", каже Кежман.

Након фудбалске каријере Матеја Кежман је постао агент фудбалера. Са играчима каже да има пријатељски однос јер је имао среће да њему самом отац буде заступник, а неки од тих момака које сада Матеја заступа су Сергеј Милинковић-Савић, Сергејев брат Вања, Адам Марушић и више момака у Белгији и Холандији.

"Тако је. Битно је извести све те младиће на прави пут. Знаш, људи код нас читају и кажу, еее, он узима провизију, узима паре, а нико неће да каже колико је неко учинио доброг за неког момка. Ево, хајде да поменемо Сергеја који је сада у жижи – када сам га ја упознао он је био у омладинцима Војводине, није ни играо. Ми смо, он и његова мајка, заједно прошли голготу, овде у Србији није лако, јер овде има разних чудних људи који су из других послова ушли у фудбал. Истрпели смо све те притиске, утрли прави пут, и све се то сада испоставило као права одлука", рекао је Кежман.

Извор: Б92