Анализа: КК Партизан - криза је постала средње име!

Резултати осцилирају, тренер час фосрира младе, час тражи појачања, навијачи „вилене“, а клуб је поново у финансијској блокади. КК Партизан ни ове сезоне нема мира.

Кошарка 27.11.2017 | 22:30 Долазак новог председника требало је да коначно донесе стабилност у Хумску 1, неколико спонзорских уговора и занимљива појачања су то и најавила, али мање од два месеца после старта нове сезоне јасно је да се српски великан и даље налази у проблему који је присутан већ неколико година. 

Резултати су далеко од реномеа бившег шампиона Европе, најважнији играчи стагнирају, а млади не успевају да се наметну. 

Не помажу ни различите изјаве тренера Мирослава Николића, који не може да се договори да ли су му приоритет развој играча или резултати, а све то додатно отежавају гласине у вези са доласком Радета Загорца те циркус са Самардом Семјуелсом.

Мута и даље тражи појачања

Американци Патрик Милер и Најџел Вилијамс-Гос су се временом наметнули као лидери тима, неколико сјајних наступа је привукло и велике симпатије навијача, а онда су и они стали. 

Вилијамс-Гос је скоро па редовно на двоцифреном учинку, али осетно је да више не успева да "погура" црно-беле у преломним тренуцима мечева. 

С друге стране, Милер већ неколико недеља константно "пада", а нема трећег човека који све то може да надокнади. 

Највише се очекује од талентованих Вање Маринковића и Марка Пецарског, али притисак јавности, навијача и све већи од тренера им често "веже" руке. 

"Пецарски је млад играч, они морају да се трпе и морам да им нађем минутажу да играју. То је концепт наш, млађи играчи да играју. Лако сам могао да га закуцам за клупу. Нека вежба, нека види да је крив. Биће он добар играч, али мора да прележи дечије богиње. Дечко не игра одбрану, мора да се натера да игра одбрану", истакао је Николић после пораза од Црвене звезде. 

У следећем мечу у АБА лиги Пецарски није ни играо. То сигурно неће помоћи овом момку да постане "добар играч". 

Колико је ситуација алармантна најбоље показује чињеница да је у целом тиму најборбенији капитен Новица Величковић, иако већ у годинама и одавно лимитиран бројним и честим повредама.

Горе-доле

Четири узастопне победе на старту АБА лиге подигле су очекивања навијача, која су брзо спласла због Европе. 

Николић је од почетка форсирао причу "развијамо младе, нису битни резултати у Европи", што се испоставило као контрапродуктивно. 

Црно-бели су кренули са -26 у Берлину, потом је у Београду славио Лијетувос Ритас, затим је бољи био и Лимиж, док се против Локомотивбе Кубањ није ни очекивао неки резултат. 

Међутим, сви ти ударци су пореметили већ уздрмане црно-беле, а Николић се каснио сетио да му и у Европи буде битан резултат, па је уследио ниви дебакл против Албе на који се надовезала победа нејаке Олимпије усред Пионира. 

Самопоуздање више не постоји, а стижу Будућност, гостовање у Литванији, па Цедевита. Сви на папиру много јачи од Партизана. Једна победа би могла бити прекретница, серија пораза нокдаун који би могао бити кобан по црно-беле.

Блокада, блокада, блокада...

У јеку свих ових проблема стигао је нови – рачун, тачније свих 11, клуба је опет блокиран, по основу принудне наплате. 

Средином октобра Партизан је у року од три дана скинуо сличну блокаду, девету у последње три године, нема сумње да ће исти исход бити и са јубиларном десетом, али јасно је да је то само привремено решење. 

Тим више што клубу прети нова тужба, са далеке Јамајке, уколико правни тим из Хумске не успе да се реши Семјуелсовог уговора захваљујући некој од клаузула које се тичу јавног критиковања тренера и клуба. 

Све се мање прича о доласку Загорца, који би свакако био огромна ињекција за рањене црно-беле, али се може само претпоставити да то пре свега зависи од претходно поменутог спора са Семјуелсом. 

Питање је, међутим, да ли је неопходно Партизану да улази у нови сигуран трошак, јер кошаркашки "суперагент" Миодраг Ражнатовић неће пустити свог клијента у Хумску тек тако на "лепе очи", а осим њега би морали да доведу још једног центра, вероватно интернационалца. 

Ово је питање јер је Партизан већ елиминисан из Еврокупа, а и доласком Загорца и још једног појачања шансе за освајање АБА лиге не би претерано порасле, док црно-бели већ имају тим који без већих проблема може стићи до финала Суперлиге Србије, где је ограничен број појачања.

Часови љубави

Све у свему, навијачи немају много разлога за задовољство, и тешко је да ће га имати у скорије време.

Вероватно је то и главни разлог због чега ове сезоне "гробари" имају далеко мање стрпљења и толеранције према играчима и пре свега тренеру Николићу, па се већ сада може чути "Муто, одлази".

И они виде оно што смо ми написали, да је ветеран Величковић тај који највише "гине", што посебно иритира јер ако су по нечему кошаркаши Партизана били препознатљиви претходних година, то је била борбеност сваког појединца, без обзира на године, позицију, стаж или боју пасоша.

Партизан је био најгледанији клуб у АБА лиги прошле сезоне, са просеком од 4.700 навијача по мечу, док је на старту текуће тај просек око 4.300, али највише захваљујући пуном Пиониру против Звезде.

"Гробари" воле КК Партизан, биће уз њега и у горој ситуацији, али људи из клуба губе поверење и питање је да ли ће га и како икад повратити.

Извор: Б92