Доналд причао за сајт Ајакса...

Марко Пантелић је господин! У Београду ми је лепо! „Београд је веома леп град. За децу је много забаван и пружа много разних могућности. Имам две ћерке, једна има три, а друга једну годину. Њихово рођење је најлепша ствар која ми се догодила, имам две принцезе“, каже Звездин капитен.

Фудбал 28.11.2017 | 00:00 Није никаква тајна да је Мичел Доналд стуб Звездиног везног реда годинама уназад. Зато и јесте зарадио посебан статус у клубу и капитенску траку, што га чини уникатом у редовима српског вицешампиона. 

Осим што има посебну везу са црвено-белима, Доналд је емотивно повезан и са дечачким клубом Ајаксом, за чији сајт је говорио о животу у Београду, тренутном задовољству, али и данима када је почињао каријеру.

Једно од првих питања гласило је - какав је живот у Београду?

„Јако ми добро иде. Ово је моја трећа сезона у Београду и тренутно смо први у шампионату. Иде нам добро и у Лиги Европе, капитен сам клуба и не могу да се жалим“, каже Доналд за Ајаксов сајт.

Није се ту зауставио...

„Београд је веома леп град. За децу је много забаван и пружа много разних могућности. Имам две ћерке, једна има три, а друга једну годину. Њихово рођење је најлепша ствар која ми се догодила, имам две принцезе“.

Причао је холандском великану и дружењу са Звездиним херојем Марком Пантелићем.

„Неколико пута сам се видео и с Марком Пантелићем. Мало смо пили, мало смо причали. Увек поменемо Ајакс када причамо. Он је велики џентлмен, господин. Фанатични навијачи га обожавају. У Београду је тако - једном херој, увек херој. То је дефинитивно случај с њим“.

Доналд се затим вратио на своје фудбалске почетке и време када је сањао дрес Ајакса.

„Одувек сам желео да играм фудбал у овом клубу. Када сам имао девет година успео сам да дођем на дан талентоване деце. Увек се осврћем на најуспешнији период у клубу. Мало је клубова у Холандији који могу да се пореде са Ајаксом“.

Тврди Звездин капитен да Ајакс има посебно место у његовом срцу.

„Ајакс је Ајакс и ја сам Ајаксов играч, то се никад неће променити. Памтим када сам одиграо први меч, постигао први гол, потписао први уговор... Доживео сам толико лепих и незаборавних ствари. Али, ипак је најлепша од свих деби против Вердера 14. фебруара 2007. године“.

Али, доживео је и оно најгоре - тешку повреду која му је умало угрозила каријеру.

„Покидао сам предње укрштене лигаменте против Интера на турниру у Амстердаму. Ајакс је чак направио документарац о томе, са идејом да играчи уче из мог искуства. Добили су одличну слику изгледа дуге и мукотрпне рехабилитације. Људи су могли да виде како сам ја све то преживео“, каже Доналд и наставља:

„Био је то много тежак период за мене. Седео сам у теретани сваког дана и радио на томе да опоравим ногу. Али, лоше мисли те не пуштају да кренеш даље. А ја сам желео да направим нешто позитивно. То је део мог карактера. Један тренинг мање - један дан дуже се опорављам. Психички сам изашао јачи из свега тога. Годину дана касније постигао сам леп гол против Бенфике на истом турниру“.

Ипак, Доналд није успео у првом тиму Ајакса.

„Разлог томе лежи у неколико фактора. Показао сам да могу да играм на високом нивоу, Али, младим играчима је потребна и срећа, а на крају све се своди на тебе и твоју посвећеност. Осећао сам се поражено на почетку. Навикао сам био на клуб и било је тако нормално возити се свакодневно на Амстердам Арену. Сада ми више не недостаје. На крају велико је задовољство што сам играо за Ајакс толико дуго. Наравно, желео сам да се све заврши другачије, желео сам да будем битнији за клуб и освоји титле са најлепшим клубом у Холандији“, искрен је Доналд.

Извор: Моззартспорт