Анализа и најава: А сада - нешто сасвим другачије!

Током наредних пет дана, рачунајући и данас, широм земаљске кугле одиграће се тачно 38 утакмица. А у њима се неће наћи ниједан ас из НБА лиге, уз тек пробрано друштво из Евролиге и превише непознаница чак и за оне што су скројили овакав поредак на планетарној кошаркашкој сцени.

Кошарка 23.11.2017 | 17:45 Револуционарне промене у Фибином систему репрезентативних такмичења изазвале су тектонске потресе на сваком крају планете, али и заоштриле сукоб с Евролигом и клубовима приврженим елитном такмичењу. Пласман на Мундобаскет 2019. године биће одређен кроз квалификације, распоређене у шест репрезентативних термина, почев од данас, па све до фебруара 2019. године. 

Током наредних пет дана, рачунајући и данас, широм земаљске кугле одиграће се тачно 38 утакмица. А у њима се неће наћи ниједан ас из НБА лиге, уз тек пробрано друштво из Евролиге и превише непознаница чак и за оне што су скројили овакав поредак на планетарној кошаркашкој сцени. 

Да поједноставимо - дрес Србије неће обући Милош Теодосић, Богдан Богдановић, Немања Бјелица, Никола Јокић (...), Сједињене Америчке Државе у целу причу улазе са играчима из Развојне лиге, Шпанија ће бити без браће Гасол, Николе Миротића, Рикија Рубија, Сержа Ибаке (...), Грчку неће представљати Јанис Адетокунбо, а Летонију - Кристапс Порзингис... Бар не до следећег лета, када је остављен тек минимални простор да се сви они, ипак, појаве.

Када погледате листу највећих светских мајстора које нећемо гледати, јасно је зашто кошаркашки свет не „гори“ од ишчекивања целог низа утакмица које ће одредити учеснике историјског Мундобаскета, првог још од 1967. који неће бити одигран у години када и фудбалски Мундијал. 

Част да пресеку врпцу и започну нову еру репрезентативне кошарке имали су Нови Зеланд и Јужна Кореја у ТСБ Банк Арени у Велингтону, где су гости славили резултатом 86:80. А током наредних дана на борилиште изаћи ће гиганти попут Сједињених Америчких Држава, Шпаније и Србије, али и кошаркашки „Лилипутанци“ као што су Руанда, Чиле или Хонг Конг. 

Комплетан изглед квалификација за Светско првенство у Пекингу 2019. године кројиће и геополитичка и природна дешавања широм планете. Примера ради, Ирак ће као домаћин играти у јорданском граду Аман. Порторико је требало да угости Амере на Дан захвалности, али ће утакмица бити одиграна у Орланду, с обзиром да се ова острвска земља и даље опоравља од последица разорног урагана Марија.

Све нас ово враћа на питање - зашто су и како су квалификације добре, у оваквим околностима?

Врхушка Фибе тврди да ће увођење утакмица током сезоне дозволити националним тимовима да одиграју неколико битних, такмичарских утакмица на свом терену, те да ће самим тим значајно утицати и на развој игре на глобалном нивоу и да ће навијаче подстаћи да додатно прате кошарку. И све то, у теорији, звучи савршено. Али, реалност је потпуно другачија.

Долазак највећих кошаркашких звезда у Монтевидео, Лагос, Сеул, Хавану, Сантјаго, Љубљану, Мадрид, Београд, Аман или било коју другу светску дестинацију где ће се играти предстојеће квалификације - није обезбеђен. Још оног тренутка када је озваничен почетак велике предигре за Светски куп клубови из НБА лиге ставиле су вето на долазак својих играча. Зашто? Једноставно, нико не жели да ризикује повреду, у времену када су плате никад веће. Што се Евролиге тиче, практично свакодневно национални Савези су у контакту са клубовима, у покушају да нађу добитну комбинацију како би све стране биле задовољне.

О сукобу Фибе и Евролиге писало се навелико и нашироко, а како време пролази све је јаснија слика у којој се обе организације тврдоглаво држе својих ставова и нико није спреман да попусти. У реду, пауза у националним првенствима, Еврокупу и осталим континенталним такмичењима незнатно су олакшали посао селекторима, али како објаснити то што, на пример, Словенија поред Горана Драгића неће рачунати и на Луку Дончића и Ентонија Рендолфа, а управо овај трилинг чини најважнију основу актуелног владара Европе?

На осталим меридијанима ситуација је нешто другачија. У Азији и Африци би требало да играју они најбољи, док на простору целе Америке, од Канаде до Уругваја, добар део наступа у НБА или Евролиги...

На крају заиста остају бројне недоумице. Шта ако актуелни шампион света (читај: САД) са играчима из Развојне лиге не буде обезбедио пласман на Светски куп? Није реално, али није ни немогуће. Шта ако то не ураде Шпанија или Француска, које су можда и највише погођене изостанком најбољих играча из НБА и Евролиге? Или Словенија као актуелни првак Европе у тешкој групи са Шпанијом и Црном Гором?

Пређимо сада и на техникалије везане за саме предигре за Мундобаскет. У глобалним квалификацијама учествоваће 80 селекција, док ће се европске квалификације играти међу 32 националне селекције и постојаће осам квалификационих група са по четири тима у свакој од њих и системом „домаћин-гост“. После одрађених квалификација и шест кола иде се у наредну фазу. Из ове рунде последњепласирани тимови играће против најбољих селекција из Б дивизије, како би се попунила квота за А дивизију наредне године.

Даље, најбоље три екипе из сваке групе одлазе у следећу фазу. Тамо се праве нове четири групе са по шест учесника (И, Ј, К, Л). Сваки тим преносиће бодове освојене из првог дела. Затим ће уследити окршаји с новим, преосталим ривалима, по систему „домаћин-гост“.

Директно учешће у европским квалификацијама имала су 24 национална тима и то су екипе с овогодишњег Евробаскета. Преосталих осам састава у предигри одређено је кроз врсту додатних квалификација, међу селекцијама које се неће наћи на континенталном турниру. И то су Шведска, Босна и Херцеговина, Холандија, Аустрија, Естонија, Косово, Бугарска и Белорусија.

Први део квалификација на програму је од 24. новембра до 2. јула наредне године, распоређено у три прозора са по две утакмице, док се наставак игра од 13. септембра 2018. до 24. фебруара 2019. године, у још три прозора.

Када се буду сводили рачун пласман на Мундобаскет оствариће 12 европских селекција, затим и осам из азијско-аустралијских квалификација, те седам из Америке и пет из Африке. То ће дати збир од 32 национална тима, због чега ће Мундобаскет 2019. бити јединствен и по томе што ће коначни број учесника бити увећан са досадашњих 24 на већ поменуте 32 екипе. 

Извор: моззартспорт