На терету 3.000 разних намета

Грађани и привредници плаћају више од 3. 000 разних такси и других накнада општинама и институцијама Републике Српске, ФБиХ, БиХ и Брчко дистрикта, а њиховим усаглашавањем на сва четири нивоа власти били би створени услови за поједностављивање и смањење трошкова.

Босна и Херцеговина 01.11.2017 | 18:53 У информацији о смањењу пореза и доприноса и парафискалних намета и њиховој хармонизацији на простору БиХ, коју је сачинила Канцеларија координатора за реформу јавне управе и коју је јуче усвојио Савјет министара БиХ, наведено је да су успостављени и објављени регистри непореских намета на нивоу БиХ, ентитета и Брчко дистрикта.

"То је први корак у мапирању непореских давања. Њиховим идентификовањем испуњена је и обавеза из Акционог плана за спровођење реформске агенде и створене су претпоставке за смањење и хармонизацију непореских давања којих на свим нивоима у БиХ има више од 3.000", саопштено је након сједнице Савјета министара.

У информацији Канцеларије координатора за реформу јавне управе наведено је да регистар непореских прихода које грађанима и привредницима наплаћују институције на нивоу БиХ броји 203 административне таксе и друге накнаде. Српска је у свој регистар унијела 286 накнада које наплаћује по разним основама, а у регистру у Федерацији унесено је 75 такси и других накнада. Праву слику оптерећења у ФБиХ, међутим, дају парафискални намети на нивоу кантона и општина, гдје је тај број премашио 2.680, док Брчко дистрикт броји 177 непореских давања.

"Имајући у виду да стратегијом за реформу јавне управе пореска политика и доприноси нису били третирани у виду циљева и мјера, немамо податке за ту област - наведено је у информацији Канцеларије за реформу јавне управе.

Законом о пореском систему РС, који је ступио на снагу у августу 2017. године, предвиђено је да до краја ове године буду утврђени пратећи подзаконски акти који ће бити предуслов за анализу основаности појединих намета увршћених у регистар фискалних и парафискалних давања Српске, чији је нацрт усвојен лани.

"Тај регистар није дио никаквог другог регистра, већ је самосталан за Српску. У области пореских и непореских давања РС има искључиву надлежност и активности на нивоу институција БиХ у вези са регистром нису и не могу бити дио мјера које у области пореске политике предузима Српска", казали су у Министарству финансија Републике Српске.

Када је ријеч о смањењу оптерећења на рад, навели су да је то план Владе Републике Српске у средњорочном периоду и да ће при доношењу конкретних мјера значајну улогу имати процјене о одрживости стабилности фондова у Српској.

Економисти истичу да је на свим нивоима власти превише такси и других накнада које плаћају грађани и привредници и да треба ићи ка њиховом смањењу и укидању, без обзира на то да ли ће за тим бити посезано у заједничкој акцији или ће то сваки ниво чинити самостално.

"Та оптерећења доводе у неповољан положај привреднике, а посебно њихову конкурентност. Таксе и друге непореске накнаде треба ускладити, али при томе треба ићи ка њиховом нижем износу, како бисмо побољшали положај грађана и предузећа",  рекао је извршни директор Удружења економиста РС - СWОТ Саша Грабовац.

Он истиче да послије регистре намета треба благовремено и ажурирати.

"Сада када су сви сабрани на нивоу БиХ и ентитета, треба учинити нешто у погледу њиховог укидања и смањења", казао је Грабовац и додао да се може очекивати отпор појединих институција које се у значајној мјери финансирају од плаћања разних такси и накнада.

Циљеви

У Министарству финансија Републике Српске нагласили су да за намете који нису унесени у регистар пореских и непореских давања не постоји обавеза плаћања.

"Циљ успостављања и одржавања регистра је обезбјеђење транспарентности и правне сигурности како би обвезници пореских и непореских давања у сваком тренутку знали шта и коме плаћају и на основу којег прописа", навели су у Министарству финансија.

Извор: Глас Српске