Купују компјутере, држе се папира

У последње три године институције БиХ за набавку рачунарске опреме и софтвера потрошиле су чак 30 милиона марака, али и оне, као и грађани и приватни сектор, и даље бацају милионе марака за комуникацију на папиру.

Босна и Херцеговина 28.10.2017 | 08:07 Пракса земаља у свету постаје електронско пословање у јавној управи, или е-управа, што значи употребу информационих технологија с циљем повећања доступности владиних услуга у корист грађана, пословних партнера и запослених. Круну такве управе представље електронски потпис, који је замена руком писаног потписа, а самим тим и омраженог шалтера.

Међутим, Закон о електронском потпису БиХ се већ десет година не примењује јер институције БиХ нису обезбедиле издавање електронског потписа који би био признат у правном и пословном промету у њима, али и у осталим нивоима власти, навела је Канцеларија за ревизију.

Један од кључних проблема је што још не постоји кацеларија за надзор и акредитацију оверилаца при Министарству комуникација и транспорта БиХ. Она је предвиђена законом, а тек сада је расписан конкурс за попуњавање радних места.

Такође, институције које су спремне за електронски потпис међусобно нису увезане. Као пример ревизори наводе Агенцију за идентификациона докумета, евиденцију и размену података ИДЕЕА, која је законом одређена као тело задужено за издавање потписа.

Грађани су, кроз плаћање личних докумената већ издвојили 10 милиона марака за технологију у виду меморијског чипа помоћу кога би се њихови документи могли користити за дигитално потписивање. Међутим, не могу да их користе у пракси због проблема са електронским потписом, па га ИДДЕЕА за сада користи само за интерно потписивање докумената.

Исти случај је са УИО БиХ која је 1,3 милиона КМ „бацила“ на опрему.

"Иако је Савет министара БиХ уложило више од 500.000 КМ у систем е-владе, који је примарно намењен пружању инфраструктуре институцијама БиХ, тренутно је само 35 (од 75) институција БиХ потпуно или делимично интегрисано на овај систем", навели су ревизори БиХ на челу са Драганом Вранкићем.

Због свега овога штету трпе грађани и привреда. Према анализи коју је Министарство комуникација и транспорта БиХ урадило заједно са Међународном финансијском корпорацијом, да функционише електронска управа прватни сектор би за четири године уштедео више од 200 милиона КМ, а јавни сектор око 1,6 милиона КМ.

Директор Агенције за информационо друштво РС Срђан Рајчевић каже да овакво стање у институцијама БиХ не утиче пуно на ниво Српске осим у случајевима када су за пружање одређене е-услуге од стране управног органа РС потребни подаци из регистра који се води на нивоу БиХ јер регистар није оспособљен за дељење података.

"Српска, за разлику од нивоа БиХ, има оспособљен систем за издавање квалификованих електронских сертификата које, за сада, користе запослени у републичким органима управе сходно одредбама Закона о електронском потпису.

Наравно, овакво стање ефективно кочи развој система е-управе јер да би он заживео у пуном капацитету потребно је омогућити свим правним и физичким лицима да дођу у посед оваквог сертификата помоћу ког ће се пријављивати за кориштење одређене е-услуге, али и потписивати дигитална документа.

Влада РС је препознала ове иницијативе и изразила политичку вољу да оспособи национални центар за управљање дигиталним идентитетима при АИДРС. Надам се да ће у скорој будућности овај систем заживети чиме ће се створити квалитетна основа за тразвој е-управе", каже Рајчевић за „ЕуроБлиц“.

Координатор за реформу јавне управе БиХ Драган Ћузулан признаје да су земље окружења у дигитализацији јавне управе одмакле далеко испред нас, због чега се мора „додати гас“.

"Прошле седмице смо завршили пројекат увођењу новог софтверског решења у области геодетских управа, за све нивое власти. Међутим, сада институције треба да преузму тај и остале производе и да их користе тако да грађани и пословна заједница имају директну корист. У овом случају, електронским путем може се завршити цела процедура вађења поседовног листа", каже Ћузулан за „ЕуроБлиц“.

(ЕуроБлиц)