Kupuju kompjutere, drže se papira

U poslednje tri godine institucije BiH za nabavku računarske opreme i softvera potrošile su čak 30 miliona maraka, ali i one, kao i građani i privatni sektor, i dalje bacaju milione maraka za komunikaciju na papiru.

Bosna i Hercegovina 28.10.2017 | 08:07 Praksa zemalja u svetu postaje elektronsko poslovanje u javnoj upravi, ili e-uprava, što znači upotrebu informacionih tehnologija s ciljem povećanja dostupnosti vladinih usluga u korist građana, poslovnih partnera i zaposlenih. Krunu takve uprave predstavlje elektronski potpis, koji je zamena rukom pisanog potpisa, a samim tim i omraženog šaltera.

Međutim, Zakon o elektronskom potpisu BiH se već deset godina ne primenjuje jer institucije BiH nisu obezbedile izdavanje elektronskog potpisa koji bi bio priznat u pravnom i poslovnom prometu u njima, ali i u ostalim nivoima vlasti, navela je Kancelarija za reviziju.

Jedan od ključnih problema je što još ne postoji kacelarija za nadzor i akreditaciju overilaca pri Ministarstvu komunikacija i transporta BiH. Ona je predviđena zakonom, a tek sada je raspisan konkurs za popunjavanje radnih mesta.

Takođe, institucije koje su spremne za elektronski potpis međusobno nisu uvezane. Kao primer revizori navode Agenciju za identifikaciona dokumeta, evidenciju i razmenu podataka IDEEA, koja je zakonom određena kao telo zaduženo za izdavanje potpisa.

Građani su, kroz plaćanje ličnih dokumenata već izdvojili 10 miliona maraka za tehnologiju u vidu memorijskog čipa pomoću koga bi se njihovi dokumenti mogli koristiti za digitalno potpisivanje. Međutim, ne mogu da ih koriste u praksi zbog problema sa elektronskim potpisom, pa ga IDDEEA za sada koristi samo za interno potpisivanje dokumenata.

Isti slučaj je sa UIO BiH koja je 1,3 miliona KM „bacila“ na opremu.

"Iako je Savet ministara BiH uložilo više od 500.000 KM u sistem e-vlade, koji je primarno namenjen pružanju infrastrukture institucijama BiH, trenutno je samo 35 (od 75) institucija BiH potpuno ili delimično integrisano na ovaj sistem", naveli su revizori BiH na čelu sa Draganom Vrankićem.

Zbog svega ovoga štetu trpe građani i privreda. Prema analizi koju je Ministarstvo komunikacija i transporta BiH uradilo zajedno sa Međunarodnom finansijskom korporacijom, da funkcioniše elektronska uprava prvatni sektor bi za četiri godine uštedeo više od 200 miliona KM, a javni sektor oko 1,6 miliona KM.

Direktor Agencije za informaciono društvo RS Srđan Rajčević kaže da ovakvo stanje u institucijama BiH ne utiče puno na nivo Srpske osim u slučajevima kada su za pružanje određene e-usluge od strane upravnog organa RS potrebni podaci iz registra koji se vodi na nivou BiH jer registar nije osposobljen za deljenje podataka.

"Srpska, za razliku od nivoa BiH, ima osposobljen sistem za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata koje, za sada, koriste zaposleni u republičkim organima uprave shodno odredbama Zakona o elektronskom potpisu.

Naravno, ovakvo stanje efektivno koči razvoj sistema e-uprave jer da bi on zaživeo u punom kapacitetu potrebno je omogućiti svim pravnim i fizičkim licima da dođu u posed ovakvog sertifikata pomoću kog će se prijavljivati za korištenje određene e-usluge, ali i potpisivati digitalna dokumenta.

Vlada RS je prepoznala ove inicijative i izrazila političku volju da osposobi nacionalni centar za upravljanje digitalnim identitetima pri AIDRS. Nadam se da će u skoroj budućnosti ovaj sistem zaživeti čime će se stvoriti kvalitetna osnova za trazvoj e-uprave", kaže Rajčević za „EuroBlic“.

Koordinator za reformu javne uprave BiH Dragan Ćuzulan priznaje da su zemlje okruženja u digitalizaciji javne uprave odmakle daleko ispred nas, zbog čega se mora „dodati gas“.

"Prošle sedmice smo završili projekat uvođenju novog softverskog rešenja u oblasti geodetskih uprava, za sve nivoe vlasti. Međutim, sada institucije treba da preuzmu taj i ostale proizvode i da ih koriste tako da građani i poslovna zajednica imaju direktnu korist. U ovom slučaju, elektronskim putem može se završiti cela procedura vađenja posedovnog lista", kaže Ćuzulan za „EuroBlic“.

(EuroBlic)