Прича: Осам дугих година је прошло…!
Скоро читаву деценију уживали смо у врхунском репрезентативном фудбалу на великим такмичењима – сведочили смо како до тада доминантни Шпанци предају круну Немцима, неки туговали због Месијеве трагедије са националним тимом, а неки и ликовали јер је његов највећи ривал Кристијано Роналдо дошао на кров Европе. Уживали смо, али је нешто важно константно фалило – фалила је Србија.
Фудбал 11.10.2017 | 23:00
Изабраници Радомира Антића давне 2009. су завршили као првопласирани, сакупивши бод испред Француске, али у Јужној Африци нису могли даље од групне фазе. Ко би тада рекао да бисмо, да је могло да се бира, сваки следећи пут пристајали да такмичење завршавамо на старту неког великог турнира.
Уследили су неуспеси у квалификацијама, као на пример за Европско првенство три године касније, када су и Естонци били испред нас. Многи и даље не могу да опросте што Србије није било на светској смотри у Бразилу, земљи самбе и фудбала, али је у том тренутку било врло тешко стићи до ове јужноамеричке земље – групу А чинили су, поред 'Орлова', Белгија, Хрватска, Велс, Шкотска и Македонија.
И циклус за континентално такмичење завршен је једнаким дебаклом, упркос томе што је три од пет екипа из групе имало шансу да овери пут у Француску – само четири освојена бода, далеко иза Данске, Албаније и Португала.
Међутим, слика српског фудбала, коју су репрезентативци почели да мењају добрих партијама у последњих 12 месеци, Црвена звезда и Партизан наставили историјским пласманом у Лигу Европе, осванула је у новом руху деветог октобра 2017. Репрезентација је савладала Грузију минималним резултатом у последњем колу и обезбедила пласман Светско првенство у Русији!
"Немерљиво је да кажем колико је важан овај тријумф за целу генерацију. Све ово смо заслужили. Вечерашња утакмица брзо ће пасти у заборав, противник је доминирао од првог до последњег минута, а ми смо играли под великим притиском. Дуго смо чекали ово и надам се да ћемо обрадовати нацију у Русији. За мене лично не постоји боља земља, драго ми је што ће се играти у Русији. Живимо за Светско првенство. Ово је моменат за похвале играчима и стручном штабу", рекао је капитен Бранислав Ивановић.
Годину дана разлике
Прва утакмица у новим квалификацијама није донела много разлога за оптимизам – Ирска је на празном стадиону 'Рајко Митић' већ у трећем минуту стигла до вођства, Србија је преокренула, али је ужасно постављање код корнера значило да смо и овај квалификациони циклус почели ремијем, као и претходна два, која су се, споменули смо, завршавана неуспешно.
Међутим, ретко ко је у том тренутку могао да замисли да ће екипа Славољуба Муслина први пораз доживети тек више од годину дана касније, када је једном ногом већ била на Мундијалу. Након почетног кикса уследио је лагани тријумф у Молдавији, а онда и два дуела који су вероватно представљали прекретницу на путу ка Русији.
У готово свакој важној утакмици у овој деценији, посебно са екипама које су приближно истог или нешто слабијег квалитета, национални тим би разочарао навијаче и упрскао прилике да се бори за врх групе. Сада су мечеви са Аустријом и Велсом, у почетку највећим конкурентима, окренули ствари на српску воденицу.
Ношени нестварним Душаном Тадићем, који је био заслужан за 11 од наших првих 12 голова у квалификацијама (4 поготка и 7 асистенција) превазишли смо прво Аустријанце, делом и захваљујући што је у Београду Марко Арнаутовић промашио неколико стопостотних прилика, а онда и помало срећно извукли реми у Кардифу.
Стрелац је био Александар Митровић у 85. минуту (укупно 6 погодака), непосредно после стативе Бејла на другој страни – поход ка највећем фудбалском турниру је могао да почне.
И код куће смо захваљујући нападачу Њукасла одиграли нерешено са Велшанима, у међувремену су нам се поклапали остали резултати, па смо, за разлику од многих претходних година, у завршницу ушли, што воле они паметнији да кажу, "држећи ствари у својим рукама".
"У овој нашој групи није било изразитих фаворита, као што су Немачка и Шпанија које су два-три кола пре краја имале 27 бодова и осигурали пласман. Овде су биле четири сличне екипе по квалитету – Велс, Ирска и Аустрија, као и ми који смо били аутсајдери, али веровали смо од самог почетка да можемо да победимо. Рекао сам на првом окупљању да ће директно ићи на првенство онај ко буде освојио 12 бодова против Молдавије и Грузије", казао је дефанзивац Никола Максимовић.
Једини пут у последњих годину и по дана када су личили на оне старе 'Орлове', оне које нико не би желео да гледа, јесте у реваншу са Аустријанцима у Бечу. Иако су имали подршку преко 30.000 људи, невероватну шансу да већ тада реше све дилеме око пласмана, као и могућност да фешту праве пред својим навијачима у последњем колу, одиграли су катастрофално.
Селектору ривала Марселу Колеру недостајало је шест стандардних првотимаца, пре почетка је знао да га очекује отказ када се циклус заврши, али га то није омело да надигра колегу са друге клупе и одржи му прави мали фудбалски час. Да није било невероватног Владимира Стојковића који брани у животној форми, мрежа 'Орлова' била би дупке пуна.
Срећом, последњи степеник је прескочен, иако су Грузини били много тврђи орах него што се очекивало. Притисак је учинио да прво полувреме буде само наставак лоше епизоде из Беча и као да је недостајала једна искра која ће разбуктати некадашњу 'Маракану'.
Њу је покренуо капитен Ивановић незапамћеним трком у 74. минуту – дефанзивац Зенита се прописно изнервирао, разгрнуо све око себе и са лоптом претрчао више од 40 метара. Уз мало среће она је завршила до Александра Митровића на десној страни, он је из прве проиграо имењака Пријовића, а нападач ПАОК клизећим стартом је враћа у "голманов угао".
"Нисмо показали како се игра, али смо оставили срце на терену. Били смо стрпљиви против Грузије, чекали шансу и искористили је", казао је кроз сузе Немања Матић.
Тадић, Матић, Стојке и "фактор Пријовић"
Управо су споменути Тадић и Матић, уз голмана Владимира Стојковића, били стубови тима од првог до последњег дана. Споменули смо већ да је први део квалификација био потпуно у знаку везисте Саутемптона, а за други бисмо без кајања могли да кажемо да је припао голману Партизана.
"Не могу да опишем срећу... Присутно је много емоција, после толико одрицања и борбе свих нас заједно... Заслужили смо ово. Драго ми је због публике и што смо се пласирали на Мундијал. Можда нас је омела важност утакмице, али сада имамо времена за анализу", изјавио је Тадић.
Стојковић је у неколико утакмица у низу бранио као да је зачарао мрежу, потврдивши да, колико год да се ствари у пољу мењају, он остаје константа између статива.
Такође, ситне трзавице и несвакидашње грешке против Грузије не смеју да баце сенку на невероватне партије Немање Матића. Момак из Уба прошао је много у последњих неколико година, сећамо се ситуације са бившим селектором Синишом Михајловићем око непозивања у репрезентацију, а невероватну менталну чврстину показао је средином године, када је морао да напусти Челси.
Трансфер сага око преласка у Манчестер јунајтед трајала је недељама, он се није превише оглашавао, већ је само "причао" на терену.
Експресно је показао ко је газда на 'Олд Трафорду' и, како је његова форма у клубу расла, тако је Србија имала све више бенефиција. Емоције које су избиле пошто је судија Павел Гил одсвирао крај сусрета за Грузинима само су потврда његове жеље да носи државни грб на грудима.
"После дуго времена смо се пласирали на велико такмичење, задовољство је што ћемо представљати Србију на Светском првенству. Даћемо тамо све од себе да будемо успешни", додао је.
Сваки успех у екипим спортовима обојен је нијансама које нису очигледне, предвидиве, нити се очекују. У жаргону би такве тренутке или особе називали "X фактором" и оне би обично односиле превагу када би "осовине" затајиле. У нашем случају то је био Александар Пријовић којег је селектор Муслин прикључио током пролећа.
Пријовић има 27 година и рођен је у Сент Галену, играо је за Швајцарску у млађим категоријама, али је одлучио да обуче дрес Србије јер су му родитељи одавде – то је био пун погодак. Читавом успеху допринео је невероватном енергијом, показао је завидан квалитет с лоптом, и даље се памти она "штикла" за Митровића која нам је обезбедила бод против Велса на 'Митићу', а на истом месту неколико месеци касније било је време за први гол – онај који ће Србију одвести на Мундијал!
"Много ми све ово значи. Ја сам Србин из иностранства и нисам бирао где ћу се родити, Србин сам сто одсто. Ово је велики дан за мене, писали су ми многи из Швајцарске, молили се. Не упоређујем себе са Златаном Ибрахимовићем он је сјајан играч, али ја сам Александар Пријовић", много поноса се чуло у његовом гласу.
Селектор Муслин
Почетком маја прошле године главно питање у српском фудбалу било је ко ће постати нови селектор Србије – Радован Ћурчић споразумно је раскинуо уговор са Савезом, разлог је био тај што није имао довољну подршку владајућих структура, па се кренуло у потрагу за сталним решењем.
Избор је био широк, али се на крају свео на само једно име – некадашњег тренера Црвене звеззе, Бреста, Поа, Бордоа, Ланса, Ле Мана, мароканског Видада, Левског из Софије, Металурга из Доњецка, московске Локомотиве, Химкија, Амкара, Краснодара, кипарског Анортозиса, белоруског Динама, Локерена и Стандарда из Лијежа.
Оформљена је комисија за избор селектора коју су чинили тадашњи председник ФСС Томислав Караџић, потпредседници Саво Милошевић (вратио се у Савез након одласка после оставке Ћурчића), Славиша Кокеза, Иван Ћурковић, Жељко Којић и Горан Милановић.
Након чудних експеримената, попут оног краткотрајног са Диком Адвокатом, национални тим добио је деветог селектора у последњих 10 година и он је имао само један циљ – да екипу одведе у Русију. Није се обазирао на повике да је "Звездин човек", већ је сваки следећи корак детаљно испланирао.
Противници су били добро познати, ситуација реално таква да смо могли да добијемо и знатно тежу групу, али је Муслин све позитивне околности искористио да енергију усмери у правом смеру. Промена формације са три класична дефанзивна играча и двојицом бочних чија је улога била двојака прошла је без превеликих трзавица и у потпуности је прилагођена онима који су позивани.
Знао је да од пресудног значаја није како ће тим изгледати на терену, већ му је главни задатак био да поврати изгубљену хемију у екипи и распламса жар играња за државни грб. Тај задатак је завршио са чистом десетком.
"Хвала играчима и селектору Муслину. Ми из ФСС не бисмо ово урадили без Муслина, Крстајића, Ђоровића...", рекао је председник Славиша Кокеза.
Попут Зинедина Зидана, који, иако свакодневно напредује и на том пољу, није превелики тактичар, урадио је оно што је на овом нивоу можда и најважније – дао је потпуну слободу играчима и у њих има безгранично поверење. Они су му, осим головима и резултатима, вратили и лепршавом игром с времена на време – нешто на шта нисмо били навикнути у прошлости. У ситуацији у којој смо се нашли, то је било сасвим довољно да се направи овакав резултат.
Пречесто се дешавало да, делом због лоше комуникације са стручним штабом, делом због саме индолентности играча, будемо осуђени на чупање индивидуалним квалитетом и жељом. У таквом "антисистему" повремено је искакао Зоран Тошић, али то готово никада није било довољно за неки озбиљнији фудбал.
Сада је све дошло на своје место, па ни константне критике око непозивања преталентованог Сергеја Милинковић-Савића и честог изостављања Адема Љајића нису га пољулале са победничког пута. Попут Салета Ђорђевића и кошаркаша, слепо је веровао у начин који је изабрао за ову својеврсну мисију – доследност је родила велики успех.
"Многи нису веровали, али ја не бих узимао репрезентацију да нисам. Честитам момцима. Они су се изборили, играли, заслужили. Поносан сам на њих, скидам им капу. Хвала свима – од економа до маркетинга. Имали смо подршку председника и директора, и овај успех је последица јединства", закључио је селектор.
Наравно, није све било тако бајно – постоји много детаља које треба мењати и грешака које треба исправљати. Највише у одбрани и везној линији, која повремено уме да остави наше штопере на ветрометини, баш као што је важно да појачамо помоћ бековима против екипа које, попут Аустрије, често нападају "увлачећи игру унутра" са бокова. Срећом, сада имамо довољно времена да све доведемо у ред.
'Орлови', видимо се у Русији!
Извор: Б92
Коментари / 0
Оставите коментар