Прича: Капитен!

Одмерен у изјавама, зрео, реалан, константно у разговору са селектором, Милан Мачван је заслужио капитенски позив и за кратко време доказао се као одличан ментор ове генерације, психолошка спона између тактичара на клупи и кошаркаша на паркету.

Кошарка 06.09.2017 | 22:45 Одахнуо је селектор Александар Ђорђевић када је на против Турске добио прилику да види правог Стефана Јовића на делу. Агресивног, отреситог, активног, жељног лопте и надигравања са сваким ко би му стао у гард. И добио је природног лидера. Плејмејкера спремног да постане машиновођа ове генерације и преузме задатке од Стефана Марковића, делом и Милоша Теодосића. Покретачку снагу и реализатора свих тактичких замисли пројектанта са клупе. 

Претходних четрдесет и осам дана послужили су селектору Ђорђевићу да, заједно са својим сарадницима, припреми још једног ученика за велику улогу. А оног тренутка када је Милош Теодосић дефинитивно испао из свих комбинација за овогодишњи Евробаскет, постало је јасно - Милан Мачван ће преузети капитенску траку. Додуше, та иста трака првобитно је била намењена Марку Симоновићу, али је игра судбине показала Ђорђевићу кога да постави за првог асистента међу играчима. 

Одмерен у изјавама, зрео, реалан, константно у разговору са селектором, Милан Мачвање заслужио капитенски позив и за кратко време доказао се као одличан ментор ове генерације, психолошка спона између тактичара на клупи и кошаркаша на паркету. И другачији тип замене за Милоша Теодосића.

"Нама је сваки играч битан. Ми смо увек били пример како екипа треба да игра, каква нам је хемија. Стало ми је да све функционише како треба. Видели сте да сви имају своје улоге. На крају је и Марко Гудурић ушао у ритам, Бранко Лазић је одиграо добру одбрану кад треба, Владимир Штимац је био врло добар. Сви играчи су подједнако битни и то је оно што је увек красило Србију", бираним речима Мачван је после меча са Великом Британијом истакао важност сваког играча у систему који показује да ране настале услед бројних кадровских удараца - лепо зарастају.

Сцена са тренинга, вече пред утакмицу са Турском, где Милан Мачван и Александар Ђорђевић стоје на центру терена, надгледају екипу, успут и разговарају о тактичким и техничким стварима, о најситнијим детаљима који би могли да пресуде меч против домаћина овог шампионата, показатељ је колико је искусни крилни центар озбиљно схватио додељену улогу. Да води рачуна да послуша сваку селекторову реч и пренесе је саиграчима. Да удели похвалу, као што је то учинио после меча са Турском, када је јавно истакао Стефана Јовићаи Богдана Богдановића као хероје великог тријумфа. Али и да укаже шта је то што треба исправити, зарад бољег резултата.

"Имамо простор за напредак, правимо неке грешке, а верујемо да ће бити боље како такмичење буде одмицало. Зато сам после Летоније и Русије рекао да смо тек на почетку турнира. Ми планирамо да играмо овај турнир дуго. А да бисмо ту остали морамо да исправимо те неке грешке из игре. Односно, ако хоћемо да се надамо највишем пласману", изјавио је Мачван после уписана два бода против тима Џоа Прунтија. 

У незваничним разговорима може се чути да је Мачван увек ту да удели савет млађим саиграчима, да их погура да извуку промил енергије више из себе, односно да је међу иницијаторима интерних разговора о којима је недавно причао и сам Александар Ђорђевић, где се праве ревизије учињеног и планови за даље. То је улога капитена у својој бити. 

Али није то једино што краси момка из Вуковара. Само поглед на статистику из досадашње четири рунде показују да је трећи стрелац екипе (38 поена), одмах иза Бобана Марјановића(42) и неприкосновеног Богдана Богдановића (84). Трећи скакач Србије (18 ухваћених лопти), а испред њега само су Огњен Кузмић (19) и Владимир Лучић (23). Такође и трећи најкориснији играч у тиму (47 индексних поена), а друштво му праве Стефан Јовић (67) и Богдан Богдановић (83). Напослетку и трећи асистент Србије са 10 подељених завршних додавања, где су поново Богдан Богдановић (17) и Стефан Јовић (29) на челним позицијама. 

Изван голих, статистичких података, крију се и добре партије у континуитету. Почев од припремног меча са Русијом, када је био најбољи стрелац (17) и када су управо његове три везане тројке сломиле Баћушке, преко дабл-дабла против Летоније (14п, 10ск) и фантастичног свекупног учинка, па до недавног сусрета са Турском, када је „отварао“ и ширио противничку одбрану и остављао простор саиграчима да лакше поентирају. Што је, додуше, чинио и сам. А није промакло ни то да је његово искуство значајно пореметило Турску, јер су стално имали претњу више. 

Добио је недавно и похвале од селектора Велике Британије, Џоа Прунтија, уз констатацију да је у групи потцењених и да својим квалитетом мења ток утакмице. Не треба подсећати да је Мачван некада био најталентованији клинац Европе и златни дечко млађих категорија српске селекције. Ипак, чињеница да је висином и грађом остао на непопуларној позицији „четири и по“, односно да није ни класична петица, ни четворка, утицало је донекле да не направи каријеру каква му се дуго предвиђала.

На крају, било је и оних што су одмах исказали сумњу у то да је Мачван прави човек да понесе титулу капитена. 

А он само ћути и ради свој посао. Капитенски. 

Извор: моззартспорт

ФОТО: Фиба.баскетбалл