Србија од БиХ тражи станицу Штрпци, подручје око ХЕ Зворник и ...

Чињеница да ће предсједник Србије Александар Вучић прву посјету у тој функцији у региону започети са Сарајевом, односно Босни и Херцеговини, јасно говори од коликог је она значаја, рекао је у интервјуу за Анадолу Агенцy (АА), Станимир Вукићевић, амбасадор Србије у Босни и Херцеговини. Навео је да три посто границе није урађено. "Проблеми три посто су код хидроцентрала Зворник, Бајина Башта, код Рудог, и пруга Београд-Бар код станице Штрпци. Ми смо предложили БиХ да све то решимо на начин да заменимо територије”, објаснио је Вукићевић.

Босна и Херцеговина 05.09.2017 | 21:37 “Хоћу да нагласим да председник Србије Александар Вучић долази у Сарајево у функцији председника те да му је то прва земља региона коју посећује у тој улози. Такође, његова посета је прва посета српског председника након шест година. Од последње званичне посете предсједника Србије БиХ прошло је шест година, а то је било 2011. године. Из свега тога можемо да извучемо значај. Када је у питању предстојећа посета, она јесте значајна и за билатералне односе, значајна је и за стање у региону, а значајна је и за пут региона у европске интеграције”, поручио је амбасадор Вукићевић.

Посјета показатељ колико је БиХ присутна у Србији.

То поткрепљује и чињеницом да са предсједником Србије у дводневну посјету, 7. и 8. септембра, долази и Расим Љајић, потпредсједник Владе и министар трговине, туризма и телекомуникација, и Зорана Михајловић, потпредсједница Владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре у Влади Србије.

“Према томе, присуство та два министра говори о томе да ми у фокус стављамо и економску сарадњу која треба и једну и другу страну да приближи трећим тржиштима”, рекао је Вукићевић.

Амбасадор Србије је навео како је Вучић политичар из Србије који у принципу два до три пута годишње посјети БиХ.

“Он долази и на политичке скупове, сајмове, на бизнис форуме. Долази увек у БиХ, што је најбољи доказ колико БиХ јесте присутна у Србији, односно што је најбољи доказ орјентације коју ми имамо према БиХ”, нагласио је Вукићевић.

Истакао је како је посјета предсједника Србије посјета која сигурно треба да допринесе даљем учвршћивању пријатељских односа и добросусједске сарадње са БиХ.

Србима неприхватљива НАТО граница на Дрини

“Мислим да не треба гајити никакву сумњу да Србија што пре жели Босну и Херцеговину у европским интеграцијама. У том смислу је наша помоћ увек спремна и радо ћемо је пружити. Када је у питању Упитник, ми смо већ имали одређене контакте и људи из БиХ су били код нас, ми смо ставили на располагање наше одговоре које смо ми имали према ЕУ. Нисмо далеке земље, проблеми нису дијаметрално супротни, проблеми су слични. Према томе, учинили смо све. Желимо да БиХ што пре одговори свим изазовима који стоје пред њом и испуни све оно што ЕУ очекује од ње. Пре свега, на Упитник, а онда после тога то су закони који треба да буду део реформске агенде. За нас је јако битна и значајна Транспортна заједница. Очекујемо да БиХ до краја септембра потпише уговор о Транспортној заједници и хвата воз са свим осталим земљама Западног Балкана”, рекао је Вукићевић.

Није добро, поручио је амбасадор Србије у БиХ, да се БиХ изолује и од Западног Балкана и додао: “Није добро, тим пре што све земље Западног Балкана желе БиХ што пре у ЕУ и желе да помогну БиХ. БиХ треба да пронађе мало и свој лични пут и у том смислу може да рачуна на велику помоћ Србије.”

Он је говорио и о путу БиХ у НАТО, посебно с аспекта најављене активаниције МАП-а за БиХ до краја године.

“Србија је прогласила неутралност. Ми смо обавестили НАТО да смо прогласили неутралност и немамо намеру да у овом тренутку и у овим условима будемо део било које војне организације. Нити НАТО нити ОДКБ (руски војни савез). Једноставно желимо да будемо слободни у сарадњи са НАТО-ом или другим земљама. Ту сарадњу не подразумевамо у смислу да сарађујемо на штету било које друге државе. Напротив, желимо да то буде у корист мира и стабилности. БиХ има свој пут. Оно што јесте присутно међу Србима у БиХ јесте да Срби са десне и леве стране не треба да имају НАТО границу на Дрини. То је речено и НАТО структурама овде. Ја сам, такође, то рекао команданту НАТО штаба у Сарајеву америчком генералу Роберту Хјустону, да је то њихов став, Срба са обе стране”, навео је Вукићевић.

Када је у питању МАП, амбасадор Вукићевић наглашава како они, Срби, имају свој већ раније постигнут договор о томе.

“Према томе, Србија се у то не меша. Тај део, МАП, је њихово унутрашње питање, а у коначници и за НАТО Србија сигурно неће стајати на путу било каквог мешања у унутрашње ствари БиХ, цепања, дестабилизације… Оно што БиХ треба да уради јесте апсолутно да ствари које се тичу њене интеграције у НАТО договори на свом простору”, рекао је амбасадор Вукићевић.

Није усаглашено око три посто границе

Што се тиче споразума о граници између БиХ и Србије, те најављеним разговорима о размјени територије двије државе, он је рекао да треба казати да је 97 посто границе већ одређено, дефинисано, и извршена демаркација како се то каже.

"Три посто границе није урађено. Али, три посто значи нема 100 посто. Проблеми три посто су код хидроцентрала Зворник, Бајина Башта, код Рудог, и пруга Београд-Бар код станице Штрпци. Ми смо предложили БиХ да све то решимо на начин да заменимо територије. Територију коју ми добијемо заменили би неком другом”, објаснио је Вукићевић.

Он је говорио и о томе шта је, према стајалишту Србије, практична сврха замјене територије, да не буде то погрешно представљено, односно да се не створи такав утисак.

“Пруга Београд-Бар пролази кроз део територије БиХ, а по међународним стандардима ту би требало да се врши пасошка контрола. Ми немамо још ту пасошку контролу, али у сваком случају, прелазак границе отежава. Да се не би то дешавало, ми кажемо, ајде, ту ћемо да заменимо територије па ће то бити територија да слободно ваши грађани из БиХ могу да на станици Штрпци улазе и користе тај воз. Када је у питању Рудо, то је међуречје где су њиве с једне стране, с друге стране куће. То отежава људима да уберу љетину, прелазе границе. Па да и то решимо. Када су у питању две хидроцентрале, њих је изградила Електропривреда Србије и оне су у власништву Електропривреде Србије. Треба сервисирати турбине и опрему и са стране БиХ. То се без слободе не може да уради. И у том смислу ми смо тражили и једно парче земље око сваке од тих хидроцентрала. За контрауслугу бисмо дали део територије која би одговарала БиХ”, појаснио је Вукићевић.

Брза цеста Сарајево-Београд на чекању

Када је у питању изградња брзе цесте Сарајево – Београд, амбасадор Србије Станимир Вукићевић каже како “смо тренутно у фази чекања”.

“Што се нас тиче, ми имамо све. Направљена је студија и утврђена деоница и траса, а знамо отприлике колико ће све то да кошта. Када је у питању БиХ, она има у правцу од Вардишта до Сарајева два могућа правца. Није постигнута сагласност око тога. Ми предлажемо БиХ да направи студију и за један и за други правац па да се онда определи која је јефтинија и кориснија. Има једна трећа варијанта, коју ФБиХ предлаже, а то је да се искористи Коридор 5 ц до Зенице, од Зенице за Тузлу, одатле за Брчко, а послије према Бијељини и Кузмину, са укључењем на Коридор 10. То је за нас нешто ново. То није разматрано на заједничким седницама. Према томе, има доста решења за један исти пројекат. Видећемо шта ће бити”, навео је амбасадор Вукићевић.

(АА)