Кошарац одбио захтјев мљекара за увођење заштитних мјера

– Министарство спољне трговине и економских односа Босне и Херцеговине, на челу са министром Сташом Кошарцем, одбило је захтјев ентитетских и кантоналних удружења произвођача млијека за хитно увођење заштитних мјера на увоз млијека и млијечних прерађевина.

У званичном одговору који је на адресе произвођача стигао прије неколико дана наводи се да на основу тренутно достављених података није могуће утврдити испуњеност законских услова предвиђених домаћим прописима и међународним споразумима.

„Министарство сматра да достављени подаци представљају основ за даљу анализу, али да на основу тренутно достављених података није могуће утврдити испуњеност услова из претходно наведених прописа и поштовање обавеза које произилазе из потписаних међународних споразума“, наводи се у званичном одговору ресорног министра Сташе Кошарца.

Из министарства објашњавају да се прекомјерни увоз и настала штета процјењују на основу вишегодишњег периода од три до четири године, док су мљекари у свом захтјеву доставили податке само за 2025. годину и првих осам мјесеци 2026. године.

Поред тога, затражено је да се подаци разврстају по прецизним тарифним ознакама како би се јасно утврдило на које се тачно производе поремећај односи.

Министарство је такође указало на процедурални пропуст, истакавши да је захтјев потребно допунити и упутити путем надлежних ентитетских институција, те је предложило да се ова проблематика размотри и у оквиру Одбора произвођача, прерађивача и прометника млијека при Спољнотрговинској комори БиХ.

Шта су мљекари тражили?
Подсјећамо, удружења мљекара из Републике Српске, Тузланског, Зеничко-добојског и Средњобосанског кантона, која чине око 68 одсто укупне производње сировог млијека у БиХ, упутила су крајем септембра захтјев за хитно доношење привремених заштитних мјера.

Произвођачи су примарно затражили увођење заштитне царинске стопе, односно прелевмана, на увоз млијека и млијечних прерађевина у износу од 0,38 КМ до 3,19 КМ по килограму, зависно од категорије производа.

Поред тога, захтијевали су и увођење количинских ограничења кроз царинске квоте на бази трогодишњег просјека како би се зауставио неконтролисан прилив робе.

„Домаћи мљекарски сектор налази се пред потпуним колапсом узрокованим неконтролисаним и прекомјерним увозом млијечних производа по изузетно ниским, економски неоправданим цијенама. Званични подаци о увозу за првих осам мјесеци 2026. године, у поређењу са истим периодом прошле године, јасно указују на деструктиван тренд који директно уништава домаће произвођаче млијека, али и прерађивачки сектор“, упозорили су мљекари у свом допису упућеном министарству.

Свој захтјев правдали су подацима Управе за индиректно опорезивање БиХ који показују да је у првих осам мјесеци 2026. године увезено 33,34 милиона килограма млијечних производа, што представља физичко повећање у односу на исти период претходне године.

Са друге стране, упркос већој количини увоза, укупна финансијска вриједност пала је са 172 милиона КМ на 159,7 милиона КМ, јер је просјечна увозна цијена пала за 7,33 одсто.

Посебно су указали на увоз сирева чија се цијена кретала око осам КМ по килограму, док се сир из БиХ истовремено извози по просјечној цијени од 11,27 КМ по килограму, што по њима директно доказује да се на тржиште БиХ пласирају европски вишкови по цијенама нижим од произвођачких.

Мљекари су упозорили да је овакав притисак довео до стварања преко 30 одсто складишних вишкова код прерађивача, прекида откупа и драстичног пада откупне цијене свјежег сировог млијека за чак 30 одсто у већем дијелу земље.
Због тога су послали јасну поруку да у тренутним условима често раде само да покрију трошкове горива, усљед чега се фарме масовно гасе, а музна грла шаљу на клање, чиме се директно угрожавају прехрамбена независност земље и опстанак сеоских подручја.

(Цапитал) Фото: МСТЕО БиХ