Анализа: Нови, војнички режим у Звезди!
Бићете исто обучени, јешћете у исто време, заборавићете на слободне дане и цивилку! Промена правила по доласку Владана Милојевића на клупу црвено-белих.
Фудбал 15.06.2017 | 00:00
Навијачи ће на прву лопту рећи да су то нормална правила, посебно због чињенице да је Црвена звезда у добром делу прошле сезоне изгледала „распојасано“. Тачније, да се игра градила на темељима атмосфере и добрих међуљудских односа у свлачионици. Такав приступ је „радио“ по систему оне народне „Држи воду док мајстори оду“, тачније такав начин рада могао је само да донесе инстант успехе.
Некадашњи стратег Чукаричког, Јавора и Паниониоса принуђен је да гради кућу од темеља, да подвргне аудицији велики број играча и до краја јуна направи какав-такав такмичарски тим. А такав подухват захтева и нове принципе, који су за Владана Милојевића суштински стари принципи и који су га препоручили у доброј мери актуелном вицешампиону Србије. Оно што је радио у Чукаричком некадашњи либеро је само пренео у Љутице Богдана.
А добро упућени у збивања на Бановом брду тврде да се у време Милојевићевог „шефовања“ у Чуки, на пример, на тренинзима тачно знало ко из клуба сме да буде терену, ко поред терена, и које линије не смеју да се пређу... Илити, знало се прецизно ко шта ради, и ко шта не сме да ради.
Да ће такву дисциплину наметнути и у Звезди говоре и прве слике и видео-записи с припрема на Златибору. Разумљиво, играчи ће као да су прогутали траку говорити о никад тежим припремама, сјајном раду и занимљивом тренингу, али врло је могуће да су појединци из прошлосезонског кадра на Златибору доживели професионални шок.
„Ја се као тренер никада не ослањам на срећу, већ на рад и дисциплину“, једна је од првих реченица Владана Милојевића као тренера Звезде.
Делује као стеротип, али је нови шеф храбро загризао превелику, црвљиву јабуку. Јасно желевши да све црвљиво избаци из корпе пуне прелепих пупољака (читај: дечаци из омладинског погона). Рећи ће неко да је то сасвим нормално и природно за савремени фудбал, али није баш било уобичајено за Црвену звезду у протеклом периоду. Дакле, Милојевић је успоставио нова правила, а нека можемо да парафразирамо:
„Бићете идентично обучени у холу хотела и заборавићете цивлику, јер ми смо Црвена звезда.“
„Јешћемо сви у исто време, као тим. Само доручак може да има клизно време, од седам до осам часова.“
„Заборавићете на велики број слободних дана током прве фазе припрема.“
„Заборавићете на доскочице и јефтини хумор током тренинга. Бар док не направимо резултат. Јер ми смо Црвена звезда.“
ПРИМЕР ДУДЕ И ДАРКА МИЛИЧИЋА
Делује да су то неважни детаљи, али декан европске кошарке Душан Дуда Ивковић пре девет година желео да из репрезентације избаци Дарка Миличића, само зато што је током оброка у луксузном хотелу узимао сладолед намењен гостима са алл инцлусиве аранжманом.
„Момци, ми смо овде репрезентација једне земље. Ако сам рекао да нема сладоледа и да могу да вам преведем шта тамо пише онда нема - сладоледа. Ја кажем то једном, други пут, и онда највећи мангаш у екипи сутрадан узима сладолед. Ваљда да покаже како за њега моја реч не важи“, обратио се кошаркашима Ивковић, а Миличић је гледао у земљу.
Пре него што је преузео кормило Црвене звезде, Владан Милојевић је много времена провео размењујући мишљења са Звезданом Терзићем. Сигурно му је отворено говорио о постулатима рада који се, врло вероватно, неће свидети појединим играчима.
Без обзира на једнообразне изјаве сигурно ће неко од старије гарде или странаца, пре или касније, „заплакати“. Биће то изазов за Звездана Терзића да покаже снагу клуба или да на практичном примеру докаже да стоји иза Владана Милојевића. Наравно, ако некадашњи првак омладинске лиге уопште буде имао јако упориште у резултатима и ауторитету игре.
ПРИМЕР САВИЋЕВИЋА И ОСТОЈИЋА
То што ради Владан Милојевић није никакво епохално откриће. Тако су у комшилуку, мада се у Звезди гнушају таквих поређења, направили резултат у ери Александра Станојевића и Марка Николића. Проблем може да представља податак да је Црвена звезда највећи клуб у досадашњој каријери Владана Милојевића. Да ће константно бити под светлима рефлектора, под баражном ватром таблоидне и спортске штампе. И можда ће некад бити принуђен да направи компромис, бар мали компромис. Да зажмури на једно око јер ма шта тренери причали и како се понашали, у свлачионици и екипи нису сви једнаки. То је осетио у Чукаричком, или се бар тако прича. Наводно, велике заслугу за његову смену имао је Ненад Миросављевић јер није могао више да издржи војничка правила службе, имплементирана у фудбалски клуб.
Просто мора да буде једнакијих. У некој резуменој мери једнакијих, посебно јер играчи на Маракани нису редовно плаћени. Мораће Милојевић да повуче јасну границу компромиса да не би прошао као Милољуб Остојић. И он је почео рад у Љутице Богдана користећи војничке методе, али није препознавао класу и минули рад Дејана Савићевића.
„Био сам на одмору и прочитао Остојићеве речи о томе како су код њега сви исти. А где Дејо може да буде исти? Да се не бих свађао са њим, отишао сам тамо где нећу бити исти“, гласи реченица Дејана Савићевића, а Дејо је тог лета 1999. отишао у бечки Рапид.
Сада ни близу нема играча у Црвеној звезди који би требало да буде држан као мало воде на длану. Мали попуст заслужује само вечити капитен Милијаш, фронтмен великих сезона из ближе прошлости. Играч великог ауторитета који код млађих снага изазива страхопоштовање... Странци то нису, посебно што су Ле Талек, Руиз и Канга остали дужни навијачима и што су повремено добре игре поништили као поштанску марку очајним пролећним издањима (Боаћии Доналд нису у тој групи). А и поред свих грехова имали су загарантовано место. Сада ће морати да се повинују новим захтевима док су у клубу и да се суоче с мотивисаним, талентованим клинцима из омладинске школе који су спремни да „поједу лопту“ како би се изборили за своје место.
Дакле, Милојевић је успоставио нова правила. И то у клубу за који се спремао добар део живота. У Чукаричком је имао сјајне услове за рад, али није могао да нахрани професионални апетит победама у континуитету. Ево детаља који говори о томе: после пораза од Габале у Азербејџану већи део експедиције Брђана се опустио, заборавио је неуспех већ у авиону. Појединци су и точили виски, знајући да није било морања. И да се у Чукаричком ништа не мора.
Само је Милојевић гледао у једну тачку и последњи напустио авион, не осетивши да је авион давно на сурчинској писти. Детаљ који говори о посвећености тренера који воли војску.
Можда небитно само на прво и друго читање. Суштински - врло битно.
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар