Брадина: Злочин без казне

Преживјели и протјерани Срби из села Брадина код Коњица обиљежили су данас 25 година од злочина, који су у том селу починили припадници муслиманских и хрватских војних и паравојних снага.

Босна и Херцеговина 25.05.2017 | 17:51 На данашњи дан прије 25 година почео је напад на српско село Брадина. У три дана крвавог пира убијено је 26 Срба, већином стараца, жена и дјеце. Њихова тијела бачена су у јаму у порти Храма Вазнесења Господњег, а храм као и цијело село спаљени су до темеља. Они који су имали срећу да преживе, одведени су у логоре у којима су живот изгубила још 22 српска цивила, док се за тијелима пет лица и даље трага.

Покољ у Брадини преживјела је Јелена Глигоревић. Била је логораш са само 8,5 година.

"Сваки пут када дођем овдје на годишњицу злочина осјећам се страшно. Овдје поред храма је основна школа у којој сам била заробљена са 8,5 година. Умјесто да се школе сјећам као мјеста гдје сам учила прва слова, ја имам страх од те зграде", каже Јелена и додаје да су њу пустили након 5 дана док јој је мајка остала заробљена, као и отац и брат.

"Мајка је после неколико мјесеци ослобођена. Размјењена је. Отац ми је био у логору Челебић, а брат у логору Мусала."

Свештеник Милан Бужанин, парох коњички, истиче да ни након 25 година од стравичног злочина нико није одговарао.

"Неки процеси су покренути, али су оптужени умрли, тако да ниједан случај није завршен до краја", каже Бужанин и подсјећа да је прије рата у Брадини било 280 српских кућа са око хиљаду и 200 становника.



Данас је слика не само Брадине већ и цијеле регије знатно другачија.

"На подручју Коњица тренутно живи око 300 Срба већином стараца. Моја ћерка Софија је једино српско дијете у школи у Коњицу", објашњава свештеник Милан Бужанин и додаје да то довољно говори каква је ситуација не само у Коњицу и Брадини, већ и у цијелој парохији коњичкој која обухвата и Јабланицу и Прозор.

Преживјели и протјерани Срби из Брадине, Коњица, Јабланице и осталих мјеста ове регије расељени су широм Републике Српске, али и свијета. Окупљају се ријетко, обично на парастосима и поменима за убијене.

Сваке године са мјеста злочина одлазе са питањем - има ли правде за српске жртве?

(БН телевизија)