Партизанов јин-јанг: Сезона наших живота!
Урош Ђурђевић и Леонардо наоштрени за још један судар са Црвеном звездом!
Фудбал 26.05.2017 | 23:45
Створио га је Партизан. Једног вицкастог и неухватљивог. Другог снажног и мало озбиљнијег. Један без другог није вредео. Баш као што без тако здружених није могао ни тим из Хумске улице. Тек стопљен у целину постао је снажан. И важан. Рекордан, јер нико никад откако се игра фудбал у Србији (без Црногораца) није био тако продуктиван као што су то ове сезоне Урош Ђурђевић и Леонардо да Силва. Чак и да их нисте ниједном гледали како играју или тресу мреже, пред једним податком концепт дуализма добија смисао: збирно су дали 48 голова у првенству.
Зато:
„Ово је најбоља сезона у мом животу“, не оставља дилему Лео, у разговору за МОЗЗАРТ Спорт.
Наслања се загледан у будућност.
„Појма нисам имао да ћемо довде да добацимо. Добро за мене, добро за Ђурђевића. Најбоље за Партизан. Ни сад не верујем колико смо добри. Као што не верујем да ће неко тако брзо да сруши наш рекорд. Можда се тек за три-четири године појаве двојица слична Урошу и мени. Не пре тога“.
Онда, мало у прошлост:
„Све нам је ишло од ноге, али није пало с неба. Морали смо да запнемо. И јесмо. И ја и Ђука. Само, не би вредели наши голови ништа да није било подршке тима. Сјајне енергије тренера Марка Николића. Ова титула је последица екипног залагања. Партизан је био јак као колектив, нас двојица смо само поентирали. И кад је било минус девет и кад смо десет месеци пратили Звезду, и кад су ми зимус, иако сам добијао понуде, говорили „мораш да останеш, јер идемо на титулу“, све време нам је неки глас изнутра говорио како ће они да изгубе једну утакмицу. Та вера нас је оставила у трци, дала снагу да истрајемо“.
ДОШЛО МИ ДА ПЛАЧЕМ КАД СМО УЗЕЛИ ТИТУЛУ
А није било све једноставно на почетку. Посебно не за некадашњег првотимца руског Анжија, који је у Хумску 1 стигао после шестомесечне паузе, пропустивши двомеч квалификација за Лигу Европе, а на првом тренингу, кажу сведоци, тражио је од кондиционог тренера да се врати у свлачионицу после само 20 минута. Зато, кад се спремио и ухватио залет, што кажу навијачи „деловало је као да је на мотору“. Остављао је противнике у прашини својих успеха.
„Партизан ме је вратио у живот. Пружио ми руку кад ми је бло тешко. Моје је било да поверење оправдам. Овде се осећам као да сам код куће, наишао сам на породичан односу у клубу, брзо се скапирао са навијачима, приметио топлину на сваком кораку, било на стадиону, било на улици. Људи ме препознају и мени популарност прија“.
Конкретно:
„Кад смо освојили титулу хтео сам да плачем. Од среће, разуме се. Никад у животу нисам наишао на тако добре људе као што су у Партизану. И око њега. То
што су нам приредили Гробари после завршне утакмице првенства ћу памтити вечно. Бакље, песма, вожња отвореним аутобусом, загрљаји са навијачима... Ево, сад ме пође језа“.
ЛИГА ШАМПИОНА - КО ТО НЕ БИ ВОЛЕО?
Леонардо да Силва Соза је углавном био неухватљив за противничке дефанзивце. Посебно опасан по Црвену звезду. Решио је два од три вечита дербија у првенству. Дао је гол за 1:0 у Хумској, па два комада на Маракани у првом колу плеј-офа (3:1). Јасно је: једна је од главних узданица струке пред последњи окршај у сезони, са истим противником. Овога пута у финалу Купа Србије.
„Обожавам те утакмице са Звездом. Добар је то тим, али мислим да смо бољи. Показали смо. Ривалство два клуба је међу три, четири највећа у Европи, природно је што се радујем још једном мечу. И хоћу опет да дам гол. То ми је велика жеља, знам да би у том случају корист имали и ја Партизан“.
Није ни чудо што је Бразилац наоштрен. Може да се деси да му суботњи дуел буде последњи у црно-белом. После фантастичне сезоне налази се у епицентру тржишта кад је у питању највреднија роба Суперлиге. Чини се да је у дилеми, јер с једне стране може сјајно да заради, а с друге му се нуди - јуче почели преговори - останеак до краја квалификација како би повео Парни ваљак ка Лиги шампиона. Као што је пре седам година то урадио његов земљак Клео.
„Видео сам да ме жели ПАОК. Чуо сам за то, али до мене конкретна понуда није стигла. Знам колико је људима важна Лига шампиона. Ево, реците ми, који играч не би волео да се опроба у том најјачем такмичењу европског фудбала? Нормално, желим и ја тако нешто, међутим, пре свега морам да причам с људима из клуба, видим њихове планове, они саслушају моје. Све ћемо радити у договору. Није проблем да останем у Партизану, али не могу сто посто да потврдим да ће тако бити“, додао је Леонардо.
ЧЕТИРИ ВЕЛИКА ЦИЉА УРОША ЂУРЂЕВИЋА
Ако је Леонардо, како га својевремено представише у Партизану „странац какав није виђен на нашим просторима“, онда је Урош Ђурђевић највећи погодак црно-белих од домаћих играча последњих неколико сезона. Доведен на изричит захтев тренера Марка Николића, 23-годишњи шпиц је експлодирао, разгртао све пред собом и сезону завршио као први стрелац Суперлиге (24 поготка, колико и Бразилац, али на мање утакмица) и освојеном титулом. Каже, остварио је тек половину циљева зацртаних прошлог лета.
„Одлука да се вратим у Србију и потпишем за Партизан је најбоља у мојој каријери. Играм фудбал свог живота. А тек сам освојио првенство и Златну копачку. То није све. Рекао сам да ме интересују само највећа достигнућа. Што значи, идем по трофеј у купу, а онда и са младом репрезентацијом на медаљу на ЕП у Пољској. Верујем и да су преостала два циља достижна“, сталожено, остављајући утисак да је гладан успеха, прича Ђурђевић.
Прву шансу да обогати личну и клупску колекцију имаће у суботу, од 18.00 кад у Хумску 1 стиже Црвена звезда.
„То је посебна утакмица нашег фудбала. Од девет могућих бодова у првенству узели смо седам. Наравно, не мора ништа да значи, али може доста да покаже. Чини ми се да смо показали какав смо тим, баш у директним дуелима са црвено-белима, али остало је још снаге, жеље, богами и мотива, да славимо и трећи пут. Поготово што није обичан, већ меч за трофеј“.
ВОЈВОДИНИ НАЈЛЕПШИ, ЗВЕЗДИ НАЈДРАЖИ
Његова увертира је бурна. Са Маракане између редова оспоравају Партизанову титулу, тренер Звезде Бошко Ђуровски у најави куп дуела рече „да видимо ко је бољи“.
„Нормално је да тако причају људи из супротног табора. То могу да разумем, имајући у виду ривалство. Једино не могу да се сложим с појединим оценама које колају по јавности да је наша титула незаслужена. Како то, а иза себе имамо 36 утакмица без пораза? Не може то било ко. Реч је о подухвату европских размера, илустративном о играчкој, али и психолошкој снази Партизанових играча“.
Ђурђевић је фудбалски предатор. У казненом простору и око њега. Можда некад промаши зицер(е), међутим, његова вредност је што се баци за лопту као да игра кошарку, освоји је, сам себи поново створи шансу, зато се надавао и ефкетних голова.
„Најлепши је, по мојој оцени, онај фелшом против Војводине у реваншу полуфинала купа. Било је још допадљивих, попут поготка у рашље на Бановом брду, маказица Вождовцу, међутим, најдражи је, без дилеме, за 1:1 против Звезде. По два основа: постигнут је у најзначајнијој утакмици нашег фудбала, а директно је спречио да се бодовни заостатак за тадашњим лидеорм повећа. Кад смо то издржали, знали смо да можемо да постанемо шампиони“.
УЖИВАЊЕ ИГРАТИ СА ЛЕОМ, НАШ РЕКОРД НЕКО ЋЕ ДА СРУШИ
Између осталог, благодарећи тандему „Ђу-Ле“, заслужном за 48 голова. Иако су средином пролећа колале незваничне приче да Урош и Леонардо нису у тако добрим односима ван терена. На њему дефинитвно јесу.
„Где ћете бољег детаља од тога у каквим смо односима од моје асистенције Леу у другом полувремену утакмице с Младости, постигао је свој други гол на мечу и стигао ме на врху листе стрелаца? Зар бих то урадио да, наводно, нисмо добри. Те приче не пију воду. Уосталом, дали смо заједно 48 лигашких голова и поставили рекорд Србије. Рекорди постоје да би се границе померале, па ће и нас неко једног дана да свргне с трона, али је било уживање играти ову сезону. За Партизан и са Леом“.
Да ли и наредну - то интересује Гробаре?
„Не могу да кујем велике планове унапред, кад ни ове нисам још реализовао. Дакле, прво у суботу да узмемо дуплу круну, па да као капитен младе репрезернтације из Пољске донесем медаљу, јер сматрам да ова генерација има квалитет за највеће домете. Изазовно је пробати да се домогнемо Лиге шампиона. Мени уговор истиче тек за две године, сад ми је полазна основа за евентуални трансфер далеко боља него док сам био у Раду, јер играње у Партизану отвара нове видике и јаче одјекује у Европи“.
Јин и јанг - Урош Ђурђевић и Леонардо. Црно и бело у једном. Јединство супротности на радост Гробара.
Погледајте све голове које су заједно постигли ове сезоне у Суперлиги.
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар