Додикове лажи

По дифолту грађани би требало да вјерују предсједнику и управо зато предсједник не би требао/смио безобзирно лагати. Поједине Додикове лажи, небројено пута изговорене да су готово претворене у „истину“, овај текст разобличава у потпуности.

Република Српска 19.05.2017 | 14:19 Колико пута сте од Милорада Додика чули већ отрцану причу да су га „СДС-ове власти“ оптужиле само зато што је својим министрима купио одијела? Чисто да се министри не би „брукали пред свијетом“.



Сјећам се кад га је Миломир Марић у емисији „Ћирилица“ упитао да ли је и он на тај начин куповао одијела. Додик је то занијекао тврдећи да је он одувијек имао пара. Елем, и оптужница и пресуда су сагласне: Додик је по овом основу, те преко „министарских додатака“, себи прибавио имовинску корист у износу од 66 000 конвертибилних марака (КМ).

Елем, лаж је и да га је процесуирала СДС-ова власт. Чињенице су сљедеће: Главна служба ревизије Републике Српске извршила је ревизију рада владе Милорада Додика од 1998. до 2000. године. Све откривене незаконитости и неправилности Служба ревизије адекватним извјештајем доставила је надлежном/бањалучком тужилаштву.

Значи, то да је Милорад Додик тешко кршио законе и прописе утврдио је НАЈБОЉИ и НАЈПОШТЕНИЈИ службеник институција Републике Српске – господин Бошко Чеко! Након тога Чеко је извршио своју законску обавезу и тужилаштву предао доказе Додикових марифетлука. Нема то, дакле, никакве везе са „политичким одмаздама“ како то Додик годинама лажно тврди.

Бањалучко тужилаштво је по Чекином извјештају спровело истрагу, те оптужило Додика и министра Новака Кондића због вишемилионских незаконитости. Суд је потврдио оптужницу и почело је суђење, но о томе на крају текста.

У чему су се састојале Додикове злоупотребе службеног положаја?

Оптужницом је терећен по 32 ставке прибављања противправне користи себи и другима, али сам због капацитираности текста издвојио само неке. Тачно је да је Додик у два наврата себи и министрима додијелио по 1 500, те 3 000 КМ за куповину одијела.

Међутим, оно шта је у било много спорније јесте тзв. министарски додатак. Сопственом одлуком Додикова влада увела је овај „приде додатак“ на плату прво у износу од 2 000, а потом и на 3 000 КМ. Колико ме сјећање служи тадашња министарска плата износила је неких 700-800 КМ, колико су мјесечно примали и примаријуси медицине или универзитетски професори. Произилази да су министри своја примања незаконито увећавали 4-5 пута.

Елем, наведене незаконитости јесу оштетиле буџет, а ли је све то ситница у односу на трошкове „куповине лојалности“. По само њему знаном нахођењу и избору Додик је за тадашње (и данашње) прилике појединцима додјељивао огромне новчане износе за „стамбено збрињавање“.

Но, суђење због описаних кримена тек је лакрдија незапамћена у савременом свијету. Примјера ради, Додик се бранио да су сви кримени у ствари представљали одлуке владе. Но, Главна служба ревизије утврдила је да у добром дијелу случајева уопште није било засједања владе на дан кад се тврдило да је нека одлука донесена.

И није требала Додику никаква сједница обзиром да је на цедуљицама писао министру финансија Новаку Кондићу колико да исплати наведеном лицу, а овај је то само просљеђивао на благајну (према пресуди).



Скандалозно је кад се једна влада „брани“ тврдњама да је службену документацију држала по подрумима у најлонским кесама, због чега је „разумљиво“ да нема записника са сједница. Зато су свједоци, најближи Додикови сарадници и они који су током његове владавине понајвише „омастили бркове“, тврдили како се „сјећају“ баш тих спорних сједница чији записници недостају.

Можемо и даље набрајати ружне аспекте ове пресуде, али је много важније изрећи есенцију. Видите, пресуда је донесена пред крај 2005. године, значи кад је већ свима било јасно да Додик поново преузима власт. Питање је било само: да ли ће власт преузети мирним путем или понављањем државног удара (као 1997.)?

Што се тиче навода о поновљању државног удара ускоро слиједи текст о тим догађањима (везано за поменуто „куповање лојалности“ у полицијским структурама). Но, овде морам отворити питање: одакле Додику новац да га тако дијели „и шаком и капом“? Одговор је врло јасан. Одмах по преузимању власти 1998. године са Мадлен Олбрајт договорио је прву траншу америчких кредита и донација у износу од 100 милиона долара.

Како сам то већ описивао у фељтону „Битка за Радована“ (потражите фељтон на Нет-у) и другим текстовима Американци су, нормално са познатим домаћим издајницима, тек 1997. године окупирали до краја Републику Српску, а потом и формирали марионетску владу. Морали су „своју владу“ и новчано помоћи! Но, суштина таквог америчког понашања огледа се у тада већ увелико започетим припремама бомбардовања Србије.

Значи, није Додик куповао лојалност појединаца само зарад сопствених политичких интереса, него као НАТО агент и у сврху злочиначког плана коначног сламања српског народа са обе стране Дрине. Зато ми је важно објелоданити ко је и колико добио „прљавих америчких долара“ донираних у сврху уништавања сопственог народа.

Толико за сада, уз подсјећање како је ово тек „увод“ у много болније и теже теме...

Извор: бориславрадовановиц.блогспот.ба