Незнање Сребренке Голић: Зна како се додворити Додику

У изјави за један медиј од 21.3.2026. године Сребренка Голић је показала елементарно незнање када се ради о уставној надлежности Вијећа народа Републике Српске којим она, нажалост, предсједава.

Пише: Др Милан Благојевић

Али њу то њено незнање не погађа, пошто она зна нешто друго, а то је како да се додвори Милораду Додику и да на основу тога постигне све што је постигла у задњих 20 година - да, између осталог, дуго година буде Додикова министарка, а сада и предсједавајућа Вијећа народа Републике Српске.

По том изопаченом обрасцу њој овдје ништа друго и не треба, а најмање знање.

С обзиром на то, не могу а да не укажем на њено незнање.

Рече Сребренка у вези са одлуком Народне скупштине од 17.3.2026. године о избору треће по реду владе Саве Минића да су се клубови конститутивних народа у Вијећу народа дан након усвајања те одлуке Народне скупштине: "изјаснили да не постоји повреда виталног националног интереса код избора нове Владе Републике Српске".

Остављајући сада по страни то да Сребренка не рече да ли је тим поводом одржана сједница Вијећа народа, јер Пословник тог вијећа прописује да се мора одржати сједница, а не да се делегати изјашњавају телефоном или мејлом, у претходно цитираној Сребренкиној изјави очигледно је незнање.

Наиме, Сребренка рече да нема повреде виталног националног интереса у вези одлуке Народне скупштине о избору треће Минићеве владе, не знајући да сам ја, када сам објашњавао неуставност те одлуке Народне скупштине, указао на одребу важећег Амандмана ЛXXВИ тачка 1. Устава Републике Српске, којом је, поновићу, прописано да:

"прописи које изгласа Народна скупштина, а који се тичу питања виталног националног интереса било којег од конститутивних народа ступају на снагу тек након усвајања у Вијећу народа".

Одлука Народне скупштине о избору Владе је пропис који се тиче питања виталног националног интереса конститутивних народа, јер Устав Републике Српске јасно прописује колико у тој влади може, односно мора бити министара из реда конститутивних народа, па је управо због тога свака одлука Народне скупштине о избору Владе пропис који се тиче питања виталног националног интереса.

Дакле, из претходно цитиране уставне одредбе је више него јасно да она наређује да пропис који се тиче питања виталног националног интереса мора бити усвојен и у Вијећу народа, без обзира на то што клубови конститутивних народа у том вијећу сматрају да није повријеђен витални национални интерес ниједног народа.

Другим ријечима, Устав Републике Српске наведеним амандманом прави јасну разлику између појма "усвајање прописа у Вијећу народа", на једној, и питања да ли постоји или не постоји повреда виталног националног интереса неког од конститутивних народа, на другој страни.

Е ту, на том мјесту, се види Сребренкино незнање, јер она се држи само једног стабла у шуми - оног да ли има изјашњење да не постоји повреда виталног националног интереса, не знајући за шуму (Устав Републике Српске) у којој има и стабло (Амандман ЛXXВИ) које заповиједа да и Вијеће народа мора УСВОЈИТИ пропис који изгласа Народна скупштина, ако се он тиче питања виталног националног интереса било којег од конститутивних народа, без обзира што има изјашњење да не постоји повреда виталног националног интереса.

Још једноставније речено, наведени амандман на императиван начин прописује да није довољно само рећи, како мисли Сребренка, да има изјашњење да не постоји повреда виталног националног интереса, већ тај амандман тражи да Вијеће народа донесе одлуку којом и оно усваја пропис који је усвојила Народна скупштина, а који се тиче питања виталног националног интереса било којег од конститутивних народа, након чега се и та одлука о усвајању прописа коју је донијело Вијеће народа треба објавити у "Службеном гласнику Републике Српске" да би била обнародована, чиме се омогућује ступање на снагу датог прописа. 

А не да ја, како ме у свом незнању позива Сребренка у њеној изјави од 21.3.2026. године, дођем код ње у Вијеће народа и да сам тако, рече Сребренка, "могао извршити увид у комплетну документацију".

Тужно је и јадно Сребренкино незнање, јер она би умјесто да оно што треба да ради Вијеће народа и што треба да буде објављено у "Службеном гласнику Републике Српске", буде замијењено тиме да грађанин од случаја до случаја моли да га Сребренка прими, па да код ње завирује у оно што му она да.

Туга је то и јад, не само Сребренкино незнање и неуставна пракса коју су она и други успоставили као своје правило понашања у Вијећу народа, супротно Уставу Републике Српске, већ је то и колективна трагедија и јад Републике Српске и њеног становништва. Ништа друго и не заслужујемо, јер управо већина тог становништва није ништа боља од Додика и Додикове Сребренке. Та јадна и биједна већина је и довела и одржава све ове године на власти овај клијентелистичко-предаторски режим.

Овај текст је намијењен не само Сребренки, већ и Ненаду Стевандићу, јер је и он 21.3.2026. године путем друштвених мрежа изнио "размишљања" о овој теми, која су у битном као и незнање Сребренке Голић.

Аутор: Др МИлан Благојевић