Графити: Умјетност или вандализам?

На спомен графита већина нас помисли на разноразне натписе или шарене цртеже на зидовима јавних површина најчешће нацртане бојама у спреју. Од када су настали изазивају раличите реакције - од неприхватања до дивљења.

Република Српска 19.05.2017 | 10:30
Графити: Умјетност или вандализам?
Графити су један од најстаријег типа умјетности којом је човјек остављао свој траг у свијету. Неки ће их чак упоредити са првим цртежима у пећинама.

Историја графита какве данас познајемо почиње од појаве боје у спрејевима раних шездесетих година прошлог вијека у Њујорку. 



Такође  се повезују са развојем хип хоп културе чији су се сљедбеници користили графитима како би дали до знања друштву да их престане подцјењивати.

Графити представљају умјетност коју волиш и цијениш, или не подносиш. У коју год групу људи спадате, бар једном сте застали поред неке зграде покушавајући одгонетнути шта су графит умјетници представили својим дјелом.

"Неко жели да остави доста лијепих боја, неко жели да провуче неки текст, неко жели да покаже некоме да му је стало до њега, неко жели да покаже свијету да он зна то да ради", каже за БН телевизију Данијел Вујановић.



Сакривен по ћошковима забачених улица, зидовима оронулих, забачених и старих зграда, овај вид умјетности је увек био ту са нама, и увијек ће бити.

Графита има разних. Од једноставних натписа и потписа до цртежа који показују завидне цртачке вјештине, па се поставља питање можемо ли их све заиста сврстати у исти кош с вандализмом или би неке требали његовати као тип умјетности јер умјетност је увијек провоцирала и показивала стање друштва свога времена.



"Ја сам графите упознао кроз хип хоп културу и дефинитивно нису неки лош рукопис на зиду него ту има доста елемената који се прате кроз све експресије које одређени људи који се баве графитима користе у даљем свом раду. Тако да разлика између неких обичних рукописа на зиду и графита дефинитивно постоји", додаје Вујановић.

Графитима се често изражавају политичке поруке, отпор власти и систему, када се жели исказати незадовољство постојећим стањем. Нажалост, постоје и они који преносе мржњу и нетрпељивост према другом и другачијем. Захваљујући њима графити се доживљавају као вандалски чин.



"Ја сам мало анализирао те врсте порука и графита, произвођење некаквих страхова. Чак имам информацију да су тада неке поруке, графити који су упозоравали на нешто што не ваља да су то пислаи  они којима би те поруке требало да буду намјењене", каже за БН телевизију социолог Драго Вуковић. 



За разлику од таквог вида комуницирања графити који представљају умјетност красе многе свјетске метрополе. Код нас још увијек маргинализовани, али постоје појединци који желе пробудити и друге да покажу свој таленат.

"Нажалост у Бијељини је јако мало људи који уопште тако нешто раде, а мислим да је то јако лијепо, доста боље од сивих и било којих једнобојних зидова", напомиње Вујановић. 



Након првог осликаног мурала Меше Селимовића, Вујановић је, како каже, добио подршку града.   У овом сивом времену, мало шаренила ипак не шкоди.



БН телевизија

Коментари / 1

Оставите коментар
Name

Оља

19.05.2017 10:50

Све зависи, ако имамо на уму само слободу као најврједнију универзалну категорију, то је умјетницки израз, а са становиста норми и прописа, онда је вандализам. Рецимо, за некога је и мурал умјетност, за некога рузење објекта. Дакле? Одговор није лако дати.

ОДГОВОРИТЕ