ЛШ - Јака веза Монака и Јувеа: Трезеге, Анри, Југовић…

У сусрет занимљивом полуфиналу Лиге шампиона у ком се састају "први напад" и "прва одбрана" такмичења - подсетимо се који су то фудбалери носили и дрес Монака и Јувентуса.

Фудбал 02.05.2017 | 23:30 Монако и Јувентус одлучиваће о финалисти Лиге шампиона!

Славни италијански клуб покушаће да се домогне свог деветог финала, славили су у свега два и по том негативном скору су "најуспешнији" у овом такмичењу, док ће Монако, који је не тако давно био у другој лиги, покушати да дође до свог другог финала у последњих 13 година.

Стилови фудбала су сасвим другачији, и због тога ћемо имати поделу око подршке!

Монако се ослања на младе таленте и нападачки фудбал, без много размишљања о томе како сачувати мрежу, док је Јуве "стара школа" италијанског фудбала.

Умеју да играју "на резултат" и прво крећу од одбране која је и примила најмање погодака у овогодишњем издању Лиге шампиона, а Буфон, Бонући и Кијелини, уз свесрдну помоћ свих осталих играча - јер се одбрана игра тимски, сачували су и трио Барселоне и нису примили гол за 180 минута.

У сусрету ових тимова - подсетимо се који су славни фудбалери носи и црвено-бели француске екипе, али и италијанску моду у црно-белом издању.

Било их је много...

ДАВИД ТРЕЗЕГЕ (1977)

Кренимо од оног најпознатијег примера и играча који је оставио дубок траг у оба тима.

Француз аргентинских корена је каријеру почео у Платенсеу, али је већ са 18 година стигао у Монако и дебитовао за "кнежеве". Одиграо је 93 меча за тим са Азурне обале и постигао 52 гола, а након освајана Европског и Светског првенства са "триколорима" стиже на север Италије где ће провести ДЕСЕТ година.

Успоставио је сјајно партнерство са Алесандром дел Пјером и био шампион Италије четири пута (рачунајући и одузете титуле због Калчополија).

Одиграо је 318 утакмица за Јуве и постгао чак 171 гол.

ОЛИВИЈЕ КАПО (1980)

Још један од Француза, укупно их пет има.

За разлику од свог претходника - овај везни фудбалер није оставио нарочит траг у "старој дами", али га Јувентус није платио ни динара Оксеру.

Стигао је 2004. Године и одиграо 14 утакмица за Италијане, да би већ наредне сезоне био позајмљен Монаку за који је био много редовнији и стигао је да скупи 25наступа и да се упише у стрелце пет пута. Напустио је Јуве и у наредној сезони, када су кажњени играњем у Серији Б, а у каријери је играо за Леванте, Бирмингем, Селтик, Виган и тако даље.

МАРКО ДИ ВАЈО (1976)

Нови нападач на листи, али Италијан.

"Шпиц" из Рима није оставио нарочито дубок траг ни у једном од два тима, али је постигао без обзира на то неколико важних погодака, углавном улазећи са клупе у другом полувремену.

Он је у Јуве стигао 2002. године из Парме, али у жестокој конкуренцији нападача није могао да да дође до праве форме као код "млекаџија".

Освојио је Скудети и играо финале Лиге шампиона против Милана 2003. Године, а онда наредне преко Валенсије, где се задржао две сезоне, стигао у Монако.

Одиграо је 35 мечева и постигао 8 голова пре него се у јанурау 2007. вратио у Италију.

КРИСТИЈАН ВИЈЕРИ (1973)

Када је Ди Вајо био на Азурној обали, друштво му је правио шмекер италијанског фудбала Кристијан Вијери, један од фудбалера који је много тога искусио у животу и играо је за "сто" клубова.

Вијери је један од оних који су играли за три највећа италијанска клуба - Јуве, Милан и Интер, али је ипак код "неразура" оставио најбољи утисак.

Он је "јувентино" постао 1996. године, плаћен је Аталанти 2,5 милиона евра, а његови голови у Лиги шампиона су били од драгоцене важности. Постигао их је шест, али није успео да се упише у финалу против Борусије из Дортмунда које су "милионери" добили 3:1.

Петоструко су наплатили његов трансфер у Атлетико Мадрид, а у Монако је стигао у позним играчким данима након одласка из Милана у ком се задржао само једну сезону.

Није много дуже био ни "кнез" - 11 мечева и 5 голова.

ТИЈЕРИ АНРИ (1977)

Са нападача који се нису прославили у Монаку, прелазимо на онога који није у Јувентусу.

Партнер Давида Трезегеа у Монаку, али и Француској репрезентацији, током деведесетих први је "повукао" ногу на Апенине и стигао у Јувентус у прохладном јануару 1999. године за не тако малу своту од 10,5 милиона фунти.

Није играо на својој правој позицији, није му лежао италијански стил фудбала, па је дао само 3 гола на 16 утакмица и већ на лето се преселио у Арсенал.

Из ове перспективе најбољи могући потез за њега, али да ли је Јуве пожурио?

Један од најбољих нападача 21. века тек је у Арсеналу постао "стрелац" какав се ретко виђа, а за пет година у Монаку одиграо је 141 меч и дао 28 голова.

Спада у ред најбољих изданака њихове школе, а садашњи нападача "кнежева" Килијан Мбапе важи за његовог правог наследника и управо ће он бити највећа "зачкољица" у предстојећим дуелима.

СЕРХИО АЛМИРОН (1980)

Овај Аргентинац стигао је у Јувентус из Емполија када се "стара дама" вратила у Серију А, али и он, попут многих играча који су стигли у том прелазном року - није ни близу био играч за овакав клуб.

Централни везни, кога је красила агресивност, плаћен је великих девет милиона евра и требало је да чини партнерство на средини терена са Тијагом Мендешом, међутим више простора је добијао искусни Кристијано Занети са којим је Јуве и освојио Серију Б.

На полусезони је прослеђен Монаку, али је одиграо 11 мечева и дао два гола.

Потом се преселио у Фиорентину, Бари, Катанију…

ВЛАДИМИР ЈУГОВИЋ (1969)

Прелазимо на везисту који је за разлику од свог претходника оставио траг.

Владимир Југовић је поникао у Црвеној звезди са којом је био шампион Европе 1991. године, а у Италију га је довео Вујадин Бошков који је тада са успехом водио Сампдорију. Одлични Југовић је три године играо у Ђенови пре него што га је Јувентус позвао…

Провео је две сезоне у Торину и освојио Скудето и Лигу шампиона 1996. године, управо његовим пеналом у четвртој серији Јуве је стигао до другог "ушатог".

У Монако је стигао у позним играчким данима 2001. године и за две сезоне одиграо 19 утакмица, али се ниједном није уписао у стрелце.

Са "кнежевима" има Куп Француске.

МОРГАН ДЕ САНКТИС (1977)

Једини голман са листе.

"Прекаљени" Морган де Санктис је актуелни чувар мреже Монака, али је тренутно резерва одличном Данијелу Субашићу који брани изванредно последњих неколико сезона.

Де Санктис је у Монако стигао 2016. године након што му је истекао уговор са Ромом, а питање је да ли ће наставити каријеру након ове сезонер јер је пре месец дана прославио 40. рођендан и јасно је да се пензија ближи.

За Јувентус је играо у млађим данима, али због велике конкуренције, у виду Анђела Перуција, за две сезоне је одиграо три меча.

Потом је отишао у Удинезе и "направио име".

ПАТРИС ЕВРА (1981)

Враћамо се поново на Французе.

Један од најбољих левих бекова у 21. веку играо је и за Јуве и за Монако у финалима Лиге шампиона, али је његов тим 2004. године поражен од Порта (3:0), а 2015. од Барселоне (3:1).

Многи га сматрају продуктом Монакове школе фудбала, а заправо је поникао у Марсали, па, занимљиво, играо у Монци док није постао стандардан у Ници.

Стигао је у Монако 2002. године са епитетом једног од већих француских талената и то је показао у чети Дидијеа Дешана која је неочекивано дошла до финала Лиге шампиона, па га је после 120 утакмица у црвено-белом заволео Манчестер јунајтед у коме је оставио најдубљи траг.

У позним годинама је стигао у Јуве и одиграо две и по сезоне, релативно успешно.

Изгубио је брзину, био кривац код неких голова у Лиги шампиона (Бајерн), али је све у свему оставио позитиван утисак код навијача "старе даме" - 53 меча и три гола.

РУИ БАРИОС (1965)

Најстарији и најситнији са листе!

Омалени офанзивни везиста (160 цм) из Португала је продукт школе фудбала Порта, мада је прве кораке направио у Ковиљи и Варзиму, да би након једне добре сезоне, у којој је освојио и Суперкуп Европе, стигао и Јувентус и узео дрес са бројем осам.

Кажу да је одбио десетку тек пензионисаног Мишела Платинија.

Играо је две сезоне за Јувентус и освојио Куп УЕФА са овим тимом - 60 утакмица и 14 голова - да би исто толико погодака дао на 21 мечу више за Монако, у ком је провео три сезоне.

Играо је у финалу Купа победника купова против Вердера, али су Немци били бољи.

ЛИЛИЈАН ТИРАМ (1972)

За крај смо оставили велико име!

Сигурно најбољи дефанзивац који је играо у историји Монака и сигурно један од најбољих које је Јувентус имао, а када причамо о њима - знате већ каква су имена у оптицају!

Лилијан Тиран је рођен првог дана 1972. године у Гваделупеу, али је и он стигао брзо у Француску, тамо заиграо фудбал, а скаутинг служба Монака препознала је да ће бити велики фудбалер, па је за њих дебитовао 1991. године.

У наредних пет година одиграо је 193 меча и дао 11 голова, али је са "кнежевима" освојио само један трофеј у Купу Француске.

Пут је био логичан, стигао је у Италију, у моћну Парму из деведесетих, па је у још наредних пет година освојио Куп и Суперкуп те земље, али још важније УЕФА куп. "Млекаџије" су одлично зарадиле на њему и Буфону, а он се 2001. године преселио у Торино у трансферу вредном 40 милиона евра.

И за Јуве је играо пет година, све до скандала Калчополи, а у 250 утакмица дао је један гол.

Ни тренерска веза није изостала, па су тако Дидије Дешан и Клаудио Ранијери водили обе екипе, с тим да је легендарни француски фудбалер и играо за Јувентус добрих пет сезона.

Извор: мондо.рс