Прича: "Бјежала сам из болнице да шутем неку лопту на кош"!
Судбина Наташе Ковачевић је позната скоро свима. . . !
Кошарка 30.04.2017 | 20:15
"Док сам лежала у невероватним боловима, неколико секунди после несреће, одлучила сам да не проведем остатак живота у размишљању зашто се то догодило баш мени", казала је Тањугу некадашња кошаркашица Наташа Ковачевић.
Млада, упорна, победничког духа, Наташа је истрпела све тешке невоље, операције, суочавање са престанком сјајне каријере…
У једном моменту она се са протезом вратила на кошаркашки терен. Једноставно није одустала од нових животних победа.
Наташа је сада, у 22. години, председник женског кошаркашког клуба Црвена звезда. Недавно је издавачка кућа "Вукотић медиа" објавила аутобиографију Наташе Ковачевић "Кораци".
У разговору за Тањуг Наташа Ковачевић истиче да је њена аутобиографија успела ако само једна особа после читање књиге одлучи да позитивно гледа на живот.
"Док сам у боловима лежала на трави одлучила сам да се нећу обазирати на то шта је било и да нећу имати велика очекивања од будућности. Стала сам иза одлуке да нема предаје и да ћу прихватити све изазове који ме очекују. Много љубави и позитивне енергије сам добила после несреће и због тога сам посебно срећна", казала је Ковачевићева.
Садашња председница КК Црвена Звезда сећа се како је настала идеја о њеној аутобиографији.
"Прича о књизи почиње 2015. године када сам у Будимпешти одиграла своју прву ревијалну утакмицу у организацији ФИБЕ "Легенд гаме". Пред почетак те утакмице Дејан Томашевић и Драган Ђилас су ми уручили књигу. На корицама књиге преко мог лица писало је "Игра лепоте". Када се утакмица завршила и када сам погледала књигу мало боље, схватила сам да су странице биле испуњене белином. Није било слова. Томашевић и Ђилас су желели да ме инспиришу на писање", сећа се Наташа.
Она напомиње да се није надала да ће две године касније њена аутобиографија бити на полицама књижара широм Србије.
"Имам само 22 године и верујем да сам исувише млада за аутобиографију. Није ми се допала идеја о књизи јер данас има пуно књига које никада нису заслужиле да то постану. Када сам сазнала да ћу књигу радити са генијалним новинаром Политике Александром Милетићем одлучила сам да се препустим тој литералној авантури", каже кроз смех Ковачевић.
Са осмехом говори о деловима књиге који описују њено детињство.
"У књизи има интересантних делова, нарчито око мог одрастања. Данас деца одрастају из технолошка помагала, а ја сам по цео дан била на кошаркашком терену уз предивне људе. Рођени брат ме звао ЕПП јер је била велика гужва на кошаркашком терену и тројке за баскет су смењивале, а ја сам у моменту смењивања екипа на терену грабила прилику да по неку пут шутнем на кош па сам била постала ЕПП".
Посебан моменат који је Наташи остао у сећању је сусрет са једним старијим господином.
"Док сам повремено бежала из болнице на штакама да прошетам пса и бацим неку лопту на кош, једног преподнева поред мене је прошао декица са кесама са пијаце у рукама. Куцнуо је на прозот татиних кола, спустио кесе на бетон и поздравио ме уздигнутим песницама. Имала сам налет адреналина и добре енергије тог момента", сећа се Ковачевић.
За њу планови за будућност једноставно не постоје.
"Мени је судбина показала да не треба да правим планове за будућност. Волела бих да завршим студије. Студирам два факултета – туризам и спортски менаџмент. При крају сам. Имам још пар испита и дипломски на оба факултета. Пријавила сам се за ФИБА пројекат који се бави спортским менаџментом", казала је Ковачевић.
О личним плановима не воли пуно да говори.
"Надам се да ћу бити срећна...Важна ми је подршка ближњих и правих пријатеља. Стварно људи треба да схвате да ништа није важно у животу осим здравља и среће", казала је Ковачевић.
Она јасно поручује свима да јој је Црвена звезда у крви.
"Моја мајка је играла за Црвену звезду и била је чланица легендарне екипе која је освојила европски Куп Шампиона. Зас мене је Црвена звезда једна велика љубав и пре свега велика страст", закључила је Наташа.
Извор: Б92

Коментари / 0
Оставите коментар