Самит је позитиван знак за регион

Иако се учесници Самита премијера у Сарајеву нису у већем обиму бавили економијом, постоје позитивни знаци, рекла је економиста Светлана Ценић, гостујући у емисији “Пулс” БН телевизије. Истовремено она је нагласила да и даље корупција диктира процесе и одлуке.

Босна и Херцеговина 16.03.2017 | 22:55 Након Самита премијера у Сарајеву, Ценићева каже да очекује релаксацију односа у региону. С обзиром на то да је економија увијек престизала политику, Ценићева Самит оцјењује као позитиван знак.

“Срећна сам што се појављује идеја Церинске уније и боље економске сарадње. Ја сам заговорник тога. Потребно је да се регионално повежемо, а онда ћемо лако причати о Европској унији. Управо та регионална интеграција релаксира односе и у БиХ и прави је одрживом”, рекла је Ценићева.

Она је додала да у БиХ изгледа, то неком није у интересу и да некоме одговара овакво, нерјешено стање.

Привредници не познају границе, нагласила је Ценићева. Међутим, подвукла је она, политика у региону је та која кочи економију.

“Регионално, политика очигледно и не зна ниста друго. Мислим да су свој домет исказали у свему томе. У БиХ посебно. Све што подразумјева конкретне акције је на дугом штапу. Нећете чути ниста о конкретним потезима. Свако је околичио свој атар. Затим, корупција. Корупција је та која диктира све, па и политичке одлуке.”

Реформе у БиХ – мртво слово на папиру.

“Сви потези који се сада повлаче, као, резултати ће бити тек за 4-5 година. Цркни магарче до зелене траве. Рецимо, Закон о раду је већ требало да покаже резултате, а једини резултат је тај да нам армије људи одлазе преко границе. Истовремено привреда кука како нема адекватну радну снагу. Један дио преко границе, један дио у јавну управу, а за привреду шта остане - ништа", истакла је гошћа емисије "Пулс" БН телевизије.

Истовремено задужења БиХ расту. Крај дугова се не назире.

“Упозоравам наше министре финансија и премијере. Када кажу да је граница 60 одсто БДП – то важи за развијене земље, али не и за земље у развоју. За такве је плафон 30 одсто. Друга ствар, већи проблем за БиХ су унутрашњи дугови. БиХ је презадужена самим тим што не ствара онолико за колико се задужује. БиХ већ одавно једе властиту супстанцу. Једе саму себе”, јасна је Ценићева.

За десет година дуг Републике Српске према банкама је са 34,7 милиона КМ порастао на милијарду и сто милиона КМ, каже економиста Светлана Ценић, истичући да БиХ још увијек није достигла предратни приход по глави становника, али зато јесте заузела висока мјеста наризичнијих земаља на свјетским листама.

(БН телевизија)