Samit je pozitivan znak za region

Iako se učesnici Samita premijera u Sarajevu nisu u većem obimu bavili ekonomijom, postoje pozitivni znaci, rekla je ekonomista Svetlana Cenić, gostujući u emisiji “Puls” BN televizije. Istovremeno ona je naglasila da i dalje korupcija diktira procese i odluke.

Bosna i Hercegovina 16.03.2017 | 22:55 Nakon Samita premijera u Sarajevu, Cenićeva kaže da očekuje relaksaciju odnosa u regionu. S obzirom na to da je ekonomija uvijek prestizala politiku, Cenićeva Samit ocjenjuje kao pozitivan znak.

“Srećna sam što se pojavljuje ideja Cerinske unije i bolje ekonomske saradnje. Ja sam zagovornik toga. Potrebno je da se regionalno povežemo, a onda ćemo lako pričati o Evropskoj uniji. Upravo ta regionalna integracija relaksira odnose i u BiH i pravi je održivom”, rekla je Cenićeva.

Ona je dodala da u BiH izgleda, to nekom nije u interesu i da nekome odgovara ovakvo, nerješeno stanje.

Privrednici ne poznaju granice, naglasila je Cenićeva. Međutim, podvukla je ona, politika u regionu je ta koja koči ekonomiju.

“Regionalno, politika očigledno i ne zna nista drugo. Mislim da su svoj domet iskazali u svemu tome. U BiH posebno. Sve što podrazumjeva konkretne akcije je na dugom štapu. Nećete čuti nista o konkretnim potezima. Svako je okoličio svoj atar. Zatim, korupcija. Korupcija je ta koja diktira sve, pa i političke odluke.”

Reforme u BiH – mrtvo slovo na papiru.

“Svi potezi koji se sada povlače, kao, rezultati će biti tek za 4-5 godina. Crkni magarče do zelene trave. Recimo, Zakon o radu je već trebalo da pokaže rezultate, a jedini rezultat je taj da nam armije ljudi odlaze preko granice. Istovremeno privreda kuka kako nema adekvatnu radnu snagu. Jedan dio preko granice, jedan dio u javnu upravu, a za privredu šta ostane - ništa", istakla je gošća emisije "Puls" BN televizije.

Istovremeno zaduženja BiH rastu. Kraj dugova se ne nazire.

“Upozoravam naše ministre finansija i premijere. Kada kažu da je granica 60 odsto BDP – to važi za razvijene zemlje, ali ne i za zemlje u razvoju. Za takve je plafon 30 odsto. Druga stvar, veći problem za BiH su unutrašnji dugovi. BiH je prezadužena samim tim što ne stvara onoliko za koliko se zadužuje. BiH već odavno jede vlastitu supstancu. Jede samu sebe”, jasna je Cenićeva.

Za deset godina dug Republike Srpske prema bankama je sa 34,7 miliona KM porastao na milijardu i sto miliona KM, kaže ekonomista Svetlana Cenić, ističući da BiH još uvijek nije dostigla predratni prihod po glavi stanovnika, ali zato jeste zauzela visoka mjesta narizičnijih zemalja na svjetskim listama.

(BN televizija)