Видео - Сјећања: Кад су Вучко и Јуре били хит...! 14. ЗОИ у Сарајеву...

Пре 33 године Сарајево и цела Југославија били су у знаку Зимских олимпијских игара. Како је Кирк Даглас платио 100 долара порцију ћевапа! Подсетите се тога!

Остали спортови 08.02.2017 | 22:10 Била су то лепа времена у бившој Југославији, када, мислило се, ништа не може да угрози социјалистичку идилу.

Југославија је била прва социјалистичка земља у којој су одржане Олимпијске игре - Зимске олимпијске игре. Отворене су у Сарајеву баш на данашњи дан (8. фебруар) 1984. године. Цело Сарајево и тадашња СФРЈ биле су у знаку симпатичне маскоте - "Вучка".

Главни град Босне и Херцеговине домаћинство је добио после велике борбе са јапанским Сапором, а учествовало је 998 мушкараца и 274 жене, олимпијски програм проширен на 49 догађаја а зимска олимпијска породица добила пет нових чланова, Монако, Порторико, Девичанска Острва, Египат и Сенегал.



ОЛИМПИЈСКА БАКЉА и ОТВАРАЊЕ

Олимпијски пламен упалила је, тада 20-годишња, Санда Дубравчић, хрватска клизачица, која је 1981. године освојила сребрну медаљу на Европском првенству. Данас је угледна лекарка. Заклетву је у име спортиста положио скијаш Бојан Крижај. Игре је прогласио отвореним тадашњи председник Председништва Социјалистичке Федеративне Републике Јуqославије, Мика Шпиљак, а тадашњи председник МОК Хуан Антонио Самаран рекао је да ће то бити "најуспешније Зимске олимпијске игре у историји".

"Круна вишегодишњих припрема Сарајева и Југославије за највећу зимско-спортску приредбу у историји човечанства била је незаборавна свечаност на стадиону 'Кошево'. Још од раних јутарњих сати, свечано украшеним улицама, колоне празнично обучених људи, 'наоружаних' пјесмом, пјеваном, ваљда, на свим језицима свијета, симболима XИВ ЗОИ, заставама и радошћу - слијевале су у Кошевску долину. На стадиону се окупио цијели свијет: весео, раздраган, одушевљен гостољубљем домаћина - празник за око и душу!", писало је у тадашњем "Олимпијском информатору".

Олимпијски пламен путовао је више од 7.000 километара, а ево како је његов долазак на стадион "Кошево" описан у "Олимпијском информатору":

"Пламен је путовао од древне Олимпије, кроз све југословенске републике и покрајине, ношен рукама и срцем сваког Југословена, да би са висова стадиона 'Кошево', обасјао свијет пламеном жеље за миром и пријатељством међу људима...".

Прочитајте и надахнут опис изгледа Сарајева тих дана:

"Град домаћин био је нестварно лијеп - право прољетно вријеме замјенио је снијег, забељевши околна брда, травњаке и паркове, искитивши пахуљама дрвореде и перивоје... НИкад се до сада нико није толико радовао олимпијском пламену, никад овој узаврелој планети нису биле потребније племените идеје и циљеви олимпизма! Зато ће у Сарајеву, у Југославији, олимпијски пламен вјечно сјати, дајући свијету највише што човјек човјеку може дати - пријатељство и љубав!".

Иако су сви живели олимпијски сан тих дана, догодила се и неславна епизода.

Чувеном глумцу Кирку Дагласу (недавно напунио 100 година!) један угоститељ наплатио је порцију ћевапа по суманутој цени од чак 100 долара!!!

Наравно да је Кирк Даглас знао да је платио много више него што је требало, јер је био већи мангуп од свих њих заједно, али није око тога правио проблеме. Међутим, кад су Сарајлије чуле за овај потез угоститеља, хтели су да га линчују јер срамоти град. Кафана му је бојкотована, па је на крају био принуђен да је затвори.



Апсолутни херој нације, односно Југославије, био је 21-годишњи СловенацЈуре Франко, освојивши сребрну медаљу у велеслалому. Сарајлије су га потом поздравиле слоганом "Волимо Јурека више него бурека". 

"Када сам први пут након тога дошао у Сарајево било је то као да сам се вратио у 1984. годину. Сви људи овде су живели и још живе са том Олимпијадом и мислим да би Сарајево поново требало да се кандидује за Зимске олимпијске игре", рекао је Франко годинама касније.

<ифраме срц="//www.yоутубе.цом/ембед/8енНИ4XИQМQ" wидтх="560" хеигхт="314" аллоwфуллсцреен="аллоwфуллсцреен">

ЈУРЕ ФРАНКО - ХЕРОЈ

<ифраме срц="//www.yоутубе.цом/ембед/КЛДнXтwЕВБ0" wидтх="560" хеигхт="314" аллоwфуллсцреен="аллоwфуллсцреен">

У велеслаломским тркама (две), Борис Стрел је био пети, а Бојан Крижај девети. У слалому се очекивала још једна медаља, али је Крижај тада подбацио - био је тек седми, Томаж Церковник је заузео 11. место, а Јоже Куралт 13. Златну и сребрну медаљу у слалому тада су освојила чувена америчка браћа Мер - Фил и Стив, а трећи је био Француз Дидије Буве.

Најбоље пласирана Југословенска у женском слалому била је Матеја Свет (15. место), а у велеслалому Андреа Лесковшек (16. место).

Једна од највећих звезда тих Олимпијских игара била је источнонемачка клизачица, лепа Катарина Вит. Она је у Сарајеву освојила златну медаљу у уметничком клизању. Данас Катарина Вит има 52 године.

Уз њу и британски клизачки пар Џејн Торвил и Кристофер Дин који су плесали по леду на "Болеро" Мориса Равела.

Једна од најатрактивнијих дисциплина - ски скокови, била је изузетно занимљива у то време, конкуренција је била страшна! Златну медаљу освојио је Јенс Вајфслог (Источна Немачка), други је био Финац Мати Никенен, а трећи још један Финац Јари Пуиконен. Југословенски скакачи су подбацили - најбољи је био Васја Бајц (17.), а после њега Миран Тепеш тек на 27. месту.

Вајфслог је, иначе, најуспешнији немачки ски-скакач свих времена. И он данас има 52 године.

Најуспешнија такмичарка била је Мариа-Лиса Хамалаинен из Норвешке. Тадашња Источна Немачка (ДДР) је освојила девет од могућих 12 медаља у брзом клизању за жене.

На Играма у Сарајеву учествовало је 49 земаља, односно 1.272 спортиста. Било је 38 дисциплина на програму XИВ ЗОИ (24 у спортовима за мушкарце, 12 за жене и две мешовито). Такмичења су одржавана на Јахорни, Бјелашници, Игману (Велико поље - нордијске дициплине, као и Мало поље - ски скокови), на Требевићу (боб и санкање) и у дворанма "Скендерија" и "Зетра" (клизање, брзо клизање, хокеј).

<ифраме срц="//www.yоутубе.цом/ембед/Р0лАв9хтЈис" wидтх="560" хеигхт="314" аллоwфуллсцреен="аллоwфуллсцреен">

Сада су, нажалост, многи од тих објеката оронули, али и оштећени током рата у бившој Југославији.

Зимске олимпијске игре у Сарајеву, посредствиом ТВ преноса, пратило је две милијарде људи у целом свету. Организација Игара коштала је више од 142 милиона долара. Продато је 250.000 улазница.

"Лепо је било у Сарајеву, до виђења у Калгарију", орило се на церемонији затварања Игара.

<ифраме срц="//www.yоутубе.цом/ембед/Ик14В4WWуКQ" wидтх="560" хеигхт="314" аллоwфуллсцреен="аллоwфуллсцреен">

Најуспешнији су, скоро по традицији били спортисти из СССР са 25 медаља (6, 10, 9) и Источне Немачке са, за разлику од Лејк Плесида, једном мање али и једним златом више (9, 9, 6). Одлични су били и Финци, али је за домаћине Игара најважнији догађај био велеслалом мушкараца 14. фебруара.

Грега Бенедик није завршио трку, Бојан Крижај био је девети, Борис Стрел пети, а Јуре Франко, двадесетједногодишњак из Нове Горице, заузео је друго место и донео тадашњој држави прву медаљу са зимских игара.

Југославија никада пре и никада после Сарајева (а постојала је још једна прилика) није имала више представника, поред четворце велеслаломаша у алпском скијању такмичили су се и Томаж Церковник, Јоже Куралт, Јанез Плетершек и Томаж Јемц, Матеја Свет, Ања Завадлав, Нуша Томе, Андреа Лесковшек и Вероника Шарец.

Екипу у бијатлону чинили су Андреј Ланишек, Марјан Видмар, Томислв Лопатић, Јуре Велепец, Зоран Ћосић и Фрањо Јаковац, у два боба двоседа и једном четвороседу наступили су Здравко Стојнић, Синиша Тубић, Борис Рађеновић, Никола Корица, Марио Фрањић, Ненад Продановић, Огњен Соколовић, Зоран Соколовић и Борислав Вујадиновић, махом људи који се пре тих игара бавили сасвим другачијим спортовима али су на својеврсном конкурсу добили прилику да наступе на Олимпијским играма.

Како ред и обичаји налажу, Југославија је имала представнике у свим спортовима и већини дисциплина па су олимпијци били и брзи клизачи Ненад Живанут, Бехудин Мердовић, Дубравка Вукушић и Бибија Керла, поред Санде Дубравчић у уметником клизању наступио је и Миљан Беговић.

Деветоро тркачица и тркача, Јана Млакар, Андреја Смрекар, Метка Муних, Татјана Смолникар, Иво Чарман, Душан Ђуричић, Сашо Грајф, Јоже Клеменчић и Јани Кршинар, четворица скакача Миран Тепеш, Примож Улага, Томаж Долар, Васја Бајц и Бојан Глобочник, као и такмчари у нордијској комбинацији Роберт Каштрун и Драго Видић и екипа у санкању Душан Драгојевић, Суад Карајица, Дајана Карајица, учинили су југословенски тим једним од најбројнијих на Играма.

Наступали су и хокејаши, последњи пут, победили Италију и изгубили три меча завршивши на деоби 9 – 12. места. У тиму су били Игор Берибак, Мустафа Бешић, Дејан Бурник, Марјан Горенц, Едо Хафнер, Горазд Хити, Драго Хорват, Петер Клеменц, Јоже Ковач, Војко Лајовец, Блаж Ломовшек, Драго Млинарец, Мурајица Пајић, Цвето Претнар, Бојан Разпет, Иван Шчап, Матјаж Секељ, Звоне Шувак, Андреј Видмар и Домине Ломовшек.

У сарајевским дворанама Зетра и Скендерија и на обронцима Бјелашнице, Јахорине, Игмана и Требевића блистале су неке нове звезде, Финкиња Марија-Лиза Хамалаинен са три златне медаље у трчању, источнонемачке брзе клизачице освојиле су девет од 12 медаља у том спорту, близанци Фил и Стив Мер из САД освојили прва два места у слалому, бијатлонац Ејрик Квалфос све златне медаље које су биле ’у понуди’, а Џејн Торвил и Кристофер Дин Болером ушли у историју уметничког клизања добивши све шестице.

Из много разлога прича о Сарајеву 1984. морала би да буде слична осталим али је нормално да се сетимо да је маскота јединих Игара које су се на овом говорном подручју звале нашима био легендарни Вучко, да га је дизајнирао Јоже Тробец а да су га, у конкуренцији још пет маскота "устоличили" читаоци југословенских новина тог доба...

Извор: мондо.рс/Б92